Povod za obeležavanje Svetskog dana knjige i autorskih prava, koji se obeležava od 1995. godine nakon Generalne konferencije UNESKO-a u Parizu, bilo je odavanje počasti svetskim velikanima književnosti koji su preminuli na taj dan – Migelu de Servantes, pisca prvog modernog romana i jednom od najvećih pisaca svih vremena, Viljemu Šekspiru.
Zašto nam je važan Svetski dan knjige?
Sa ciljem da se skrene pažnja na važnost čitanja i na vrednost knjiga, ali i autorskih prava, Svetski dan knjige obeležava se širom sveta na različite načine. Kroz akcije, događaje i različite kampanje, Svetski dan knjige može biti sjajan povod za podsećanje na to da je čitanje, osim što je sjajan hobi i podstiče razvoj, proširuje vokabular i naša znanja, može biti i veoma delotvorna terapija i spas za mentalno zdravlje.
20 inspirativnih citata Uroša Petrovića za roditelje i nastavnike
Naime, brojne studije su pokazale da čitanje samo šesti minuta dnevno može smanjiti nivo stresa za čak 60 odsto. Takođe, čitanje knjige pred spavanje može učiniti kvalitet sna značajno boljim, a samim tim i noćni odmor delotvornijim što je veoma važno za celokupno zdravlje našeg organizma.
Tokom života pročitamo oko 735 knjiga
Zanimljiva statistika pokazuje da žene u svetu čitaju više nego muškarci. Ukoliko se uzme prosečan životni vek od 86 godina za žene i 82 godine za muškarce, žene u životu pročitaju oko 735 knjiga, dok muškarac u proseku pročita 684 knjige tokom života.
Srđan Zirojević: Spisak knjiga za čitanje posle kojih „šetnja šumom više neće biti ista“
Prosečan čitalac završi 12 knjiga za jednu godinu, a dokazano je da čitanje knjiga u velikoj meri može promeniti naše životne navike, pospešiti razvoj mozga i potpomoći u karijeri i uspehu tokom života.
Kako knjige utiču na decu?
Ukoliko dete, uzrasta do 10 godina, provede 5 minuta dnevno čitajući svakog dana – to znači da će na godišnjem nivou pročitati čak 282.000 reči i na taj način značajno uticati na širenje vokabulara.
Osim toga, čitanje kod dece pospešuje razvoj onih delova mozga koji su zaduženi za učenje i sakupljanje novih informacija, pa tako deca koja redovno čitaju lakše savladavaju nove lekcije u školi, lakše pamte i lakše im je da se skoncentrišu kada je to potrebno – što može dovesti i do boljih rezultata i boljih ocena.
Ljubivoje Ršumović: Kupujte knjige deci makar ih oni i pocepali
Šta je bibliomanija?
Osim što knjiga može biti sjajan izvor novih (sa)znanja, povod za razmišljanje i prozor u neke nove svetove, stručnjaci smatraju da knjiga može biti i uzrok „bolesti“. Postoji bibliomanija – bolest koja se odnosi na nekontrolisanu želju za sakupljanjem knjiga, zbog čega osoba može trošiti preterane količine novca na knjige.
Bibliomanija može uzrokovati još jedan problem – bibliokleptomaniju, psihološki poremećaj koji podrazumeva patološku krađu knjiga, zbog koje ljudi ne mogu da odole krađi knjiga – bez obzira da li im je ona potrebna ili ne.
Najzanimljivije NAJ knjige
Najstarija knjiga – smatra se da je „Egipatska knjiga mrtvih“, niz tekstova i ilustracija na papirusu, nastala oko 1550. godine pre nove ere
Najduža knjiga na svetu – „Knjiga o Gvineji“ (The Guinness Book of World Records) sa više od 3.000.000 reči i preko 4.000 stranica
Najkraća knjiga na svetu – „You Have to F**king Eat“ (Moraš da je**** jedeš) autora Adama Mansbacha ima samo 32 stranice
Najprodavanija knjiga – Biblija, sa preko 5 milijardi prodatih primeraka širom sveta. Slede je „Crvena knjižica“ Mao Ce Tunga i „Kvadrilogija“ Johana Volfganga Getea
Izvor: Detinjarije.com
