Đaci pobegnu i sa 200 časova godišnje

Najviše izostanaka je u „neželjenim” srednjim stručnim školama koje deca nisu ni htela da upišu, a nešto manje ih je u gimnazijama, medicinskim, ekonomskim i pravnim školama

Autor: Ana Vuković – Mina Ćurčić

Kalkulisanje zbog viših ocena, dosađivanje na času, često i lenjost, nedostatak motivacije, ali i pubertetski problemi poput nezadovoljstva fizičkim izgledom i lošeg uklapanja u kolektiv samo su neki od razloga zbog kojih srednjoškolci odlučuju da preskoče časove. Neki izbegavaju prve časove, a neki danima pa i nedeljama ne dolaze u školu.

Ako se to povremeno izostajanje pretvori u potpuno ignorisanje školskih obaveza, e tu nastaju problemi. Srednjoškolsko obrazovanje nije obavezno, ali kada dete upiše školu mora i da je pohađa, objašnjava Milan Marinović, predsednik Prekršajnog suda. Onog trenutka kada je srednjoškolac dobio svoju đačku knjižicu prihvatio je propisane obaveze i potpada pod „udar zakona”. Zabrinjavajuće je, kako kažu prosvetni radnici, da u „eskiviranju” škole učenicima pomažu roditelji koji bi trebalo prvi da spreče takvo ponašanje.

– U pravdanju izostanaka koje ne treba pravdati učestvujemo svi, od razrednih starešina, do roditelja i đaka. Đaci sve više manipulišu mamama i tatama, pa oni lako prihvataju njihova opravdanja kao što su bolovi u stomaku, depresija, to što ih drugari nerviraju… – upozorava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. Deca nekad izostaju da ne bi odgovarala za ocenu, nekad zbog toga što radije odlaze u kafiće i kladionice pored školskih dvorišta, a nekad jer su umorna ili „im nije dan”.

Među devojčicama je u poslednje vreme hit izgovor depresija – što zbog izgleda, što zbog ljubavi.

Najviše izostanaka je, kaže Antić, u „neželjenim” srednjim stručnim školama gde se beleži i po 200 godišnje po učeniku. To su one škole koje nisu bile na listi prioriteta za upisivanje pa deci nedostaje motivacije za učenje i učešće u praktičnoj nastavi. U ustanovama kao što su gimnazije, medicinske, pravne i ekonomske škole, ovaj broj se kreće oko 100.

– U našoj školi postoji određen broj đaka koji malo ili retko dolaze u školu. Radi se o deci kojoj je dosadno na časovima i nisu dovoljno motivisana da uče. Mislim da je problem što ih roditelji u tome podržavaju i neće da sarađuju sa nama. Škola služi i da bi deca stekla radne navike, svaki dan mora da se ide na nastavu, sutra će svakog dana ići na posao. Mnogi naši đaci putuju iz prigradskih naselja i ne koriste gradske linije, pa se dešava da kasne na prvi čas. Decu treba motivisati, ali u to treba da se uključi celo društvo – priča Tanja Đokić, direktorka Škole za brodarstvo, brodogradnju i hidrogradnju. Naglašava da se škola trudi da roditelje „zaplaši” sudijom za prekršaje ili centrom za socijalni rad, ali da do sada nisu prijavili nijedan slučaj.

Njen kolega iz Zemunske gimnazije ukazuje da stariji srednjoškolci češće kalkulišu na koji će čas da odu, a na koji ne, kako bi dobili što bolje ocene.

– Pratili smo koliko izostaju učenici četvrtog razreda na časovima iz određenih predmeta. Što su zreliji, to su skloniji kalkulisanju. Roditelji štite decu, ali ne shvataju da im tako čine medveđu uslugu. Mame i tate moraju da donesu opravdanje u školu u roku od osam dana. U slučaju da postoji problem sa izostancima, to je dobro, jer kad dođu shvate u kakvoj se situaciji nalazi dete. Mislim da je mnogo važnije od samih izostanaka da roditelj zna gde dete provodi vreme kad izostane sa časa – napominje Miloš Bjelanović. On tvrdi da đaci izbegavaju časove zato što su im neki predmeti teški, dosadni, smatraju da im nisu potrebni.

Prosvetari, uglavnom, ne zameraju roditeljima što su ponekad tolerantni prema deci, ali smatraju da treba da postoje granice.

