Deca koja se bave baštovanstvom jedu više voća i povrća kao adolescenti

Nalaz je jasan: studenti koji su se bavili baštovanstvom kao deca konzumirali su 15 posto više voća i povrća nego studenti koji nisu.

Pored očigledne dobrobiti od izlaženja napolje i pomaganja oko plevljenja, ispostavlja se da baštovanstvo tokom detinjstva može imati i dugoročne koristi.

Nova studija sprovedena na Univerzitetu Florida pokušala je da razume vezu između baštovanstva tokom detinjstva i navika u kasnijem životu – posebno u delu života kada će deca najverovatnije jesti džinovske tanjire nezdrave pržene hrane i pritom se opijati – tokom studija.

Studija je bila jednostavna: anketirano je 1,351 studenta koji su dali podatke o svom unosu voća i povrća i ti podaci su upoređeni sa time da li su studenti učestvovali u baštovanstvu kao deca. Nalaz je bio jasan: studenti koji su se bavili baštovanstvom kao deca konzumirali su 15 posto više voća i povrća nego studenti koji nisu.

Interesantno, studija je takođe proveravala da li su neki od studenata odrastali u porodici u kojoj se bavilo baštovanstvom, ali sami nisu učestvovali u tome, i otkrili da samo okruženje nema uticaja na njegove navike u kasnijoj ishrani. Ispostavlja se da je čeprkanje prstićima po zemlji u što ranijem uzrastu ključno. Takođe, ne treba zaboraviti da su mali dečiji prstići odlični u plevljenju!