Deca „Fejsbuka”, „Tvitera” i pametnih telefona

„Draga bako, vuk me stalno presreće po šumi, pa ti se javljam mejlom. Kolači, cveće, voće, vino i lekovi su ti u atačmentu. By the way, zašto imaš tako veliki font?” Tako komuniciraju pripadnici zet generacije, rođene između 1995. godine i 2010. godine, koja čini 18 odsto svetske populacije i koja će za dve decenije upravljati planetom. To je generacija za koju se u šali kaže da je pre naučila da se služi kompjuterskim mišem nego nožem i viljuškom. Oni radije pišu nego što pričaju i češće komuniciraju „onlajn”, čak i sa osobama koje nikada nisu sreli, nego sa svojim ukućanima. Prvi su koji su rođeni u potpuno kompjuterizovanom svetu i virtuelni svet je za njih od jednake važnosti kao i onaj u kome se fizički nalaze. Prvi mobilni telefon dobili su u devetoj godini, četiri godine ranije od predstavnika ipsilon generacije, u koju spadaju oni koji su rođeni posle 1981. godine.

– Pripadnici zet generacije rođeni su u vreme borbe protiv terorizma i razvoja ekološke svesti, u vreme pametnih telefona, „Fejsbuka” i „Tvitera”. Komunikacija im je brza i površna, pažnja slaba, umeju da obavljaju više poslova istovremeno, ali nisu u stanju da održe koncentraciju „na duge staze”. Oni ne čitaju knjige već gledaju filmove, ne šalju mejlove i ne čitaju blogove, jer za to nemaju vremena – objašnjava psihoterapeut dr Zoran Ilić.

Muzički idoli su im, dodaje naš sagovornik, Rijana, Džastin Biber, Ledi Gaga, fudbalski Mesi i Ronaldo, a životni – Mark Zakerberg, osnivač Fejsbuka. Iks generacija i dalje upravlja svetom, a predstavnike ipsilon i zet generacije čine njihova razmažena deca kojoj roditelji kupuju skupe igračke iz straha da ih neće voleti ako ne poseduju najnoviji model „ajfona” ili tableta. Zbog toga u ovoj generaciji rastu agresija, sebičnost i narcizam. Oni imaju mnoštvo virtuelnih prijatelja koje ne poznaju i sve osobe koje ne koriste internet smatraju neandertalcima.

Udružuju se radi kratkih projekata u kojima su vrlo dobro organizovani, brzina im je bitnija nego tačnost. Nisu istrajni, hedonisti su i vole putovanja, lojalni su svom socijalnom krugu na društvenom mrežama, neopterećeni su kulturnim nasleđem, trenutno teže da se oslobode napetosti i skloni su instant uživanju bez razmišljanja o posledicama.

Doktor Ilić ističe da su porodice u kojima odrastaju pripadnici zet generacije često manje, sa jednim roditeljem. Zato oni uglavnom odrastaju sami, jer njihovi roditelji rade i svoje odsustvo kompenzuju kupovinom skupih igračaka i modernom tehnologijom. Ova deca se brže osamostaljuju a njihovo detinjstvo se skraćuje. Njihove igračke su mobilni telefoni i tableti i oni međusobno najbolje komuniciraju putem interneta. Oni su superiorni u informatičkim znanjima, jer sa kompjuterima komuniciraju bolje nego sa ljudima.

Sociolog Spomenka Đurić objašnjava da je zet generacija zapravo generacija razvijenog zapadnog sveta koja je vrlo vešta u korišćenju informatičkih tehnologija i usmerena na instant zadovoljstva i potrošnju. Institucija porodice za njih je manje važna nego u prethodnim generacijama, bilo zbog toga što je veliki broj njihovih roditelja razveden ili zato što su im virtuelni prijatelji važniji od porodičnog ručka.

– Njihovi roditelji, pripadnici iks generacije, još su na rukovodećim pozicijama u velikim firmama. Oni su navikli na radnička prava, radno vreme od–do i korisni su u tradicionalnim i konzervativnim industrijama. To su lekari, poreski savetnici, inženjeri i građevinci, kojima su važne titule i statusni simboli. Međutim, pripadnici zet generacije odbacuju tradicionalni način života, a njihov vrednosni sistem počiva na novcu i uspehu. Roditelje doživljavaju kao polugu za postizanje uspeha, a ako procene da su oni manje uspešni u društvu ili bez novca, prestaju da budu njihovi uzori – kaže naša sagovornica.

Pripadnici zet generacije najverovatnije se neće baviti zanimanjima kojima se bave njihovi roditelji. Istražujući koja će zanimanja biti najtraženija u idućih 20 godina, predstavnici britanske kompanije „Fast future” navode da će poslovi budućnosti biti vezani za razvoj medicine i za klimatske promene, a neizbežan sektor u kome će se razvijati nove struke jeste i virtuelni svet. Među najpopularnijim zanimanjima nalaziće se i velnes stručnjaci za starije osobe, specijaliste za manipulaciju klimom, svemirski piloti, genetski dizajneri, naučnici koji se bave nanomedicinom, socijalni radnici za društvene mreže i oni koji rade na razvoju vozila na alternativne izvore energije.