Majkl Odent, čuveni britanski akušer, prošle godine izazvao je pravu polemiku u javnosti nakon što je izjavio da, sa iskustvom od 15.000 porođaja tokom 50 godina rada, smatra da prisustvo muškarca na porođaju često ne pomaže ni ženi niti muškarcu. Negde do 70-ih godina dvadesetog veka, osnovne dužnosti muškarca…
Negde do 70-ih godina dvadesetog veka, osnovne dužnosti muškarca kada dođe trenutak porođaja bile su transport porodilje do bolnice, dežuranje u obližnjoj kafani i nervozno šetkanje hodnikom porodilišta sve dok babica ne izađe iz porođajne sale i saopšti mu da je dobio sina ili ćerku.. Sama ideja da otac uđe u porođajnu salu i prisustvuje porođaju bila je potpuno nezamisliva.
Za samo nekoliko decenija, stvari su se bitno promenile. Sve je počelo negde tokom 60-ih, kada je doktor Robert Bredli, pokušavajući da čin porođaja učini što prirodnijim i opuštenijim, pozvao muževe da prave društvo svojim ženama tokom porođaja, radi pružanja utehe i podrške. Čitava ova nova filozofija bila je u tesnoj vezi sa tada veoma aktuelnim feminizmom i „hipi“ idejom povratka prirodi.
Prisustvo muškarca na porođaju postalo je simbol novog, redefinisanog braka u kome muž daleko više učestvuje u podizanju deteta i to od prvog trenutka, čina detetovog rođenja.
Tokom dvadesetog veka porođaj je postao mnogo ozbiljnija stvar. Od „normalnog“ i prirodnog čina koji je žena kroz istoriju često obavljala bez ičije pomoći, on je polako prerastao u „medicinsku uzbunu“, događaj u kome su podrška kako medicinskog osoblja, tako i porodice, bili od sve većeg značaja.
Takođe, promenili su se i samo društvo kao i muško-ženski odnosi. Prisustvo muškarca na porođaju postalo je simbol novog, redefinisanog braka u kome muž daleko više učestvuje u podizanju deteta i to od prvog trenutka, čina detetovog rođenja. Deljenje ovog iskustva danas se smatra znakom zdravog bračnog partnerstva, nečim što ojačava vezu između supružnika i pomaže ocu da se emotivno veže za bebu.
U početku je otac na porođaju bio više stvar ekstravagancije, ali je vremenom ovaj fenomen sve više uzimao maha. Mada je u Srbiji procenat muškaraca koji prisustvuju porođaju i dalje mali, što zbog nepostojanja uslova, što zbog tradicionalnih društvenih normi, u mnogim zapadnim zemljama muškarac prisustvuje porođaju u čak više od 90% slučajeva.
“Iako je muškarac u porođajnoj sali širom sveta danas postao „norma“, poslednjih godina u stručnoj javnosti sve više se postavlja pitanje koliko je i da li je uopšte dobro da muškarac prisustvuje porođaju svoje supruge.”
Međutim, iako je muškarac u porođajnoj sali širom sveta danas postao „norma“, poslednjih godina u stručnoj javnosti sve više se postavlja pitanje koliko je i da li je uopšte dobro da muškarac prisustvuje porođaju svoje supruge. Na to utiču kako nova naučna istraživanja, tako i pouke izvučene iz nekoliko decenija intenzivnog praktikovanja prisustva muškaraca u porođajnoj Sali.
Majkl Odent, čuveni britanski akušer, prošle godine izazvao je pravu polemiku u javnosti nakon što je izjavio da, sa iskustvom od 15.000 porođaja tokom 50 godina rada, smatra da prisustvo muškarca na porođaju često ne pomaže ni ženi niti muškarcu. Iako ima muževa koji se odlično snađu tokom porođaja i zaista predstavljaju pomoć i podršku svojoj ženi, situacija najčešće ne biva uopšte tako idealna. Za ženu, smatra dr. Odent, loši efekti prisustva muža su u tome što porođaj traje duže, bolniji je i povećava se potreba za intervencijama. Kada je muškarac u pitanju, osim što prisustvo porođaju ponekad ume da bude traumatično iskustvo i da izazove depresiju, ono u određenim sličajevima može i trajno negativno uticati na odnos prema supruzi.
“Iako ima muževa koji se odlično snađu tokom porođaja i zaista predstavljaju pomoć i podršku svojoj ženi, situacija najčešće ne biva uopšte tako idealna.”
Prisustvo muža opterećuje porodilju, objašnjava dr. Odent, jer joj on odvlači pažnju svojim reakcijama. Za ženu koja se porađa važno je da ne stimuliše previše svoj „misleći“ deo mozga – neokorteks, i prepusti upravljanje vitalnim funkcijama onim primitivnijim delovima mozga koji se u takvim situacijama daleko bolje snalaze. Porodilja bi trebalo da bude koncentrisana samo na sebe, umesto da ulaže napor da razgovara i „deli iskustvo“ sa svojim mužem.
