Помаже Бог, драги православни родитељи,
Захваљујући оном давнашњем писму о руској народној причи у вези са Божићном јелком (о малој сиротој јелки која је плакала јер нема ништа да поклони беби-Богу када се родио у пећиници – ево је у наставку), ми смо одлучили да јелку сваке године китимо причајући управо ту причу.
Да кренем од почетка:
Смислили смо да јелку „расклопимо“ (имамо неку прелепу вештачку јелку, да не бих куповала јелку са бусеном па ме после гризе савест што се осушила или се није примила, а и предбожићно време дефинитивно није време за бацање пара и финансирање потрошачке индустрије) тј. да је подигнемо већ првог дана Божићног поста, дакле 28. новембра.
Објаснила сам деци (ћерка има 4.5 год, син ускоро 3 год) да данас почиње Божићни пост који ће трајати све до Божића и да се тако припремамо за рођење Христа и да ћемо зато свакога дана стављати по један украс на нашу малу лепу јелкицу (и поново им испричам ту руску причу, коју они буквално са одушевљењем слушају, блиска им је та скромност мале јелкице и узбудљиво им је како је та скромност на крају награђена и препозната од анђела као врлина. Све у свему – прелепа прича о хришћанским вредностима).
На тај начин деца, чак иовако мала, постају свесна да постоји у нашем црквеном животу један период тихог и радосног ишчекивања Рођења Богомладенца, да постоји Божићни пост.
Понекад смо правили украсе за малу јелку, а понеког дана смо стављали неке које смо правили прошле године или неки који смо купили.
Сваки пут кад бисмо стављали свако по један украс током дана на јелку била је прилика за нова дечија питања или за нову тему о којој можемо причати – нпр. да је ово време Божићног поста време када посебно показујемо Богу да желимо да будемо Његови , да будемо добри као што је Он добар, тада одабирамо неке наше играчке које ћемо поклонити сиромашној деци испред цркве и причати о томе на који начин можемо да помогнемо некоме ко је сиромашан.
Негде око Нове године смо стављали шарене украсне траке на јелку и објашњавали да ће већ врло брзо доћи Божић (а да неки људи воле за почетак Нове године да пуштају ватромете и да желе једни другима да им следећа година буде лепа и пуна радости. А ми већ пуно дана украшавамо јелку мало по мало ишчекујући најлепши празник за нас – дан када се родио беба-Бог, када је постао човек као што смо сви ми да би нам показао како да живимо и како да се понашамо да бисмо били истински срећни, да би нам било лепо и да би Бог увек био са нама).
prelep tekst