Da li je sve što smo znali o hrani pogrešno?

Teško je naći roditelja koji ne oseća grižu savesti što njegova deca ne jedu više voća i povrća. To nije nimalo čudno – svakog dana u novinama i na televiziji može se čuti kako je potrebno jesti što više ovih namirnica, a broj preporučenih unosa stalno se povećava, pa se trenutno može čuti da je preporučljivo čak 8 takvih obroka dnevno.  Ali, koliko je tačno ono što stručnjaci i mediji svakodnevno svetuju? Nutricionista i istraživač gojaznosti Zoi Harkombi, autorka knjige „Epidemija gojaznosti“ ima sasvim drugačije mišljenje. „Povrće i voće su ukusni i živopisni dodaci svakom obroku. Ali kada govorimo o hranljivosti, oni imaju vrlo malo ili nimalo da ponude, i savetovati nam osam porcija dnevno je jedna od najgorih zdravstvenih zabluda u  skorijoj istoriji“. Dati jabuku detetu je sasvim dobro, ukoliko ona zamenjuje kesicu čipsa, a ne povrh nje. Povrće je ipak mnogo bolje za ishranu, jer je bogatije mineralima.

Stvari su prilično jednostavne – objašnjava  Harkombi – postoji  13 vitamina, a voće je bogato samo jednim – vitaminom C.  Povrće ima i vitamina A i K1, ali se oni mogu iskoristiti samo ukoliko se uzimaju sa masnoćom.  Iskristiljivi oblici vitamina A i K – retinol i K2, postoje samo u hrani životinjskog porekla. Što se minerala tiče, voće sadrži samo kalijum, ali njega nam ionako ne nedostaje. U povrću ima gvožđa i kalcijuma, ali manje kvalitetnih nego u mesu, ribi, jajima i mlečnim proizvodima.

Preterivanje sa voćem dakle ne donosi korist, već čak može biti i štetno – budući da ono sadrži dosta voćnog šećera – fruktoze, koja odlazi direktno u jetru gde se deponuje kao mast.

Što se tiče antioksidasnata, njih je daleko više u kafi na primer, a posebno u semenu suncokreta, krcatom vitaminom E.

Još je gore bazirati svoju ishranu na ugljenim hidratima – to da su nam oni potrebni zbog energije je čista zabluda i mit koji su nam servirali mediji i prehrambena industrija. Možete živeti zdrav i srećan život bez ugljenih hidrata u svom tanjiru, dodaje ona.

Po pravilu, kada nam savetuju mnogo voća , povrća i žitarica, govore nam i da izbegavamo masti. Zoi Harkombi  se slaže da se treba kloniti trans-masti iz keksa i kolača, ali podseća da su masnoće jedna od najvažnijih namirnica koja je održala ljudsku vrstu kroz milenijume. Mast je od suštinskog značaja za svaku ćeliju u telu. Prema podacima iz 2008. godine, unosimo nedovoljno vitamina A, D i E koji koji se rastvaraju u masnoćama,a odgovorni su za zdrav vid, čvrstinu kostiju, mentalno zdravlje, zaštitu krvnih sudova, i samim tim, zdravlje srca. Moramo da jedemo prave masti kako bi ovi vitalni vitamini mogli da se apsorbuju u telu.

Istina je da su voće, povrće i integralne žitarice bogati vlaknima, ali, da li su nam vlakna baš potrebna u nekim većim količinama? Harkombi se ne slaže. Ona su nesvarljiva, i nemaju nikakvu hranljivost, a preterivanje sa vlaknima izaziva sintrom iritiranih creva. Opet, njihova osobina da „čiste“ creva nije baš mnogo sjajna za sve one minerale koji se baš u crevima apsorbuju u krv. Mnogo je bolje ne unositi štetne namirnice, pa vam nikakvo čišćenje creva neće biti ni potrebno, savetuje ona.

Živa je šteta, zaključuje Harkombi, što sav taj silan novac uložen u promovisanje voća i povrća nije upotrebljen da se popularizuju neke od najhranljivijih namirnica, koje bi zaista unapredile zdravlje ljudi. Evo njenih pet favorita:

1. Džigerica – bogata svim vitaminima i krcata mineralima. Meso uopšte je najhranljivija grupa namirnica, podseća Zoi.
2. Sardine – pune vitamina D i minerala
3. Jaja – super hrana prebogata proteinima,  vitaminima A, B, D, E i K, gvožđem, cinkom, kalcijumom .
4. Suncokretovo seme – sjajan izvor magnezijuma, vitamina E i cinka.
5. Tamnozeleno povće  (brokoli i spanać) – obiluju vitaminima C, K i gvožđem.

Od super-hrane, Harkombi izdvaja još i mleko (kalcijum, vitamini A i D), ovsene pahuljice (magnezijum, cink i vitamin B), i kakao (magnezijum i gvožđe).

Saveti Zoi Harkombi:

• Šećer i brašno su prazne kalorije i ne treba ih imati na jelovniku.
• Vlakna nam nisu neophodna i u prevelikim količinama mogu iritirati creva
• Ne uzimajte prerađenu hranu. Jedini izuzetak je crna čokolada sa maksimalnim postotkom kakaoa (oko 90 %).
• Masti su dobre. Ugljeni hidrati su ti koji se najlakše pretvaraju u salo u našem organizmu.
• Mršava ishrana može vas udebljati. Izbegavanjem masnoća zapravo ste sve vreme gladni, a upravo su masnoće bogate vitaminima A, D, E i K i vitaminom D čiji je nedostatak odgovoran za pojavu rahitisa.
• Potrebno nam je da se vratimo pravoj hrani, a priroda najbolje zna šta je pravo – ako jedete namirice koje su najmanje izmenjene, najmanje ćete pogrešiti.
• Ne postoje dobar i loš holesterol. Bez holesterola bismo umrli.

Tradicionalna hrana: šta su jele trudnice pre nego što smo dobili TV reklame?

Sve tajne čokolade: Crni oni što ne jedu crnu

Maorski Rewena hleb

Školski ručak tajna dobrog zdravlja dece u Japanu

Dr Perišić: Pileća džigerica zdrava za decu, ostale pune teških metala

Pojedini nutricionisti pileću džigericu nazivaju čak i otrovom zbog visokog sadržaj holesterola i masti, dok oni starijeg kova tvrde da je odlična za krvnu sliku i da je treba davati...

Četiri saveta kako da vaše dete sa uživanjem počne da jede ribu

Bez obzira na to koliko godina ima vaše dete, nikada nije prerano ili prekasno da ga ohrabrite da proba novu hranu, a riba je svakako namirnica koju ne bi trebalo,...

Studija: Deca će pojesti više povrća ako vide da roditelji uživaju u njemu

Istraživanje je pokazalo da će deca jesti dvostruko više povrća ako prvo vide kako roditelj uživa jedući tu istu hranu. Otkriće bi moglo ukazati na metodu za poboljšanje dečje ishrane...

Mandarine za bebe i decu: Kada ih uvesti i zašto su idealna zimska namirnica?

Mandarine za bebe i decu predstavljaju pravu zimsku vitaminsku bombu, a pritom ih deca vole pa možete da ih ponudite u brojnim kombinacijama koje će obogatiti njihov jelovnik. Znate li...