U izdanju Kreativnog centra objavljen je roman Gospodin Oliver autorke Dragane Mladenović, koja je čitaocima poznata po nagrađivanoj zbirci poezije Dar-mar.
Njena nova knjiga Gospodin Oliver namenjena je mlađim osnovcima, a ilustrovao ju je poznati umetnik Dušan Pavlić. Glavni junak knjige je patuljak koji ima samo 185 godina i koji živi u zidu sobe osmogodišnje devojčice Laure, s kojom voli da se druži i razgovara. Po njegovom mišljenju, biti prijatelj je najlepše zanimanje.
Na kraju knjige gospodin Oliver zaključuje da bi bez dečjih očiju čitavi svetovi ostali nevidljivi. Ukoliko roditelji žele da zavire u te nevidljive svetove i bolje razumeju svoju decu, potrebno je da s njima razgovaraju, da im posvećuju pažnju i ponude što više umetnosti, smatra autorka priče.
O ovoj maštovitoj knjizi, njenom glavnom junaku, važnosti prijateljstva, daljim planovima i novim knjigama razgovarali smo sa autorkom Draganom Mladenović.
Kako je nastala priča o gospodinu Oliveru?
Legende i priče o patuljcima oduvek postoje. Mene je zanimalo kako bi se mogao osećati jedan fini patuljak u našem, savremenom dobu, i to na šestom spratu gradske višespratnice.
Ko je gospodin Oliver?
To je jedan veoma dobar, uglađen, pristojan i krajnje nenametljiv gospodin, jedna majušna osoba koja ume da sluša, ali i da pomogne dobrom pričom i pravim savetom. U trenutku kada ga upoznajemo on je još mlad – ima tek 185 godina – a njegov stan je pravo malo uredno kraljevstvo, ispunjeno knjigama, slikama i lepim stvarima. Za sunarodnike je gospodin Oliver osobenjak koji je rešio da široku šumu, svakodnevicu pod vedrim nebom i društvo patuljaka, biljaka i životinja zameni gradom, neobičnim stanom, druženjem s ljudima i umetnošću. Međutim, da je odabrao da živi kao njegovi rođaci i prijatelji, pravo je pitanje kako bi nastala ova priča.
Kome je namenjena ova knjiga?
Svakome ko voli priče.
U Kaobiografiji kažete da ste nekada davno videli patuljka u jednoj biblioteci. Da li vas je taj susret inspirisao da napišete ovu priču?
Iskreno, tokom celog detinjstva nadala sam se da ću sresti patuljke. Pošto nikako nisam uspevala u tome – nije ih bilo ni ispod listova jagode, ni pod drvetom jabuke, ni među cvećem – pomislila sam da oni zapravo ne postoje. A onda sam, prilikom jednog od prvih odlazaka u biblioteku, ugledala veliku enciklopediju o patuljcima. Ta knjiga je za mene bila dokaz da oni postoje i da je pitanje vremena kada ćemo se sresti.
Po čemu se razlikovao proces pisanja nedavno objavljene zbirke pesama Dar-mar i priče o gospodinu Oliveru?
To su dva sasvim različita procesa. Poezija je fokusirana na jezik, a cilj je da se u svakoj pesmi u što manje reči otvori ceo jedan mali književni svet. Pisanje proze je drugačije – prvom rečenicom se ulazi u svet knjige, a poslednjom se iz njega izlazi. U tom okviru valja razviti priču koja će najlogičnije spojiti te dve obale. Ako bih pokušala da slikovito odgovorim na ovo pitanje, rekla bih da je pisanje Dar-mara bilo kao kretanje od prizemlja do poslednjeg sprata jedne zgrade, a na svakom od njih događa se nešto zanimljivo: u prizemlju su u modi pelene, na prvom spratu je rođendanska žurka, na sledećem spratu upravo počinje lov na uljeze, na četvrtom je trka reči, na petom vatromet asocijacija… Pisanje Gospodina Olivera više podseća na Oliverov let na leđima vrapca Taksija: putovanje je prijatno, odozgo se sve lepo vidi i znamo cilj tog puta.
Glavni junak ove priče kaže da je prijatelj najlepše zanimanje. Zbog čega su priče o prijateljstvu važne za decu?
Važno je kod dece razvijati prijateljski odnos ne samo prema drugim ljudima, već i prema bićima koja nas okružuju, prema životinjama i biljkama, pa čak i prema patuljcima – ako verujemo da oni postoje. Čini mi se da mi, ljudi, stalno zaboravljamo da nismo sami na Zemlji, da je delimo s drugima, i čudesno je to koliko smo neprijateljski nastrojeni prema svim bićima koja nas iole ugrožavaju ili nam stoje na putu, bilo da je reč o komarcu ili mravu, bilo o drvetu na mestu planiranom za izgradnju parkinga.
Šta su novo ilustracije Dušana Pavlića donele u priči o gospodinu Oliveru i devojčici Lauri? Šta ste novo saznali o svojim junacima iz njegovih ilustracija?
Fenomanalni Dušan Pavlić uneo je sasvim novo svetlo u priču o Oliveru i Lauri. Ispostavilo se da Oliver nije tipičan patuljak s belom bradom i crvenom kapicom, već – kao što on za sebe i kaže – pravi mali gospodin. Laura je crvenokosa i kovrdžava, a taj izgled u potpunosti odgovara njenom karakteru. Oliverova simpatija Teodora toliko je slatka da je teško odvojiti pogled od nje. Mnogo mi se dopada kako ih je Dušan doživeo i oživeo.
Koliko su za vas važne ilustracije u knjigama za decu?
Za sasvim malu decu ilustracija je sve. Kada je reč o deci koja su tek naučila da čitaju, mislim da im ilustracije pomažu da lakše prolaze kroz narativ, dok iskusnijim čitaocima one pružiju dodatno uživanje u knjigama.
Bez dečjih očiju čitavi svetovi ostali bi nevidljivi. Da li imate neki savet za roditelje o tome kako da sačuvaju uvid u te nevidljive svetove da bi bolje razumeli svoju decu?
Deci zapravo treba dati što više umetnosti. Treba im čitati knjige, pričati im priče, treba ih podsticati da crtaju i puštati im što više muzike. Naravno, potrebno je i razgovarati s njima i posvećivati im mnogo pažnje. Sve ostalo će se desiti samo.
Ova knjiga je namenjena čitaocima početnicima. Koje su bile vaše omiljene knjige kada ste počinjali da čitate? Šta ste čitali sa svojom decom u tom uzrastu?
Pre no što sam naučila da čitam, deda mi je čitao i pričao mnogo narodnih bajki. I sama sam na početku čitalačke avanture rado birala bajke iz raznih delova sveta. Ako se izuzmu najpoznatije bajke, poput Crvenkape, Snežane i Pepeljuge, zanimljivo je to što svojoj deci nisam čitala lektiru pomoću koje sam sama ušla u svet književnosti, već uglavnom savremenu književnost za decu. Rukovodim se razmišljanjem da, ukoliko se dete plaši babe koja hrani Ivicu i Maricu da bi ih pojela – što jeste jezivo, zar ne? – treba izabrati nešto drugo.
Posle zbirke pesama Dar-mar i priče o gospodinu Oliveru pripremate još jedno izdanje namenjeno starijim osnovcima. O čemu je reč?
Reč je o romanu Sve što (ni)sam želela, koji će uskoro biti objavljen u izdanju Kreativnog centra. Reč je o dnevniku dvanaestogodišnje Nine Kovač, koja se usred jedne gadne epidemije našla zatočena u staroj bakinoj kući s najpopularnijim dečakom iz škole. I onda počinje da se događa sve što Nina nije/jeste želela…
Dragana Mladenović (1977) diplomirala je i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Živi u Pančevu i radi u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Objavila je nekoliko zbirki poezije, knjiga Rodbina prevedena je na nemački i švedski, a pesme su joj prevođene na italijanski, engleski, francuski, grčki, mađarski i slovenački. Radovi Dragane Mladenović objavljivani su u svim značajnijim antologijama savremenog srpskog pesništva, kao i u književnim časopisima i strip izdanjima. Dobitnica je tri nagrade za poeziju i jedne za priču.
Izvor: Detinjarije.com
