„Dete se rađa ni loše, ni dobro. Ko određuje, da li će ono biti otvoreno i dobro ili bezosećajni, nasilni usamljeni vuk? To smo mi, njegovi roditelji – ljudi koji treba da pokažu detetu šta je ljubav. (…) Pitate se da li to znači da ako prestanemo da kažnjavamo decu da će svi trenutno postati dobri, a ratovi stati? Ne, naravno. Samo dečji pisci mogu da veruju u takvu utopiju. Ovom sirotom svetu treba gomila reformi i promena. Naša deca gledaju televiziju, vide koliko mnogo agresije ima u svetu, i mogu da poveruju da je to jedini način da se rešavaju problemi. A mi upravo sada, u svojoj kući, možemo da im pokažemo da postoji i drugi način. I to je ono što možemo da uradimo za svet“ (Astrid Lindgren, iz govora „Stop nasilju“)
„Deci su potrebne realne bajke, koje se neće stidljivo suprotstavljati zastrašujućem i teškom. Mi smo imali sasvim dovoljno ultraidiličnih verzija tog žanra.“ (Astrid Lindgren)
Na današnji dan 1907. rođena je švedska književnica Astrid Lindgren širom sveta poznata je po knjigama za decu i borbi za dostojanstven život svih živih bića, pre svega dece i životinja. Odrasla je u skladu sa prirodom, na živopisnom seoskom imanju na jugu Švedske. Njena prva knjiga o avanturama devojčice Pipi Duge Čarape pojavila se 1945, u svetu koji je opustošio Drugi svetski rat, kada su pitanja hrabrosti, moći i saosećanja bila centralna. Uz veliko zalaganje Astrid Lindgren (posebno nakon rasprava koje je prouzrokovao njen govor „Stop nasilju“) u Švedskoj je, prvi put u svetu, 1979. usvojen zakon kojim je potpuno zabranjeno fizičko kažnjavanje dece, kako u školi, tako i kod kuće, a 1988. usvojen je i Lex Lindgren, zakon koji štiti domaće životinje od loših uslova na farmama. Dobitnica je najznačajnijih nagrada za književno stvaralaštvo, među kojima se izdvajaju Nagrada Hans Kristijan Andersen, Medalja Karen Bliksen, Medalja Lava Tolstoja i Uneskova književna nagrada, a 1985. bila je prvi strani pisac koji je dobio Povelju Zmajevih dečjih igara. Tom prilikom posetila je Novi Sad, a primajući Povelju rekla je da joj je poznato da je Jovan Jovanović Zmaj bio velik kao pesnik i kao čovek. Njene knjige su prevedene na više od 90 jezika i ubedljivo je najprevođeniji švedski pisac. Iako je počela da piše tek u 37. godini napisala je više od 100 knjiga. Za svoj humanitarni rad takođe je bila nagrađena, 1978. na Frankfurtskom sajmu je dobila Međunarodnu nagradu za mir, a 1989. i Medalju Alberta Švajcera. Delovi švedskog satelita nazvani su po njenim junacima, a ruski naučnici su 1996. odlučili da tada otkriven asteroid nazovu po njoj. U Švedskoj je proglašena za najomiljeniju ličnost 20. veka. Nagrada ustanovljena 2002, koja nosi njeno ime, jedna je od najprestižnijih u svetu kada je reč o književnosti za decu. Nagradu od pet miliona kruna finansira Vlada Švedske, a ovogodišnja dobitnica je američka spisateljica Lori Hols Anderson. „Pipi Dugu Čarapu“ sa švedskog na srpski jezik prvi je preveo Čedomir Cvetković 1966. godine.
Izvor: Biblioteka Matice srpske
