Mnogi roditelji napeti su i zabrinuti kad se beba razboli, odnosno ima prehladu koja donosi stalno začepljen nosić i teškoće s disanjem, slabiji apetit i loše spavanje, temperaturu, kašalj i kijanje kao i druge tipične simptome. Nivo zabrinutosti posebno raste kada su te prehlade česte, dolaze jedna za drugom i tek što se beba malo oporavila, “pokosi” je neki novi virus.
Međutim, lekari će vam reći (ili neće reći, ali to znaju), da je normalno da beba svako malo ima začepljen nosić, temperaturu i kašalj. Zdrave bebe i mala deca u prosjeku boluju od gripa i prehlade 6 do 8 puta godišnje. Neke studije pokazuju da bebe mlađe od 2 godine mogu biti prehlađene i do 12 puta godišnje, odnosno jednom mesečno. To je normalno i ne znači da vaša beba ima loš ili preslab imuni sistem.
Bez obzira na “bapske” priče, bebe ne dobijaju prehladu zbog promaje, mokre kose ili odeće ili izlaganja hladnom vazduhu. U nekim zemljama, sezona gripa i prehlada poklapa se s godišnjim dobom koje ima nešto niže temperature, odnosno zimom, ali nisu uzročno-posledično povezane. Prehlade i grip uzrokuju virusi. S obzirom da to da smo zimi više u zatvorenim prostorima koji se ređe provjetravaju, klice se lakše i brže šire među ljudima.
Bebe lakše poboljevaju zbog imunog sistema koji nije do kraja razvijen, odnosno otporan na najčešće tipove virusa uzročnika prehlada
Bebe lakše poboljevaju zbog imunog sistema koji nije do kraja razvijen, odnosno otporan na najčešće tipove virusa uzročnika prehlada (a ima ih preko 100 različitih tipova virusa). Imunološke ćelije tek treba da upoznaju pojedine viruse i nauče da se bore s njima i eliminišu ih iz organizma. Beba koja češće dolazi u kontakt s virusima (npr. u jaslicama ili preko starije braće), češće će biti bolesna.
Većina prehlada prođu same od sebe za maksimalno dve nedelje
Prehlada je zapravo infekcija respiratornog trakta. Bebe koje muči prehlada obično su mirnije, bezvoljne, slabije jedu i imaju povišenu temperaturu. Nosić im je stalno pun ili curi, a često se javlja i kašalj.
Virusi uzročnici prehlade obično se sami povlače za 7-10 dana i pedijatri ih obično ne smatraju opasnima za većinu beba. Trebalo bi da se zabrinete i obavezno posetite pedijatra ukoliko beba pokazuje jedan ili više od sledećih simptoma:
– visoka temperatura kod beba mlađih od dva meseca
– temperatura viša od 38,9 C kod beba i male dece bilo kog uzrasta
– bol u uvetu
– problemi s disanjem
– izrazita bledoća kože
– netipična pospanost, letargija i/ili jaka iritabilnost
– znakovi infekcije koji se ne povlače, odnosno temperatura koja traje duže od tri dana, kašalj koji se pogoršava i ostali simptomi koji se pogoršavaju umesto da se stišavaju
– potpuno odbijanje hrane i znakovi dehidracije
Antibiotici neće ubrzati oporavak
S obzirom na to da su i prehlada i grip uzrokovani virusima, na njih antibiotici ne deluju i neće pomoći, niti će ubrzati proces oporavka. Antibiotici deluju samo kod bakterijskih upala.
Lekar će ih prepisati samo ako se bazična prehlada pogorša nekom dodatnom bakterijskom infekcijom.
Dobra odbrana protiv virusa i bakterija kod beba svakako je dojenje. Antitela iz majčinog mleka pomažu bebi da razvije otpornost na uzročnike prehlada.
Kad su bebe u pitanju, savesni pedijatar će vam savetovati da izbegavate bilo kakve lekove koji bi mogli još dodatno svojim nuspojavama da oslabite nežni bebin organizam.
Kako onda pomoći bebi?
U većini slučajeva neki posebni tretman lečenja nije potreban. Prehlađenoj bebi treba puno odmora i sna, puno tečnosti, pomoć oko čišćenja nosića kako bi lakše disala (fiziološkim rastvorom), puno utehe i ljubavi.
Ono što se nikako i nikada ne sme raditi je davanje bebi mlađoj od godinu dana lekova na svoju ruku, kao i meda, zbog opasnosti od razvoja botulizma. U slučaju visoke temperature, samo pedijatar sme da odredi lek, a obično su to paracetamol ili ibuprofen. Lekar takođe prepisuje dozu koju beba sme da primiti s obzirom na svoj uzrast i težinu.
Najveći problem kod prehlade svakako je disanje. Bebe imaju sužene kanale i ne znaju same da izbace sluz iz nosića. Pedijatri preporučuju da se koriste kapi fiziološkog rastvora, morske vode ili hipertonične morske vode.
Beba će možda manje jesti kada je prehlađena, ali joj treba nuditi svaki obrok po rutini koja je već uspostavljena, a posebno mlečne obroke, zbog sprečavanja dehidracije.
Prevencija
Svi odrasli koji dolaze u kontakt s bebom, ali i starija braća i seke, treba dobro da operu ruke. Virus se prenosi kapljičnim putem ili rukama ako se u njih prethodno kašljalo ili kijalo, odnosno ako su došle u dodir sa zaraženom slinom ili sluzi. Ako je neko u porodici bolestan i ako to smatrate potrebnim, nabavite medicinske maske za usta i perite ruke svaki put kada dodirujete bebu.
Izvor: Klinfo.hr
