Roditelji su stari neprijatelji bakterija. Dezinfikuju stolove, igračke i kolica iz supermarketa, kako bi decu zaštitili od opasnih mikroba.
Ovo je prirodan instinkt, ali je očigledno otišao predaleko i sada već ozbiljno ugrožava imunitet deteta.
Naučnici su tek počeli da razumevaju značaj miliona mikroba koji čine ljudski mikrobiom, kaže Džonatan Ajzen, mikrobiolog sa kalifornijskog univerziteta Dejvis, i dodaje da antibiotici i kućna sredstva za dezinfekciju ubijaju dobre bakterije koje pomažu našim telima da se odbrane od bolesti. Sve više se veruje da je upravo nedostatak određenih mikroba krivac za porast učestalosti alergija i astme kod dece.
„Naša koža, sve što pojedemo kao i svi otvori na telu izloženi su mikrobima, a mi klice neprestano uništavamo, što dovodi do kratkoročnih i dugoročnih posledica.“
Ljudi iz zemalja u razvoju, koji odrastaju u manje sterilnom okruženju, jedu neprerađenu hranu i provode više vremena sa drugim ljudima i životinjama, imaju raznovrsnije mikrobe u crevima, i mnogo manje alergija. Ovi nalazi idu u prilog „higijenskoj hipotezi“, što znači da infekcije koje zaradimo u detinjstvu usled nesavršene higijene jačaju naš imuni sistem i spremaju ga da nas zaštiti kasnije u životu.
Naravno, ne treba biti neoprezan, jer neke klice mogu biti opasne za decu, pa mališane treba držati podalje od površina na kojima se seče sirovo meso i kuhinjskih sudopera, koje su obično najprljavije mesto u kući. Takođe, i WC je mesto gde dečije ručice ne treba previše da švrljaju.
Prvi meseci ključni za buduće zdravlje
Mikrobiom počinje da se formira još u materici a prvi meseci i godine života su ključni za buduće zdravlje. Tako bebe rođene vaginalnim putem prilikom prolaska kroz porođajni kanal pokupe zdrave mikrobe, koje bebe rođene carskim rezom teško mogu da steknu. Zbog toga one pet puta češće dobijaju alergije nego bebe rođene vaginalno, i imaju 15% veći rizik od gojaznosti.
