Američki stručnjak za razvoj inteligencije kod dece Daglas Doman izjavio je na predavanju u Beogradu da su deca sa povredom mozga inteligenta, ali da ne mogu tu svoju inteligenciju da pokažu, jer nisu u stanju da govore ili da pišu.
Doman je uoči predavanja u Beogradu, za više od 600 roditelja iz Srbije i regiona koje je organizovano u saradnji sa Fondacijom „Novak Đoković“, rekao Tanjugu da je njegov otac Glen Doman, osnivač Instituta za ostvarivanje ljudskih potencijala, zajedno sa roditeljima dece sa povredom mozga shvatio da ta deca jesu inteligenta, ali da nisu mogla da izraze svoju inteligenciju, jer nisu mogla da govore ili da pišu.
„Imali smo stotine dece sa ozbiljnim povredama mozga od tri godine starosti koja su na kraju programa mogla da čitaju samostalno bolje nego neki osogodišnjaci“, rekao je Doman.
Američki stručnjak, koji je održao dva predavanja, jedno za roditelje koji imaju decu bez bilo kakviz zdravstvenih problema i drugo, za roditelje sa decom koja imaju određene smetnje u razvoju i povrede mozga, pažnju je posvetio i problemu terminologije.
Prema Domanovim rečima, mnogo je reči i izraža koje se koriste za decu za povredama mozga, a koje zbunjuju roditelje ali i zdravstvene radnike – cerebralna paraliza, autizam, Daunov sindrom, heperaktivnost… a sve one su objašnjenja simptoma povrede mozga.
„Ne možete da se bavite simpomima i da njih lečite, a da uzrok samo tako nestane. Morate da se bavite samom povredom mozga i da tretirate mozak“, kaže Doman i dodaje da su predstavili roditeljima kako da razvijaju mozak i moždane funkcije dece kod kuće.
Dodaje i da je veoma važna ishrana, jer ona utiče na njihovo ponašanje, pospešuje nivo njihove energije i govora…
Posebno je naglasio da u Institutu sprovode proces detoskifikacije od lekova kod dece jer, kako tvrdi ti lekovi stvaraju zavisnost kao svaka droga.
„Deca nakon toga procvetaju, jer u mnogo slucacjeva upravo lekovi smanjuju intelektualne potencijale kod dece“, kaže Doman.
Domanovi su razvili metode u radu sa decom sa povredama mozga koje su se, kako navodi, pokazale kao efikasne u zaustavljanju ili smanjenju epileptičnih napada, razvijanju čula vida i sluh aslepe i gluve dece, osposobljavanju nepokretne dece da puze, hodaju i trče…
Kao primer navodi da je od 374 dece koja su bila slepa, uzrasta od osam meseci do 22 godine 312 njih po prvi put progledalo a 262 naučilo da čita. Takođe, od 1.145 dece koja su bila nepokretna, 446 je uspelo da puzi prvi put u životu.
Institut za ostavrivanje ljudskih potencijala osnovo je Daglasov otac Glen Doman, a postali su poznati širom sveta po pionirskim istraživajima razvoja mozga kod dece.
Doman je podvukao važnost ranog učenja kod dece od samog rođenja, jer kako kaže, od prvih koraka zavise kasnija postignuća i uspesi u životu.
„Mi radimo i sa decom koja nemaju nikakve probleme i mentalne smetnje, i podučavamo njihove roditelje kako da rade sa svojom decom kod kuće na njihovom rastu i razvoju od rođenja do šeste godine“, zaključio je Doman.
I u intervjuu za N1, Domen je govorio o razvoju inteligencije kod dece:
„Moj otac je klasično školovani fizioterapeut. Nakon II svetskog rata, počeo je da radi sa decom koja imaju oštećenje mozga. Napravio je tim, koji se sastojao od fizioterapeuta, psihologa, stručnjaka za govor, i medicinske sestre, moje majke. To je originalni tim, a vodio ih je dr Templ Fej, neurolog. Koristeći tradicionalne metode, utvrdili su da nema pomaka, da rezultati nisu dovoljno dobri, što je za njih bilo neprihvatljivo. A 40-ih i 50-ih, čak i nije postojalo dete koje je bilo izlečeno kad su ovakve povrede u pitanju. Shvatili su da moraju da krenu od osnovnih stvari i da leče mozak, kao uzrok problema, da bi mogli da se fokusiraju na posledice.
Šta roditelji treba da rade da poboljšaju sposobnosti svog deteta?
Kada je reč o deci sa oštećenjem mozga, pre svega treba poštovati detetove sposobnosti. Da, možda ima neka teška oštećenja, paralizu, slepilo, ali, ima mnogo dece koja su nekad imala takve povrede, koja su danas zdrava i srećna. Ranije se mislilo da je to nemoguće, da je situacija beznadežna, ali to nije tačno, oni imaju potencijal, ali sa njima treba raditi.
Radite sa decom koja su prevremeno rođena, koja imaju neku povredu mozga, ali to rade mnogi. Šta je ono što Vi lečite, a niko drugi ne radi? Da li lečite uzrok umesto simptoma, ili radite još nešto?
Naučili smo pre više od 25 godina da su deca sa ovakvim povredama osetljiva na gluten. Tako da im pre svega izbacujemo gluten iz ishrane. I ne samo gluten, već i mlečne proizvode. Imam utisak da smo ubeđeni da su gluten i mlečni proizvodi tako veliki deo naše kulture, da ni ne znamo kako da se prehranjujemo bez njih. Ali imamo slučajeve da deca imaju epileptične napade, koji prestaju onog trenutka kad prestanu da konzumiraju mlečne proizvode.
Šta savetujete roditeljima iz Srbije?
Potrebno je mnogo rada i odlučnosti kad je u pitanju rad sa decom sa ovakvim povredama. Radite sa njima, to nije lako, ali se ništa neće promeniti ukoliko ne radite sa njima. Kad je reč o zdravim bebama, one neće same naučiti da čitaju, pišu, voze bicikl, trče, sviraju violinu, do treće godine same od sebe. Potreban je rad roditelja da bi se to dogodilo. Naravno, ne treba pošto poto insistirati i gurati dete u nešto što ne želi, ali treba raditi sa njim. Ništa se ne događa samo od sebe.
Izvor: Večernje Novosti/N1
