Da, moguće je. Ja sam mama koja nikad nije kaznila ni udarila svoje dete

Zatvori su puni dece koja su odgajana uz kazne, batine i zastrašivanja i znali su da rade pogrešno. Deca odgajana bez kazni imaju mnogo veće šanse da izaberu pravi put iz nekoliko razloga:

kaznjavanje deceKažnjavanje dece meni nije bilo potrebno. Zašto? Zato što sam ih naučila da ŽELE da donose ispravne odluke, da ŽELE da budu dobri, odgovorni i uspešni ljudi.

„Doktorka… Ja, jednostavno, ne razumem! Kako će moja deca naučiti da se ponašaju ako ih baš nizašta ne kažnjavam? Ne bih nikad digla ruku na njih, ali moram ih nekako naučiti da loše ponašanje nosi neke posledice! Pa deci je potrebna disciplina, to je valjda jasno.“

„Da li vi uopšte imate decu?! Očigledno da ne, u suprotnom biste znali da je roditeljstvo bez kažnjavanja nemoguće, ako ne želimo da odgajamo kriminalce!”

Ja veoma retko pominjem svoju decu u tekstovima, ali me često pitaju za njih jer roditelje, naravno, zanima da li je onaj ko im daje savete samo teoretičar ili ima i neko iskustvo. Tako da, kad sam dobila ove dve poruke gore, shvatila sam da je potrebno da odgovor napišem javno.

Dakle, da bih objasnila kako deca mogu naučiti da budu dobri ljudi i bez kažnjavanja, pribeći ću meni najbližem izvoru: mojoj deci. Oni nisu nikad kažnjavani, nikad odlazili u ćošak, nikad dobili ćušku. A danas su razumni, odgovorni, srećni, uspešni mladi ljudi. Kako oni to objašnjavaju?

Kad sam ih pitala, bili su zbunjeni.

Moja ćerka (16 godina): „Zašto bi nas kazna učila ponašanju? Ona samo čini da deca gube kontakt s roditeljima, prestaju da ih poštuju. Zašto bi onda deca slušala savete roditelja koje ne poštuju?”

Ja: „Kako misliš, slušala savete?”

Moja ćerka: „Pa mislim na ono kad deca rade ono što im roditelji savetuju, što im kažu da urade.  Znam mnogo dece koja imaju loš odnos s roditeljima, pa su počeli rano da lažu, izbegavaju roditelje i postala buntovna. Ali ja nisam želela da kršim tvoja pravila. Zato što sam shvatala njihov smisao. Zašto te onda ne bih slušala?”

Ja: „Ali kako ste naučili da ne treba da udarate, na primer?”

Moj sin (20): „Empatija. Otkad znam za sebe, znam da ne želim da udaram drugu decu jer bih ih time povredio. Ali, dešavalo se, da budem toliko besan da to zaboravim i udarim nekog. I zato što si ti to razumela, ja sam mogao da se naučim samokontroli. To što si razumela da je u redu da budem ljut pomoglo mi je i da se bolje osećam i lakše prebrodim te trenutke besa.”

Moja ćerka: “Sa kaznom ili bez nje – naučićeš dete da ne udara drugu decu. Ali ako kažnjavaš da bi ih nečemu naučio, naučiće samo to da ne treba da udara da kasnije on ne bi patio. Ako koristiš emaptiju da naučiš dete, naučiće da ne udara jer tako povređuje drugu osobu. Tako se postaje bolji čovek. Tako što će naučiti da brine i o tuđim osećanjima.”

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Pomera se MALA MATURA 2024 zbog verskih praznika

Zbog verskih praznika zakazani testovi u okviru male mature biće pomereni

Đaci iz Srbije lošiji od vršnjaka iz Hrvatske i Slovenije: Naši učenici kaskaju godinu i po dana i gube trku sa ostalima

Prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Dario Rosi: Šta li ti neki misle o meni ako stvarno sve prisluškuju?

Volim da verujem kako nikada nisam bio prisluškivan ili ozvučen. Dobro, osim ono jednom 1979/80. uz još desetak maloletnika i to u sred jedne obrazovne ustanove

Letovanje za odlikaše – 131 učenik iz Pećinaca na odmoru u Herceg Novom

Opština Pećinci je najboljim učenicima i učenicima sportistima sa teritorije ove opštine obezbedila besplatno letovanje u Herceg Novom, a ove godine je nagrađen 131 učenik

Bolje je znanje za 3 ili 4 – nego poklonjena petica

Kada se približi kraj školske godine - na scenu stupa drama oko zaključivanja ocena. Poklonjena, zaslužena - svejedno će se naći u knjižici

Pratite nas

KOMENTARI

2 COMMENTS

  1. Mene su roditelji vaspitavali na slican nacin. Secam se da smo sestra i ja u visim razredima osnovne skole svaki dan spremale rucak i kucu. I sve je bilo cakum-pakum kad mama dodje kuci sa posla. Ali zato sto smo mi to ZELELE! Mama nikada,bas nikada nije trazila od nas bilo sta sem marljivog ucenja. A mi smo se radovale da mozemo da joj ulepsamo dan i pomognemo. Znaci trudile smo se i radile samo zato sto je to usrecivalo i nas i nju i celoj porodici je bilo lakse i lepse. A ne zato sto nam je to neko rekao ili naredio.
    Drugo, kod nas su sve pare stajale u fioci. Mogao je da uzme ko kada i koliko zeli. Ni sestra ni ja nikada nismo uzele ni dinara vise nego sto nam je bilo potrebno. Ne zato sto nismo smele,vec zato sto nismo zelele.
    Nasi roditelji su radili sve da budemo srecna porodica,a nas dve smo se prikljucile zajednickom cilju.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img