Takođe, način na koji tipičan muškarac doživljava porođaj, dodaje dr. Odent, negativno utiče na porodilju. On je najčešće pod velikim stresom, budući je u situaciji da posmatra ženu koju voli u bolovima, a da ne ume da joj pomogne. Pošto se oseća nemoćnim, često će insistirati da se njegovoj ženi daju lekovi za ublažavanje bolova, čak i kad ih ona ne želi, jer ne može više da podnese da se ona muči. Čest je slučaj i da muž, iz istih razloga, vrši pritisak na lekare i babice da urade carski rez.
Muškarac, suočen sa svojom bespomoćnošću i beskorisnošću, luči hormon stresa – adrenalin – i na taj način otežava svojoj ženi da se opusti, pa porođaj postaje duži i teži. Oslobađanje adrenalina je krajnje „zarazno“ i nije lako biti opušten ukoliko ste blizu nekoga ko je pod naletom adrenalina. Pod uticajem ove adrenalinske „pumpe“ pored sebe, žena ima teškoća u lučenju oksiticina, ključnog hormona zaduženog za uspešno odvijanje porođaja. Mišljenje dr. Odenta potkrepljuje i istraživanje Kraljevskog londonskog koledža, koje je pokazalo da otac koji prisustvuje porođaju svoju nervozu i strah prenosi na ženu, koja zbog toga ima veće bolove.
“Muškarac, suočen sa svojom bespomoćnošću i beskorisnošću, luči hormon stresa – adrenalin – i na taj način otežava svojoj ženi da se opusti, pa porođaj postaje duži i teži.”
Takođe, muž može da „zasmeta“ i nakon samog porođaja. Kako bi brzo i lako izbacila placentu, neophodno je da nivo oksitocina kod porodilje dostigne maksimum, a za to joj je potrebno da se fokusira samo na sebe i bebu, uz kontakt očima, mirisanje i dodirivanje deteta, bez ikakvih spoljnjih faktora koji joj odvlače pažnju. Kada je muž prisutan, ovaj momenat „samozaborava“ je teško moguć i problemi sa izbacivanjem placente su češći, upozorava dr. Odent.
Dok mnogi muškarci iz porodilišta izađu ushićeni i bogatiji za jedno od najlepših životnih iskustava, kod nekih muškaraca koji su prisustvovali porođaju javlja se vrsta postporođajne depresije. A kada se od njih traži da iskreno odgovore, priznaju da nisu zaista želeli da budu na porođaju, i da su bili preplašeni i traumatizovani ovim iskustvom. „Kada bih imao izbora, ne bih ponovo bio tamo. Ali muškarac se više tu ne pita, od nas se traži da budemo prisutni“, jedan je od odgovora takvih muškaraca.
“Dok mnogi muškarci iz porodilišta izađu ushićeni i bogatiji za jedno od najlepših životnih iskustava, kod nekih muškaraca koji su prisustvovali porođaju javlja se vrsta postporođajne depresije.”
Još jedan problem o kome se malo govori, ali sa kojim se terapeuti sve češće susreću, jeste problem seksualne želje muškarca nakon porođaja. Dok za većinu muževa činjenica da su bili očevici porođaja ne utiče na seksualnu privlačnost supruge, neki muškarci imaju problem da svoju ženu u budućnosti doživljavaju kao seksualno biće, pa se često obraćaju za stručnu pomoć. Što je još gore, ukoliko to priznaju, u opasnosti su da budu proglašeni za bezosećajne monstrume, iako je seksualnost oblast u kojoj razum i dobre namere nisu baš od mnogo uticaja.
Nemaju samo muškarci nedoumice u vezi sa svojim prisustvom porođaju. Ni same žene nisu baš sasvim sigurne u korist od svojih muževa u porođajnoj sali. Oko 40% njih u jednoj anketi izjasnilo se da bi više volele da je neko drugi bio uz njih. Svaka šesta smatrala je da je muškarac samo smetao, a četiri od deset priznalo je da je muškarac bio sasvim beskoristan tokom porođaja.
Danas, kada su porođaji duži i komlikovaniji nego ikada, kada su ženama sve potrebniji medikamenti i carski rez, moramo se usuditi da prekoračimo granice političke korektnosti i zapitamo se da li bi muškarci zaista trebalo da prisustvuju porođaju, zaključuje dr. Odent.
Očigledno, podrška muškarca tokom porođaja ima svoje pozitivne, ali ponekad i negativne strane. Ono što je zaista važno pri donošenju ove odluke, jeste da oba partnera to iskreno žele, i da znaju da šta god izabrali, to ne mora ništa da govori o njihovoj međusobnoj ljubavi, i ljubavi prema detetu koje dolazi u njihove živote.
Piše: Jovana Papan
Roditelj & dete, 2010. godina
Pročitajte još i: Nedostajući mikrobi: Zašto carski rez ugrožava bebin imunitet
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Trudnoća i verovanja kod amazonskih Indijanaca: Jedna majka, mnogo očeva
Brazil je velika južnoamerička zemlja koja u sebi objedinjuje mnogo različitih zajednica. Plemena Amazonije predstavljaju pravu riznicu tradicija i rituala, među kojima značajno mesto zauzimaju i prakse vezane za trudnocu...
