Naime, predstavnici NALED- ukazali su nedavno da bi trebalo detaljnije urediti i regulisati oblast bezbednosti dečijih igračaka u Srbiji jer se dešava, navode, da se zbog toga privredni subjekti, proizvođači, uvoznici i distributeri suočavaju sa pravnom neizvesnošću, rizikom i nelojalnom konkurencijom u ovom poslu.
Oblast bezbednosti igračaka u Srbiji regulisana je Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, a kontrolu obavlja Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja kako pri uvozu, tako i uzorkovanjem proizvoda koji se već nalaze na tržištu, kažu u resornom ministarstvu.
Predstavnici Instituta CIS, laboratorije koja je, između ostalog, akreditovana i za oblast kontrole predmeta opšte upotrebe, kao i Udruženja potrošača ističu međutim, da nisu jasno definisane metode i kriterijumi koje igračke treba da ispunjavaju u pogledu bezbednosti.
Direktorka Instituta CIS Mirjana Reljić kaže da u toj ustanovi ispituju zdravstvenu ispravnost igračaka koje dobijaju od sanitarne inspekcije prema Pravilniku o uslovima u pogledu zdravstvene ispravnosti predmeta opšte upotrebe koji se mogu stavljati u promet.
„Ovim Pravilnikom igračke se tretiraju kao predmeti opšte upotrebe pa samim tim ovaj pravilnik i definiše štetne supstance koje igračke ne bi trebalo da sadrže da bi se smatrale zdravstveno ispravnim. Za ispitivanje dečijih igračaka koriste se standardne metode u kojima su granične vrednosti preuzete iz evropskih regulativa. Svi domaći proizvođači su takođe u obavezi da pre puštanja na tržište ispoštuju to u pogledu zdravstvene ispravnosti“, kaže Reljić za Tanjug.
Što se tiče bezbednosti u pogledu fizičko-mehaničkih i drugih svojstava u pogledu bezbedne upotrebe igračaka, u tom Institutu kažu da nisu jasno definisane metode i kriterijumi koje igračke treba da ispunjavaju u pogledu bezbednosti.
Objašnjavaju da Pravilnik definiše samo da igračke ne bi trebalo da budu šiljate, nazubljene i da električni napon ne sme biti veći od 24V.
Pravni savetnik Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Mladen Alfirović kaže za Tanjug da prigovori potrošača na igračke nisu zastupljeni u velikoj meri i da se uglavnom potrošači žale na kršenje njihovih prava.
Najčešće zameraju da im se ne odgovara na reklamaciju u zakonskom roku ili da su trgovci odbili da zamene igračku na šta po zakonu imaju pravo.
Ipak Alfirović kaže da oblast kontrole i ispitivanja igračaka nije dovoljno uređena i regulisana.
„Na osnovu višegodišnje prakse se pokazalo da inspekcijski organi nemaju u kadrovske ni tehničke kapacitete ni za redovan monitoring legalnog tržišta, a treba imati u vidu da je dobar deo ovog tržišta u sivoj zoni pa je onda tek teško da se sve iskontroliše“, kaže Alfirović.
Ističe i da u prostorima za igru kao što su dečje igraonice, rekviziti ne podležu nijednom posebnom tehničkom propisu čija primena bi bila obavezna.
Tako ispada, kaže, da je primena standarda u ovoj oblasti dobrovoljna i da nedostaje dobar deo tehničkih propisa.
Sagovornik Tanjuga kaže i da je prodaja igračaka putem društvenih mreža posebno problematična budući da se ne zna ko stoji iza nekog profila i koliko je pouzdana roba koja se nudi.
Predstavnici NALED-a preporučuju da se najpre izmeni Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe, a nakon toga donese Pravilnik o zdravstvenoj ispravnosti i nacinu, sadržaju i bližim uslovima deklarisanja i oznacavanja decijih igracaka i predmeta namenjenih deci i odojcadi.
