Porodični život nekada davno izgledao je sasvim drugačije. Mame i bake nisu bile zaposlene, veći deo dana provodile su u kući, posvećene porodičnim obavezama, deci i ukućanima.
Deca vole priče o detinjstvu odraslih i često traže da im pričamo o tome kako je to bilo kada smo mi bili mali. Uz to se onda pokrenu i priče o igrama i igračkama prirodnim materijalima i plodovima, kao i priče o običajima i proslavama praznika.
Narodna verovanja i običaji sadržaj su vaspitanja i obrazovanja za zaštitu životne sredine, a sastavni su deo životnih tema koje deca donose od kuće. Niz običaja našeg naroda, od kojih mnogi vuku poreklo još iz paganskog, predhrišćanskog perioda, nose u sebi ekološke poruke i arhetipove mišljenja bliske deci, na čijem temelju se može započeti izgradnja ekološke kulture. U njih se ubraja starinski običaj da drvoseča moli za oproštaj drvo koje će poseći ili lep običaj da se na dan rođenja deteta posadi drvo.
Vaspitačima i učiteljima se preporučuje da oživljavaju tradici onalne rituale i obrede koji se odnose na prirodu i pojave u njoj, kao što su, na primer, pozdrav letu i jeseni, ispraćaj zime, dočekivanje proleća. Tu su i verski praznici koji su u vezi s pojavama u prirodi (na primer, Đurđevdan, Vrbica, Cveti, Božić, Uskrs i dr.), u čijoj proslavi je poželjno da učestvuju i roditelji i stariji ukućani, koji bolje poznaju narodnu tradiciju.
Paralelno sa upoznavanjem običaja svoga naroda, odnosno etničke za jednice kojoj pripadaju, korisno je da deca saznaju ponešto i o verovanjima i običajima ljudi iz drugih kultura, što će pozitivno uticati na razvoj ekološkog mišljenja kod dece, šireći im duhovni i kulturni horizont s lokalnog na opštečovečanski, što je takođe sastavni deo ekološke kulture.
Ciljevi
• upoznavanje tradicije svog naroda i kulturne baštine
• razvijanje samopoštovanja i empatije
• poštovanje tradicionalnih vrednosti
• upoznavanje sa elementima kulture drugih naroda
• uvažavanje i poštovanje različitosti
• razumevanje svakodnevnog života i običaja nekada i sada
• razvijanje spretnosti i veštine prstiju
Sredstva
• knjige o narodnim običajima, pričama, basnama, bajkama, pripo vetkama, poslovicama, izrekama, zagonetkama, zbirke tradicio nalnih dečjih igara i igračaka – čigre, domine, mice i sl.
Moj omiljeni gost
Sredstva: papir, pribor za crtanje, bojice
Kao uvod u razgovor čitamo kratak tekst Duška Radovića o tome ka ko su nekada izgledale posete gostiju.
U mojoj porodici živelo se strogo i ozbiljno. Takvi su mi bili roditelji, pre svega otac. Jedna od stvari koje sam voleo, kao i mnoga deca, to je da nam dođu gosti. Jer gosti su unosili neko drugo raspoloženje u kuću, i neke druge odnose mojih roditelja prema meni. Mnogo sam voleo kad nam dođu gosti. A to je bilo vreme kada su gosti češće dolazili nego danas…
Predlažemo deci da zamole svoje ukućane da im ispričaju nešto iz svog detinjstva, a potom da tu priču ilustruju crtežom. Razgovaramo o tome šta najviše vole da rade kada su svi na okupu i šta im se najviše dopada kada im dođu gosti. Smišljamo jelovnik za goste i ilustrujemo ga. Potom crtamo crtež na temu Moj omiljeni gost.
Tajanstveni predmeti
Sredstva: stari predmeti – mlin za kafu, vaga za tačno merenje sa dva tasa i tegovima, kantar, mlin za orahe, avan, vreteno, preslica
U starim bajkama koje čitamo često se pominju i predmeti koji su deci danas nepoznati, poput preslice, tocila, avana, vretena, mli na, čegrtaljke i sl. Čitanje bajki može da bude i povod za to da sakupimo stare predmete koji su se nekada koristili u kući.
Deca donose u vrtić predmete koje su sakupila uz pomoć roditelja. Pažljivo ih posmatraju i nagađaju čemu su ti predmeti služili, daju im nazive i otkrivaju koja je njihova prava namena. Potom možemo i da napravimo izložbu ovih predmeta, a deca dobijaju zadatak da upoznaju mlađe drugare sa onim što su naučila u ovoj aktivnosti.
