Da li nam je potrebna devetogodišnja škola

Ideja modela 3 + 3 + 3 školske godine je da tokom tri srednja razreda đacima osim učitelja predaju i nastavnici, kako bi se izbegao sadašnji „stresni” prelazak iz četvrtog u peti razred

Da li je u Srbiji uopšte potrebno uvoditi model devetogodišnje osnovne škole, po principu tri plus tri plus tri godine? Oko ovog pitanja lomila su se koplja juče u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, čiji je Odbor za obrazovanje organizovao prvu tribinu posvećenu reformi osnovne škole.

Iako su u sali SANU bili najveći stručnjaci iz oblasti obrazovanja, predstavnici Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), autori nacionalne Strategije razvoja obrazovanja, predstavnici zavoda i instituta, nastavnici i profesori, na kraju se videlo da čak ni njima nije jasno šta zapravo predviđa ovako reformisan model osnovne škole.

U zemljama u okruženju koje su u osnovne škole uvele model 3+3+3 došlo je do haosa u obrazovanju, upozorava prof. dr Aleksandar Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta
Trenutno, osnovna škola u Srbiji traje osam godina, ali postoji i pripremni predškolski program u vrtićima. Da li će on zapravo biti uračunat kao prva od tih devet godina? Kojim razredima će predavati učitelji, a kojima predmeti nastavnici? Kako će se ubuduće školovati studenti nastavničkih fakulteta?

Ljubomir Maksimović, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, inače nekadašnji član NPS i prvi profesor emeritus BU, kaže da je ova tribina organizovana da se javnosti pokaže da SANU nije u „kuli od slonovače” i da zajedno sa relevantnim stručnjacima mora da progovori o velikim problemima u društvu. Na skupu je bilo reči o nastavi srpskog i stranih jezika, informatike, fizike, matematike, promenama koje očekuju Tehničko i informatičko obrazovanje…

– Ja sam protiv ideje 3+3+3, jer bi to proizvelo ogromne probleme. Na primer, nastaće jedna prazna godina u srednjim školama: osmaci ostaju u učionicama osnovne škole gde će pohađati deveti razred, a kome će onda te godine predavati nastavnici u srednjoj školi – zapitao je prof. dr Ivan Ivić, inače jedan od autora „Startegije razvoja obrazovanja Srbije do 2020 godine” koju je usvojila i vlada.

Predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta prof. dr Aleksandar Lipkovski je istakao da je u zemljama u okruženju koje su uvele model 3+3+3 došlo je do haosa.

U mnogim zemljama je prihvaćen upravo ovaj model, u kojem deca polaze u školu sa šest godina, a prvi razred je zapravo pripremni, objašnjava akademik Milosav Marjanović, predsednik Odbora za obrazovanje SANU
Akademik Milosav Marjanović, predsednik Odobra za obrazovanje SANU, izneo je suprotnu tezu: da je u mnogim zemljama prihvaćen upravo ovaj model, u kojem deca polaze u školu sa šest godina, a prvi razred je zapravo pripremni. U sredini ciklusa, tokom druge tri godine, kombinuje se predmetna i razredna nastava. Prema njegovim rečima, učitelji ne treba da budu zabrinuti da će raditi s đacima samo na početku školovanja. Naprotiv, oni bi po ovom modelu, predavali đacima 4,5 godina.

I mr Tatjana Marković Topalović, v.d. direktora Centra za stručno usavršavanje u Šapcu smatra da se kod modela 3+3+3, nameće nekoliko problema: nije definisano ko će da predaje u prva, a ko u druga tri razreda. Jedan broj nastavnika matematike smatra da bi decu od prvog razreda trebalo da uči matematičar, kaže, a slično je i sa još nekim baznim predmetima poput srpskog ili stranog jezika.

1 2 Sledeća strana

Podeli tekst: