Jasno je meni da se svet menja, da sve ide napred, ali da li to znači da treba da se odreknemo ljudskih vrednosti, roditeljskog instinkta, veze sa našom decom?
Potpuno mi je jasno da pisanjem ovog teksta svesno ulazim u rizik da zvučim kao neko ko se suprotstavlja modernoj tehnologiji i govori „A u moje vreme je to bilo…“ Ali, život je jedan veliki rizik i evo ja prihvatam ovaj da možda neću biti shvaćena na pravi način. Kao profesionalnom kouču, posebno usmerenom na rad sa porodicom, moj primarni zadatak je ponuditi rešenje, a ne ukazati na problem, pružiti podršku, a ne davati stav. Ovog puta napraviću izuzetak…
Pre neki dan priča mi prijateljica da je videla kako mladi par roditelja koristi aplikaciju na mobilnom koja im „govori“ kada je beba bila podojena i na kojoj dojci. Pitam je naivno – Što, jel imaju više beba, trojke, četvorke? I po njenom pogledu shvatim da imaju jednu bebu. Tada mi se pokrenuo vrtlog misli i neverica. Kako je nekome uopšte palo napamet da to napravi, jer dojenje i povezivanje sa bebom je nešto što nam je prirodno, instiktivno, iskonski „ugrađeno u sistem“ i ne razumem zašto nekome treba aplikacija za to!? I to danas, kada se, čini mi se, nikad kao do sad priča o značaju dojenja, kada se zna da dojenje nije samo hranjenje, već i važna veza koju mama uspostavlja sa bebom, koja će se celog života graditi! Ma, jel moguće da posle cele priče o dojenju toj mami treba podsetnik na kojoj je dojci beba bila? Pa, beba je podojena pre maksimalno tri sata i ko bi i zašto zaboravio na kojoj je to dojci bilo!?
Kako se majčino mleko prilagođava potrebama bebe
I to što ta aplikacija za dojenje postoji i nije toliko strašno, ima ih na stotine korisnih i beskorisnih, ali činjenica da je neko koristi me je porazila i rastužila u isto vreme. A onda i razbesnela! Došlo mi je da na sred ulice viknem (ne znam ni sama kome) – Pobogu ljudi, rodili ste dete, a ne robota sa daljinskim!
Jasno mi je da smo svi manje-više, svesno-nesvesno, zbog posla i iz privatnih razloga „vezani“ za naše telefone, da nam u ovom brzom i burnom svetu treba tehnološka „podrška“. I to je OK, jer imamo neku korist od toga. Ali, da li su se roditelji te bebe zapitali kakvu ona tačno korist ima od ove aplikacije? I kakvu korist ima mama koja sebe na taj način distancira od bebe i prirodnog povezivanja sa njom i prepoznavanja potreba?
Hajde da idemo malo dalje u budućnost, hajde da se igramo da možemo da predvidimo kakve sve scenarije ova uvodna priča o dojenju i aplikaciji može da ima…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Majke dve direktorke i jedne doktorke daje svoj recept za podizanje uspešne dece
Jedna ćerka joj je direktorka kompanije YouTube, druga je profesor pedijatrije a treća suosnivač i direktor biotehnološke kompanije 23andMe. Ester Vojcicki objašnjava kako je vaspitala ćerke koje su stigle na...
Problem današnjih roditelja je što brkaju dečja prava sa privilegijama
Piše: Nikolina Milosavljević U svom radu sa klijentima često sam nailazila na situaciju da roditelji ne znaju šta je ono na šta dete ima pravo, a šta je ono što...
Postalo je tabu ponašati se prirodno u društvu svog deteta
Koliko me žalosti nedostatak saosećanja i responsivnosti prema deci, autoritarnost naročito prema bebama i todlerima (oprostite na psovci), isto toliko me pogađa i permisivnost – nepostavljanje očekivanja ponašanja, naročito kako...
Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji
Autor: Katarina Đorđević Nekada se znalo: glavni „savetnici” u vaspitanju deteta bile su babe, tetke, strine i iskusne komšinice, a u slučaju komplikovanijih vaspitno-zdravstvenih dilema konsultovan je i – doktor...
