Dečije samopouzdanje ne gradi se pohvalama, već prisutnošću

Preterujući sa pohvalama, roditelji više grade svoje samopouzdanje nego što pomažu dečijem da se razvije

“Divljenje deci privremeno može podići naše samopouzdanje šaljući poruku okolini kako smo fantastični roditelji koji imaju izvanrednu decu – ali to neće detetu popraviti sliku o sebi. ” Kao što su prethodne generacije bez razloga kritikovale nas, mi sada, želeći da se razlikujemo od njih, bez razloga hvalimo svoju decu. Ako čineći to, zapravo izbegavamo razmišljanje o svome detetu, njegovom svetu i tome šta oseća, mi pokazujemo ravnodušnost, kao i naši roditelji nekada, dok su nas kritikovali.”

Umesto preteranih i praznih pohvala, Gros predlaže recept osamdesetogodišnje učiteljice čitanja Šarlot Stiglic, majke nobelovca, ekonomiste Džozefa Stiglica:

“Ne hvalim malo dete za ono čemu bi trebalo da je već doraslo. Hvalim ih kada urade nešto što im je zaista teško – kao što je deljenje igračača ili strpljivost. Takođe, mislim da je važno da kažu “hvala” . Kada moraju da pokažu strpljenje dok im delim užinu ili da sačekaju dok im nešto pomognem, zahvalim im. Ali ne bih hvalila dete koje čita.”

Pročitajte i: Dr Zoran Milivojević: Kada pohvaljivanje šteti?

Umesto da koristi uobičajene mehanizme nagrade i kazne, primećuje Gros, Šarlotin metod se usmerava na ”ono što je dete uradilo i kako je to uradilo”.

“Jednom sam posmatrao Šarlotu sa četvorogodišnjim dečakom koji je crtao. Kada je prestao i pogledao u nju – verovatno očekujući pohvalu – ona se nasmešila i rekla: “Baš je puno plave boje na tom crtežu.” On je odgovorio “To je bara pored kuće moje bake, tu je i most.” Uzeo je braon bojicu i rekao “Pokazaću ti.” Opušteno je govorila dečaku i, što je još važnije, obratila je pažnju i slušala ga. Bila je prisutna.”

Prisutnost je ta koja gradi samopouzdanje kod deteta, jer mu pokazuje da je ono vredno nečijih misli i pažnje. Nedostatak prisutnosti, s druge strane, čini da dete počne da razdvaja proces od rezultata, jer počinje da smatra da je sama aktivnost bezvredna ukoliko ne služi da se poberu pohvale. Gros nas podseća koliko to važi za sve nas, i koliko je važno tokom čitavog života:

“Biti prisutan, bilo sa decom, prijateljima ili čak sa sobom samim, uvek je ozbiljan posao. Ipak, nije li upravo ta pažnja, osećanje da se neko trudi da misli o nama – nešto što želimo više od svake pohvale?”

Prevela: Jovana Papan

Izvor: Brain Pickings

Prethodna strana 1 2

Podeli tekst: