Poslednjih godina u Srbiji je sve više dece s poremećajima u učenju, pa predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu dr Ranko Rajović savetuje roditeljima da svojim mališanima ne zabranjuju da skaču po krevetima, barama, da se prevrću, jer je dokazano da upravo te instinkivne igre utiču na razvoj mozga…
Najnoviji podaci iz svetske Mense govore da dete sa malo fizičke aktivnosti ima smanjene duboke strukture mozga koje učestvuju u kognitivnim (saznajnim) procesima, rekao je Rajović i savetovao da deca, posebno u predškolskom uzrastu do pete godine, što više skaču, trče, borave u parku, prirodi.
U Srbiji je sve više mališana sa poremećajima u učenju (disleksija, disgrafija) poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo i niko ne shvata da će sve to kasnije da utiče na njihove kognitivne sposobnosti, upozorio je Rajović u izjavi Tanjugu.
| Sistem učenja
U okviru “NTC sistema učenja” postoje seminari za vaspitače, učitelje, a uključeni su i roditelji. Program se primenjuje tri godine u Srbiji, a pre mesec dana započeta je i saradnja sa UNICEF-om. |
Dokazano da se 50 odsto sinapsi (funkcionalna veza između jedne nervne ćelije i druge ćelije) razvija do pete godine, upravo kroz aktivnosti i igru, koja često smeta roditeljima, upozorio je on.
Na primer, dete od dve godine često skače po krevetima, a to roditelji ne dozvoljavaju, da ne upropasti madrac od 300, 400 evra. Ili recimo deca hodaju po niskim ogradama, bankinama, skaču po blatu, vrte se oko sebe, penju se gde god stignu, naveo je on.
“Pošto im ne damo to da rade, pravimo novu grešku, jer deci dozvoljavamo da nekoliko sati provedu uz kompjuter”, upozorava Rajović, jedan od autora Mensinog “NTC sistema učenja”, koji je u upotrebi u nekim našim, ali i stranim školama i vrtićima.
U Srbiji, 70 do 90 odsto dece u svojoj sobi ima TV, kompjuter, video igrice, a zna se da preterano gledanje televizije, igranje video igrica, može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta, rekao je on.
Ako pogledamo samo video igrice ili sedenje pored računara, to može da bude veoma štetno, jer, prema najnovijim podacima, deca u Srbiji dnevno igraju po tri, četiri sata video igrice ili su za kompjuterom, što automatski znači da se smanjuju pojedine struktre mozga i to ne samo sinapse u kori velikog mozga, već i duboke strukture mozga, istakao je.
Ukoliko dete koje dnevno provede nekoliko sati gledajući TV, uz kompjuter i video igrice nema druge kompenzatorne aktivnosti (trčanje, skakanje, provlačenje, boravak u prirodi…), onda gotovo sigurno ulazi u rizik za pojavu nekog od razvojnih poremećaja.
“U suštini, sve više je očigledan uticaj spoljašnje sredine i pogrešne stimulacije, pa je obaveza svih nas koji se bavimo ovim problemima – da edukujemo, pre svega, roditelje, a onda i vaspitače i učitelje”, smatra Rajović.
(Blic.rs)
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: SPORT I REKREACIJA
Beograd – gde na sankanje?
Piše: Mina Milenković Da se stvari događaju iza ćoška a ne samo na insta storijima gde gledamo kako jedni bacaju selfije sa vrha žičare na Kopu, dok drugi neki ne...
Mačevanje – sport koji razvija i fizičku i psihičku sferu ličnosti
U užem smislu, mačevanje je sport u kojem se dva protivnika bore propisnim oružijem i zaštićeni su odgovarajućom opremom. Mačevanje kao veština kroz istoriju prolazilo je kroz mnoge faze, dok...
Znam da je odluka da odustanemo bila ispravna
Piše: Dejvid Mekglin Moj sin Gejlen igrao je košarku još otkada je sa četiri godine dovoljno stasao da drži loptu. Sada je jedanaestogodišnjak od 170 centimetara, skoro za glavu viši...
Zašto mrzim sportske aktivnosti svoje dece
Piše: Jasmina Jovanović Prošlog vikenda je bio jedan od onih d-mol vikenda. Obično su vikendi dragoceni, drugačiji, provodimo dosta vremena zajedno, planiramo muž i ja neke nesvakidašnje aktivnosti sa decom,...
Nema komentara.