Ne volim da budem trudna i ne izvinjavam se zbog toga
Postoji ta romantizovana predstava kakva trudnica treba da bude i kako da se ponaša. Žena bi trebalo da bude opčinjena čudom koje se dešava u njoj i potpuno zaljubljena u...
Zašto majke celog sveta nose decu na levoj strani?
Kada majka podigne dete, u velikoj većini slučajeva, drži ga na levoj strani tela. Ovo ponašanje zajedno je ljudima i drugim primatima, a nova istraživanja pokazuju da je tipično i...
Rođeni blizanci iz embriona zamrznutog pre 30 godina
U američkoj državi Tenesi rođeni su blizanci iz embriona zamrznutog pre više 30 godina. Ovo je verovatno novi rekord za najduže zamrznute embrione iz kojih su uspešno rođene bebe. Čuvani su na...
Iako ni suprug ni ja ne mislimo da je greska to sto je prisustvovao porodjaju, donekle mislim da je ovo sve napisano tacno… “nas” porodjaj, od kako su mi prikljucili indukciju, je trajao 5 sati… mozda bih ja to bolje odradila da on nije bio tu, ali mozda i ne bi. Jedino za sta sam sigurna da je lose, jeste cinjenica da ne bih bila toliko razmazena da sam bila sama i on ne bi imao oziljke od mojih noktiju po rukama 🙂 inace je bio velika podrska i hvala mu neizmerno 🙂
Sve zavisi od osobe,i muskarca i zene..ja sam imala opciju da moj muz bude uz mene,i bio je sve do samog porodjaja,koji je posle 15 sati indukcije i epidurala,potrajao 40 minuta.cim se rodila nasa devojcica pridruzio nam se u sali,i bio sa nama dok sam izbacila posteljicu i usili me..ni malo nije uticalo ni na moju ni njegovu zelju posle..a to sto nije bio i tih 40 minuta uz mene je moja zelja..sama sam skoncentrisanija,i mislim da je sve bilo savrseno..svi smo razliciti.
Mislim da ovo sto pise nije skroz pogresno.. Iako je meni muz bio od velike pomoci tokom porodjaja, nisu svi muskarci spremni na tako nesto, jer prizor zaista nije bas lep.. Ukoliko je muskarac spreman da sa zenom prodje ceo proces porodjaja, onda samo napred, ukoliko ne, mozda je bolje da se drze cekaonice..
Meni je licno jako znacilo da bude pored mene zato sto mi je ulivao sigurnost u slucaju da nesto krene naopako, a i mogla sam spokojno da dremam izmedju kontrakcija..:) Skoro da nista nije govorio, tako da mi nije odvlacio paznju.. Verujem da mi je njegovo prisustvo malo i olaksalo bolove i pomoglo da bez straha sve prodje.. Naravno, to je samo nase iskustvo, a znam i za neka druga koja nisu bas tako pozitivna.
Sve u svemu, muskarac treba bez pritiska da proceni da li to zeli i moze i shodno tome da odluci..
Interesantno je da se u današnje vrijeme stalno uspostavljaju neke teze o roditeljstvu, porođaju itd. koje se zatim postavljaju kao apsolut i neka tvrdnja. Zaista sve zavisi od osobe. Moj suprug je želio da prisustvuje porodu, iako meni ta ideja nije bila posve privlačna, ali sam poštovala njegovu želju kao roditelja. Ispostavilo se da je to jedna od najboljih odluka ikad. Jako mi je pomogao u porođajnoj sali i njegovo prisustvo me nije dekoncentrisalo, već naprotiv fokusiralo jer sam se osjećala sigurnije, a samim tim i moja produktivnost i mogućnosti su bile uvecane. Naravno, mi smo ranije već prošli sve želje i ideje, pa tako i moju želju za prirodnim porodom bez lijekova.
Ovakvi tekstovi su samo jedna strana medalje. Svaka porodilja ima drugacije iskustvo. Ja iskreno preporucujem u nasim porodilistima da bebin otac bude prisutan, ako ni zbog cega drugog ono kao podrska. Ukoliko se primeti da porodjaj ne napreduje kako se zeli onda se moze isti zamoliti da na kratko izadje. Meni su oba puta porodjaji bili jako kratki i jako dinamicni i bilo mi je drago sto mi je on tu kao podrska, da me umiri i da me opusti kad je panika nastupila. Ali postoje zene koje naprosto se osecaju bolje kad su same, i kad moraju da se skoncentrisu na posao radjanja deteta. Zato mislim da je glupo pitanje da li je ocu mesto u porodilistu ili ne, to treba da bude odluka roditelja a ne akusera
Posle porodjaja majka treba da se fokusira na bebu i sebe – kako ovo divno zvuci…
Mogao bi neko strucan da obavesti osoblje u nasim porodilistima da bi mogli da daju bebu majci u narucje neposredno posle porodjaja (pogotovo ako majka trazi i moli, kao sto sam ja trazila), a ne tek nekoliko sati kasnije u sobi.