Ja sam otac deteta čija majka koristi jedu od takvih aplikacija koja joj pomaže da pribeleži sa koje dojke, u koje vreme, koliko dugo je dete dojilo. Takođe joj pomaže da u nju upiše kako je dete napredovalo posle svakog redovnog pregleda (težina, dužina, obim glave i grudi), kada je dete bilo vakcinisano, kada je detetu uvedena čvrsta hrana i koje namirnice. Kada je dete spavalo i koliko dugo i kada se probudilo. Iz našeg ugla gledanja postoji velika potreba za ovako nečim.
Ukoliko se bavite koučingom i pretežno radite sa porodicama sa vaše strane bi, po mom skromnom mišljenju, profesionalnije bilo je da probate da stupite u kontakt sa prijateljicom vaše prijateljice i upoznate se sa njenom potrebom za takvom aplikacijom. Da pokušate da naučite i razumete zašto je jednoj majci u današnje vreme tako nešto potrebno, a zašto nekoj nije i na osnovu toga izvedete zaključak.
Bez takvog pogleda vaš članak zaista izgleda onako kako ste na početku pretpostavili da će izgledati. Predstavili ste se kao internet paničar umesto kao profesionalac u oblasti kojom se bavite. Napravili ste šum, a ne zvuk. Plodno tlo da se sada u komentarima ovog članka ređaju mišljenja isfrustriranih mladih majki kojima od dana kada su zatrudnele pune glavu raznoraznim polu mišljenjima, senzacionalnim stavovima, bapskim i modernim pričama.
Ukoliko se zaista odlučite da želite da istražite zašto neke mlade majke imaju potrebu da koriste takav vid evidencije mi bismo bili srećni da se upoznamo sa vama.
U potpunosti se slazem sa Radomirovim komentarom. I ja sam bila jedna od majki kojoj bi takva aplikacija, ili neka druga forma pomoci, bila potrebna. Ne snalazimo se svi jednako sa izazovima roditeljstva, i ne ide sve bas tako prirodno i instiktivno sa bebama. Predpostavljam da postoje majke kojima uspeva da sve teskoce u prvim mesecima bebinog zivota savladaju sledeci taj fenomenalni majcinski instinkt, ali kod mene nije bilo tako. Pisale su se tabele podoja, merilo se i racunalo. Sve je bilo novo i nepoznato i pored priprema-citanja, informisanja, Halo Bebe itd. Zaista bi bilo zanimljivo istraziti temu “natural born” majki i ovih drugih koje se malo losije snalaze.
Ja nisam koristila aplikaciju na telefonu vec “primitivniji” vid evidencije. Naime, biljezila sam u rokovnik vrijeme i duzinu podoja (kad je dijete i koliko spavalo, da li je kakalo i sl.) a da zapamtim iz koje dojke je posljednji put jelo premjestala sam mindjusu iz jednog uha u drugo. Potreba za takvim stvarima postoji…da nisam biljezila u ludilu nespavanja, placa zbog grceva i iscrpljenosti stvarno ne bih znala pedijatru dati odgovor na pitanje koliko dijete ima mokrih pelena i koliko puta je jelo u toku dana.
Nisam imala aplikaciju, ali ne vidim zasto je zene ne bi koristile, pa cak i lekari i savetnice za dojenje predlazu vodjenje dnevnika podoja (kada, koliko dugo je trajao podoj, na kojoj dojci je zavrsen) a eto, neko se u moderno vreme setio i za ovu modernu metodu. Doticna majka je dojila dete, mazila ga pritom i ostvarivala vezu sa njim, zar to nije najbitnije u svemu ovome?
Nijesam ni procitala tekst do kraja. Jer sam se ja razbijesnila. Ovako: ne koristim aplikaciju,ali ne vidim zbog cega bi bilo lose da krenem da je koristim ..smatram da sam ostvarila lijepu vezu sa bebom ,uzivam u svakom dojenju..ali DA,cesto zaboravim sa koje dojke je beba prethodno sisala.. ne smatram da sam zbog toga gora majka od one koja to zapamti a ne koristi aplikaciju. Izmedju podoja imam milion poslova koje moram obaviti,pa se i jedno takvo zaboravljanje omakne. Ako je to grijeh.. neka budem gresna.