U deliću sekunde donela sam odluku da skoknem do prodavnice. Nisam ni sanjala da će me ta odluka proganjati godinama.
Piše: Kim Bruks
Dan kada se to desilo ne razlikuje se mnogo od mojih dotadašnjih roditeljskih dana. Bila sam kao i uvek zabrinuta i veoma umorna. Dan mi je kao i većini roditelja bio prekratak, pa sam nedostatak vremena nadoknađivala na uštrb svog nespavanja.Bili smo u poseti mojoj porodici dovoljno dugo, da sam jedva čekala da se vratim svojoj kući, i svom mužu.
Predamnom je bio let avionom od dva i po sata, sa decom starosti 1 i 4 godine.
Mlađa ćerka je upravo bila zaspala, kada sam pakujući nas, shvatila da su slušalice mog sina, one koje koristi za gledanje filma u avionu, slomljene. Rešila sam da brzo odem do prodavnice i da ih zamenim.
“Sledećih par sekundi odluke pamtiću čitav svoj život. Izgledalo je tako jednostavno. Ono što radim svaki dan, svake sekunde, uradila sam i tada – roditeljsku analizu dobiti i rizika.”
˝Idem i ja sa tobom˝ – oglasio se moj sin.
Bila sam iznenađena tom odlukom, jer nije voleo odlazak u prodavnicu. Upitala sam ga da li je siguran da ne želi da ostane kod kuće sa bakom. Ne, ne želim, odgovorio mi je. Trebalo je da shvatim da mu je jedino zanimljivo u ovom putu do prodavnice, bila nova igrica u kolima mojih roditelja na koju su ga oni navadili.
Bila sam baš u žurbi, imala sam dva sata da zamenim slušalice, stignem kući, rasanim ćerku koja trenutno spava, nahranim je, presvučem i stignem na aerodroma, pa nisam na vreme shvatila njegov predumišljaj.
Čim sam stala i otvorila vrata auta, moj sin je rekao “Ja ne želim da idem”.
“Kako to misliš da ne želiš? Tražio si da pođeš”, odgovorila sam.
Pogled nije skidao sa ekrana i sa igrice koju je igrao.
“Sada ne želim. Predomislio sam se.” bio je njegov odgovor.
“Sajmone”, pokušavala sam da moj glas bude smiren i odlučan “ako ne dobijemo slušalice, nećeš moći da gledaš film u avionu. A to je veoma dug i naporan let. A kad ne gledaš film u avionu, ti si obično vrlo nervozan i nemiran dečak. Treba nam samo koji minut da ovo završimo. A sad polazi.”
“To je bio trenutak kada sam odlučila da uradim nešto što do tada nikada ne bih. Ostavljam svoje dete u kolima. Zaključavam ga, uključujem alarm i govorim mu da se odmah vraćam.”
Konačno me je pogledao, pogledom koji je obećavao izliv besa i histeriju. “Ne, ne ,ne! Ja ne želim da idem.”
Duboko sam uzdahnula i pogledala na sat. Sledećih par sekundi odluke pamtiću čitav svoj život. Izgledalo je tako jednostavno. Ono što radim svaki dan, svake sekunde, uradila sam i tada – roditeljsku analizu dobiti i rizika.
Vreme je bilo prijatno, jedva nekih, možda 22 stepena. Nije bilo gužve na parkingu, tek nekoliko automobila parkirano naokolo. Zamišljam sebe kako utrčavam u radnju i za par trenutaka istrčavam obavljenog posla.
To je bio trenutak kada sam odlučila da uradim nešto što do tada nikada ne bih. Ostavljam svoje dete u kolima. Zaključavam ga, uključujem alarm i govorim mu da se odmah vraćam.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Pet koraka za podsticanje optimizma kod vaše dece
Mnogo je razloga da se ozbiljno pozabavite podsticanjem optimizma kod svog deteta, uključujući i dugoročne pozitivne efekte na njihov mentalni i fizički razvoj. Ali, kako se uopšte odgaja optimista? Pokušajte...
5 saveta uz koje ćete postati bolji roditelj svojoj deci
Roditeljstvo je jedan od najodgovornijih životnih poziva, jer zahteva da vaspitamo i zbrinemo svoju decu. Da im budemo bezuslovna podrška, u ma kom uzrastu oni bili. Deca nam svakodnevno nagoveštavaju...
Tek kad postanete roditelj pred oči vam izlete sve manjkavosti vašeg karaktera
“Moglo bi se roditi već vaspitano dete, ako bi i roditelji bili vaspitani”. Gete Što nam je vrednija neka osoba ili cilj u životu, više se za njega trudimo. Roditeljstvo je...
Empatija: Kako da mali ljudi nauče da poštuju tuđa osećanja i zbog čega je to važno
Empatija je sposobnost koju većina teži da ima, ali veoma mali broj ljudi je zaista poseduje. Šta je empatija? Mnogi ljudi ne prave razliku između simpatije i empatije. Empatija nije...
Slika ne odgovara tekstu, ovde je odluka da se dete ostavi na kratko bila veoma racionalna, a socijalne sluzbe su postupile neracionalno. Slika insinuira jedan od onih strasnih i veoma retkih slucajeva kada je dete zaboravljeno u kolima.
Nije lose imati u vidu da mnogo vise dece pogine na parkinzima ispred prodavnice, nego sto bude kidnapovano ili dehidrira ako su ostavljeni na kratko u kolima. Izasao je skoro tekst iz druge perspektive: “Dan kada nisam ostavila dete u kolima i gorko se pokajala”, vredi procitati
http://www.freerangekids.com/must-read-the-day-i-caved-into-peer-pressure-and-dragged-my-kids-out-of-the-car-for-a-very-short-errand/
Slika ne odgovara tekstu, ovde je odluka da se dete ostavi na kratko bila veoma racionalna, a socijalne sluzbe su postupile neracionalno. Slika insinuira jedan od onih strasnih i veoma retkih slucajeva kada je dete zaboravljeno u kolima.
Nije lose imati u vidu da mnogo vise dece pogine na parkinzima ispred prodavnice, nego sto bude kidnapovano ili dehidrira ako su ostavljeni na kratko u kolima. Izasao je skoro tekst iz druge perspektive: “Dan kada nisam ostavila dete u kolima i gorko se pokajala”, vredi procitati
http://www.freerangekids.com/must-read-the-day-i-caved-into-peer-pressure-and-dragged-my-kids-out-of-the-car-for-a-very-short-errand/