Momenat rođenja je veoma važan i za dete i za majku, jer tada dete stiče jednu vrstu moći, nad kojom ono nema kontrolu, ali koju može kasnije da koristi. Ta natprirodna moć će ga pratiti celog života, i ona zapravo predstavlja vrstu sudbinske i mistične povezanosti deteta sa pojavama koje ga okružuju – sa atmosferskim pojavama, sa rađanjem, sa antilopom, sa smrću. Ta moć upravljanja pojavama, koja zavisi od okolnosti pod kojim je dete došlo na svet, naziva se n!ow (! je oznaka za kliktavi glas). Postoje dve vrste ove sile – jedna je kišna i hladna, druga topla i suva. Osoba koja ima vlažni n!ow može vreme učiniti hladnim i kišnim ako ubaci pramen svoje kose ili mokri u vatru. Osoba sa suvim n!ow istim postupcima može zaustaviti oluju ili hladnoću. Čak i nakon smrti, osoba sa mokrim n!ow ostaje u vezi sa olujom, leti preko zemlje i odnosi krovove sa koliba, dok ona sa suvim n!ow izaziva teške suše. Takođe, na atmosferske pojave utiču i sami činovi lova i rađanja. Kada krv ulovljene antilope padne na tle, ili kada krv iz materice kapne na tle tokom rođenja deteta, dolazi do ukrštanja sila n!ow, i dešava se promena vremena.
Tradicija kao škola
Deca Bušmani odrastaju uz nadzor svih starijih članova familije, i veoma rano se uključuju u život zajednice, pomažući onoliko koliko mogu prema svome uzrastu. Starija deca čuvaju mlađu braću i sestre i prate odrasle u lovu, najpre samo posmatrajući a kasnije pripremajući otrovne strele i koplja. Manja deca usvajaju norme i vrednosti svoga društva slušajući tradicionalne priče i igrajući igre koje predstavljaju imitaciju života odraslih. Ipak, zbog surovosti prirodne sredine, deca su pod nadzorom odraslih dok ne porastu i ne postanu dovoljno snažna i sposobna da bi mogla da se snađu sama i da nose zalihe vode. Samo dete u opasnosti je od napada divljih životinja, i mora umeti da se odbrani. Zbog toga uvek neko od odraslih ostaje u logoru sa decom dok ostali love.
„Roditelji se trude da deci od malih nogu usade sklonost ka deljenju i darovanju, kroz običak poznat kao “razmena darova”. Deca se uče da strogo poštuju pravila i norme i izbegavaju svaki oblik svađa i sukoba.“
Bušmani veoma polažu na društvene vrednosti poput zajedništva i daržljivosti. Lovci i sakupljači često imaju pravilo da onaj ko donese hranu u logor mora da je podeli sa svakim ko zatraži. To obezbeđuje da neće biti manjka hrane jer ako su svi sebični, većina će veći deo vremena biti gladna. Roditelji se trude da deci od malih nogu usade sklonost ka deljenju i darovanju, kroz običak poznat kao “razmena darova”. Deca se uče da strogo poštuju pravila i norme i izbegavaju svaki oblik svađa i sukoba. U svrhu sprečavanja nasilja, bušmansko društvo odlikuje se čitavim nizom društvenih mehanizama, počev od intervenisanja članova familije dve zavađene strane, do obraćanja istaknutim članovima zajednice. U tako malim društvima koja su na stalnoj ivici opstanka usled surovosti prirode, mir i sloga su jedina brana protiv propasti.
Mnogi od opisanih običaja ovog neobičnog naroda danas prelaze u istoriju. Usled jakog pritiska država u kojima su Bušmani nastanjeni, veliki broj njih je oteran sa svojih lovišta, a i preostali Bušmani u divljini danas bivaju prinuđeni da napuste svoju teritoriju i hiljadugodišnji način života u harmoniji sa prirodom.
Jovana Papan
