Niz običaja našeg naroda nose u sebi ekološke poruke i arhetipove mišljenja bliske deci, na čijem temelju se može započeti izgradnja ekološke kulture.
Porodični život nekada davno izgledao je sasvim drugačije. Mame i bake nisu bile zaposlene, veći deo dana provodile su u kući, posvećene porodičnim obavezama, deci i ukućanima.
Deca vole priče o detinjstvu odraslih i često traže da im pričamo o tome kako je to bilo kada smo mi bili mali. Uz to se onda pokrenu i priče o igrama i igračkama prirodnim materijalima i plodovima, kao i priče o običajima i proslavama praznika.
Narodna verovanja i običaji sadržaj su vaspitanja i obrazovanja za zaštitu životne sredine, a sastavni su deo životnih tema koje deca donose od kuće. Niz običaja našeg naroda, od kojih mnogi vuku poreklo još iz paganskog, predhrišćanskog perioda, nose u sebi ekološke poruke i arhetipove mišljenja bliske deci, na čijem temelju se može započeti izgradnja ekološke kulture. U njih se ubraja starinski običaj da drvoseča moli za oproštaj drvo koje će poseći ili lep običaj da se na dan rođenja deteta posadi drvo.
Vaspitačima i učiteljima se preporučuje da oživljavaju tradici onalne rituale i obrede koji se odnose na prirodu i pojave u njoj, kao što su, na primer, pozdrav letu i jeseni, ispraćaj zime, dočekivanje proleća. Tu su i verski praznici koji su u vezi s pojavama u prirodi (na primer, Đurđevdan, Vrbica, Cveti, Božić, Uskrs i dr.), u čijoj proslavi je poželjno da učestvuju i roditelji i stariji ukućani, koji bolje poznaju narodnu tradiciju.
Paralelno sa upoznavanjem običaja svoga naroda, odnosno etničke za jednice kojoj pripadaju, korisno je da deca saznaju ponešto i o verovanjima i običajima ljudi iz drugih kultura, što će pozitivno uticati na razvoj ekološkog mišljenja kod dece, šireći im duhovni i kulturni horizont s lokalnog na opštečovečanski, što je takođe sastavni deo ekološke kulture.
Ciljevi
• upoznavanje tradicije svog naroda i kulturne baštine
• razvijanje samopoštovanja i empatije
• poštovanje tradicionalnih vrednosti
• upoznavanje sa elementima kulture drugih naroda
• uvažavanje i poštovanje različitosti
• razumevanje svakodnevnog života i običaja nekada i sada
• razvijanje spretnosti i veštine prstiju
Sredstva
• knjige o narodnim običajima, pričama, basnama, bajkama, pripo vetkama, poslovicama, izrekama, zagonetkama, zbirke tradicio nalnih dečjih igara i igračaka – čigre, domine, mice i sl.
Moj omiljeni gost
Sredstva: papir, pribor za crtanje, bojice
Kao uvod u razgovor čitamo kratak tekst Duška Radovića o tome ka ko su nekada izgledale posete gostiju.
U mojoj porodici živelo se strogo i ozbiljno. Takvi su mi bili roditelji, pre svega otac. Jedna od stvari koje sam voleo, kao i mnoga deca, to je da nam dođu gosti. Jer gosti su unosili neko drugo raspoloženje u kuću, i neke druge odnose mojih roditelja prema meni. Mnogo sam voleo kad nam dođu gosti. A to je bilo vreme kada su gosti češće dolazili nego danas…
Predlažemo deci da zamole svoje ukućane da im ispričaju nešto iz svog detinjstva, a potom da tu priču ilustruju crtežom. Razgovaramo o tome šta najviše vole da rade kada su svi na okupu i šta im se najviše dopada kada im dođu gosti. Smišljamo jelovnik za goste i ilustrujemo ga. Potom crtamo crtež na temu Moj omiljeni gost.
Tajanstveni predmeti
Sredstva: stari predmeti – mlin za kafu, vaga za tačno merenje sa dva tasa i tegovima, kantar, mlin za orahe, avan, vreteno, preslica
U starim bajkama koje čitamo često se pominju i predmeti koji su deci danas nepoznati, poput preslice, tocila, avana, vretena, mli na, čegrtaljke i sl. Čitanje bajki može da bude i povod za to da sakupimo stare predmete koji su se nekada koristili u kući.
Deca donose u vrtić predmete koje su sakupila uz pomoć roditelja. Pažljivo ih posmatraju i nagađaju čemu su ti predmeti služili, daju im nazive i otkrivaju koja je njihova prava namena. Potom možemo i da napravimo izložbu ovih predmeta, a deca dobijaju zadatak da upoznaju mlađe drugare sa onim što su naučila u ovoj aktivnosti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Moje dete je dobro, čak i kad dobija loše ocene
Loše ocene nisu potvrda da je u pitanju „užas, dete je glupo, lenjo, neodgovorno, nikad neće dobiti normalan posao“. Piše: Ana Bikova Jesu li ili nisu važne ocene u dnevniku?...
Nobelovac savetuje decu kako da lakše uče u četiri koraka
Da bi vaš mališan lakše savladao gradivo, ali i kasnije – bilo šta što ga zanima ili mu je potrebno da zna, neka pokuša sa savetom Ričarda Fajnmana, američkog dobitnika...
Dr Kon: Onlajn nastava nije rešenje, sve ovo trajaće nekoliko godina
U današnjoj emisiji Jutro na Prvoj govorio je član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon. Govoreći o situaciji u školama, on je rekao da, prema poslednjim podacima, ima samo pet...
Skraćeni časovi dobri za đake, roditelji teško usklađuju obaveze
Đaci iz Srbije ove godine mogu da kažu da imaju uslove kao njihovi drugari upisani u neku od elitnih privatnih škola. Tako izgleda bar na prvi pogled. U učionicama projektovanim...
Nema komentara.