– Obično izostaju zato što su umorni, nisu se spremili za čas i zbog toga što su razmaženi. Dok sam radila kao profesor, dešavalo se da posumnjam da roditelji pravdaju časove, a da dete provodi vreme na ulici, sa društvom… Da bi se nešto preduzelo u tom slučaju, potrebno je dokazati da je stvarno tako – objasnila je Gordana Pavlović, direktorka Dvanaeste beogradske gimnazije.

Nastavnicima i profesorima nije lako da izađu na kraj sa đacima u osetljivim godinama, ali naročito je teško kada nema saradnje sa roditeljima.

– Vrlo je važna komunikacija sa mamama i tatama. Kada učenik izostane, nije naodmet pozvati i proveriti da li kod kuće znaju da dete tog dana nije bilo na časovima. Roditelj mora stalno da se informiše o tome šta se dešava u školi – objašnjava Milovan Marković, direktor Srednje zanatske škole.

Ako se opravdani nagomilaju, sledi razredni ispit. To se, preciziraju u Ministarstvu prosvete, dešava kada učenik nije pohađao više od trećine časova, a ocena pokaže da nije postigao osnovne obavezne standarde.

A ako se saberu neopravdani, problem je još veći. Više od 25 takvih izostanaka (od toga više od 15 posle pisanog obaveštavanja roditelja), predstavlja težu povredu učeničkih obaveza i onda škola pokreće vaspitno-disciplinski postupak. Kako objašnjavaju u ministarstvu, nadležni tada moraju da vode računa o postupnosti u izricanju mera – to su ukor direktora i ukor nastavničkog veća, a za srednjoškolca i isključenje iz škole. Odgovornost za nemaran odnos dece prema obrazovanju snose i mame i tate. I to pred zakonom.

Roditelji su, kako objašnjavaju u gradskoj Prosvetnoj inspekciji, odgovorni za redovno pohađanje nastave, a moraju poštovati i školska pravila, uzimati aktivno učešće u vaspitnom radu sa đakom i nadoknaditi materijalnu štetu koje je pričinilo njihovo dete. Uz to, oni su dužni da u roku od 48 sati od izostanka obaveste školu, kao i da lekarsko ili neko drugo odgovarajuće opravdanje donesu najkasnije za osam dana od kako se dete vratilo na časove.

A ako mame i tate ne poštuju svoje obaveze, naslednicima tolerišu nemaran odnos prema obrazovanju, i ne „pritisnu” ih da redovno idu na časove, škola može pokrenuti prekršajni postupak ili podneti krivičnu prijavu radi utvrđivanja njihove odgovornosti.

– Prošle godine formirano je 57 predmeta protiv roditelja. Doneto je osam odluka, a od toga su u dva slučaja zahtevi za pokretanje postupka odbačeni iz formalnih razloga. Imali smo jednu oslobađajuću presudu i pet osuđujućih. U tri osuđujuće presude izrečena je opomena, a u dve su roditelji kažnjeni sa po 5.000 dinara – kaže predsednik Prekršajnog suda.

Lakši i teži prekršaji đačkih obaveza
Ako đak ne poštuje pravila ponašanja ili odluke direktora, neopravdano izostane sa nastave pet časova, svojim ponašanjem ugrožava druge… škola uz učešće roditelja pojačava vaspitni rad, a kada je to neophodno sarađuje sa odgovarajućim ustanovama socijalne, odnosno zdravstvene zaštite. U gradskoj Prosvetnoj inspekciji kažu da se učenici mogu teretiti za lakšu i težu povredu obaveze, i povredu zabrane. Lakša se kažnjava opomenom ili ukorom odeljenjskog starešine ili odeljenjskog veća, a teža ukorom direktora i nastavničkog veća, a za srednjoškolce i isključenjem iz škole. Kada je reč o povredi zabrane, uz ukor (odnosno vaspitno-disciplinsku meru) kazna za srednjoškolca je takođe isključenje iz škole.

Opravdanja – po ceni „milke”
Opravdanja se danas mogu nabaviti po ceni jedne male „milka” čokolade i staju oko 100 dinara, upozorava Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola. On dodaje da deca znaju ko u školskom dvorištu to prodaje, pa vrlo lako dolaze do opravdanja sa sve pečatom i dijagnozom sa šifrom bolesti. Rešenje za gašenje ovog „crnog tržišta”, smatra on, jeste uvođenje nadležnih lekara po školama. Oni bi mogli da potvrđuju i validnost opravdanja dece koja se leče kod drugih doktora. Uz to se, dodaje, deci moraju usaditi i etičke vrednosti i ona se već od prvog razreda osnovne škole moraju naučiti da poštuju svoje obaveze.

Izvor: Politika

Podeli tekst: