Zviždaljka od vrbe
Od komada grane vrbe iseče se štapić dužine deset-dvanaest centimetara. Jednu stranu zasečemo ukoso i ispod te kosine, na razmaku od jednog-dva centimetra, napravimo poprečni zarez oko čitavog štapića. Udaramo lagano nekim predmetom tako da se kora odvoji od čvrstog dela. Između zareza i koso zarezanog dela izvadimo mekani deo. Duvanjem u otvor na koso zarezanom delu proizvodi se zvuk.
Svirala – list
Svirale od lista maslačka ili bagrema često pravimo kada smo na polju. List se presavije napola i jedan kraj se drži čvrsto i u njega se duva, dok je drugi kraj nešto labaviji. Tako se proizvodi zvuk.
Poslovice, izreke, zagonetke, brzalice, brojalice
Kratke narodne umotvorine – poslovice, izreke, zagonetke, brza lice i brojalice – pružaju nam mnogo mogućnosti za razgovor na različite teme, a ovo su samo neke od njih.
Tumačenjem narodnih izreka i njihovih poruka (Mudar kao sova, Besan kao ris, Vredan kao mrav, Pametan kao pčela, Nežan kao leptir, Spor kao puž, Ljut kao paprika) dovodimo u vezu osobine ljudi sa osobinama biljaka, životinja i predmeta i tako uviđamo da smo deo jedne velike porodice koja se naziva živi svet.
Poslovice (Koliko ljudi – toliko ćudi, Ko se poslednji smeje, najslađe se smeje, Nije zlato sve što sija, U svakom žitu ima kukolja, Vuk dlaku menja, ali ćud nikada, Prvo skoči, pa reci hop, Po jutru se dan poznaje, Popuštaj i otići ćeš kao pobednik, Konac delo krasi) uče nas mnogim vrednostima i različitim odnosima u okviru zajednice.
Zagonetke podstiču asocijativno mišljenje (Jedna glava a stotinu kapa – kupus, Crven jarac po košari skače – jezik, Tatino dete, mamino dete a ničiji sin – kći, Po vodi plovi, po suvom hodi, a iz kuće nikad ne izlazi – kornjača) i razvijaju veštinu da se s malo reči istakne važna osobina.
Brzalice (Na vrh brda vrba mrda, Riba ribi grize rep, Leži kuja žuta ukraj žuta puta, Miš uz pušku, miš niz pušku, Pita Petar Pavla: Pošto Pavle par pataka? – Par pataka pet petaka, Petar Petru plete petlju) pomažu prilikom vežbanja artikulacije glasova.
Brojalice koje koristimo prilikom razbrajanja dece (En den dini, savaraka tini, savaraka tika taka, elem belem buf, trif traf truf, Enike benike kliker be, abe švabe do mene, eca peca do petlića gram…) takođe imaju određena ritmička svojstva važna za izgovor glasova i reči.
DECA UČE U PRIRODI
Istraživačke igre i aktivnosti za decu u uzrastu
od tri godine do osam godina
Autor: Ružica Popović-Trbušković
Ilustrovala Dragana Nikolić
Izdavač: Kreativni centar
Autorka Ružica Popović Trbušković, pedagog sa višegodišnjim iskustvom u radu s decom predškolskog uzrasta, u ovom priručniku ukazuje na značaj kontakta s prirodom i na važnost boravka i učenja u prirodnom ambijentu kao na preduslove zdravog odrastanja dece.
U ovaj priručnik uvrstila je bogatu ponudu igara i aktivnosti prirodnim materijalima za decu različitog uzrasta i u različitim sredinama. Pored toga, ukazala je na višestruki značaj igara i aktivnosti na otvorenom prostoru za fizički i mentalni razvoj savremenog deteta, važnost učenja u praktičnim životnim situacijama i uputila podsticaj vaspitačima i učiteljima da neprekidno razvijaju ideje, eksperimentišu, istražuju i kreiraju igre i aktivnosti u prirodi.
U priručniku Deca uče u prirodi predložene su raznovrsne igre i aktivnosti:
- koje se izvode korišćenjem prirodnih materijala (vode, gline, testa, peska, kamenčića, lišća, plodova, komadića drveta i grančica);
- koje podstiču na uviđanje uzročno-posledičnih veza u živoj i neživoj prirodi i odnosa zavisnosti između njih;
- koje pružaju priliku deci da saznaju pojedinosti o staništima u prirodi i o životnim ciklusima;
- koje uvode decu u osnovne pojmove u vezi s procesom reciklaže radi očuvanja životne sredine;
- među kojima su i zaboravljene igre iz naše narodne tradicije, kao i one koje ukazuju na važnost zdrave ishrane.
U okviru datih tema navedeni su mogući razvojni ciljevi i ishodi, potrebna sredstva, kao i razrađeni scenariji za izvođenje igara i aktivnosti.