Ističu i da je važno između ostalog, precizno definisati opšte i posebne uslove koje igracka mora da zadovolji da bi bila bezbedno plasirana na tržište, detaljno propisati sigurnosne zahteve koje mora da imaju (fizicka, mehanicka, hemijska svojstva, higijena…), organizovati sprovodenje inspekcijskog nadzora tako da svaka inspekcija (sanitarna, tržišna) zna u kom segmentu obavlja kontrolu nad igrackom.
Preporučujuju i da sistem kazni za privredne subjekte mora da bude takav da one budu delotvorne, srazmerne i sa odvraćajucim dejstvom.
Iz Minisarstva zdravlja navode da je Predlog Zakona o predmetima opšte upotrebe u skupštinskoj proceduri, odnosno da su igračke su jedna od grupa predmeta opšte upotrebe koje su predmet uređenja Zakona.
„Ovaj zakon je pravni osnov za donošenje Pravilnika o bezbednosti igračaka koji detaljno razrađuje odredbe ovog Zakona u oblasti bezbednosti igračaka, i stupiće na snagu odmah nakon donošenja Zakona o predmetima opšte upotrebe“, ističu u resornom ministarstvu.
Nastojali su da zakon i Pravilnik, u meri u kojoj je to moguće u ovom trenutku budući da Srbija još nije članica EU- budu usklađeni sa Direktivom o bezbednosti igračaka 2009/48/EZ.
Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja nadležna je za kontrolu zdravstvene ispravnosti i/ili bezbednosti igračaka pri uvozu u zemlju, kao i prilikom stavljanja igračaka na tržište.
„Identični zahtevi važe za igračke koje se uvoze, kao i za one koje se stavljaju na tržište Srbije, odnosno isti su zahtevi za igračke koje se uvoze i one koje se proizvode u našoj zemlji. Izuzetno je mali broj proizvođača igračaka u našoj zemlji, tako da se igračke prevashodno uvoze, te je verovatno iz tog razloga “utisak“ da ne postoji kontrola igračaka, osim pri uvozu“, objašnjavaju u Sanitarnoj inspekciji u Ministarstvu zdravlja.
U Ministarstvu kažu da igračke moraju biti i adekvatno označene za namenjeni uzrast, u pogledu veličine pojedinih delova moraju imati upozorenje za namenjeni uzrast i informaciju o mogućem riziku od gušenja usled gutanja.
Takođe, igračke sa dlakama prilikom blagog protresanja ili češljanja moraju biti „postojane“ i ne sme doći do opadanja dlaka i slično. U pogledu hemijskih karakteristika moraju biti bez migracije toksičnih materija, odnosno teški metali moraju biti u granicama propisanih limita.
Takođe, igračke moraju biti od takvih materijala da se mogu lako čistiti, prati i po potrebi dezinfikovati.
Što se tiče igračaka i drugih rekvizita koje se prodaju putem interneta, odnosno različitih sajtova, za njih važe ista pravila kao i za igračke koje se prodaju u prodavnicama, kažu u Ministarstvu uz napomenu da se na ovaj vid prodaje, pored postojećih propisa primenjuju i odredbe Zakona o trgovini.
U Ministarsvu kažu i da prilikom kupovine ipak treba konsultovati prodavca, pitati za prateća dokumenta, obavezno pregledati deklaraciju proizvoda i proceniti u skladu sa ograničenjima i preporukama proizvođača da li je igračka prikladna za namenjeni uzrast deteta, sklonost deteta kome se kupuje igračka, temperament i slične osobine i karakteristike u ponašanju.
Navode i da je u prethodnom periodu bilo zabrana uvoza i stavljanja u promet dečijih igračaka.
U tim slučajevima inspektor koji obavlja nadzor može rešenjem da zabrani postupak uvoza dečijih igračaka koje su ocenjene kao zdravstveno neispravne odnosno nebezbedne.
Zatim može da naredi vraćanje neispravnih dečijih igračaka isporučiocu u roku od najviše 15 dana (u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku).
Ukoliko vraćanje igračaka iz opravdanih razloga nije moguće, inspektor naređuje u skladu sa zakonom, uništenje neispravnih, nebezbednih igračaka na bezbedan način po životnu sredinu.
Izvor: B92
