Da bi ispunilo svoju svrhu neophodno je da se auto-sedište koristi ispravno, a to znači da odgovara uzrastu deteta, da je dete u njemu čvrsto vezano i da je sedište pravilno i čvrsto povezano pojasom automobila ili isofixom. Naravno, neophodno je da je sedište ispravno odnosno da ima odgovarajući atest, da mu nije istekao rok trajanja i da nije učestvovalo u sudaru bez obzira na to što nema vidljivih oštećenja.
-Auto-sedište mora da odgovara uzrastu i razvoju deteta. To znači da dete do najmanje 15 meseci treba da se vozi u sedištu koje se montira u smeru suprotnom od smera vožnje a dete do bar četiri godine trebalo bi da se vezuje kaiševima auto-sedišta, pa tek posle toga da se pređe prvo na bustere sa naslonom u kojima se i dete i sedište vezuju zajedno pojasom automobila, a nakon toga, ako je potrebno, da se skine naslon i dete prevozi samo u busteru. Sedište mora i da odgovara automobilu, pa je neophodno da se pre kupovine proba, jer se dešava da neka ne mogu da se pravilno montiraju u neki model automobila. Ako se sedište često prebacuje iz jednog u drugi auto, preporuka je, takođe, da se izabere model koji se jednostavnije montira i zahteva manje vremena za montažu – naglašava dipl. Ing. saobraćaja Marijana Jovanović iz Centra za promociju bezbednosti saobraćaja.
Kada se kupuje ili nasleđuje polovno auto-sedišta, naša sagovornica kaže da je neophodno biti siguran da ono nije učestvovalo u sudaru iako nema vidljivih oštećenja, da se proveri ima li važeći atest i da li mu je istekao rok trajanja. Na svakom sedištu treba da bude naznačen datum proizvodnje (to su obično kružići sa brojevima utisnuti u plastiku na njegovoj poleđini). Peporuke su i da se sedište ne koristi duže od sedam-osam godina od datuma proizvodnje.
– Prema regulaciji R44/04 sedišta se dele prema težini deteta, ali deca rastu i razvijaju se raličito, dok se prema regulative R129 sedišta dele prema visini deteta. Na našem tržištu uglavnom su prisutna sedišta regulative R44/04 I podeljena su u tri grupe. Prva, 0/0+ namenjena su za decu od rođenja do 10 odnosno 13 kilograma (jaja auto-sedišta), druga grupa su za mališane od devet do 18 kilograma i treća za decu od 15 do 36 kilograma, tzv. busteri i busteri sa naslonom. Osim ovih postoje i kombinovana auto-sedišta podeljena u više kategorija. U prvoj su auto-sedišta od 0 do 18 kilograma, ili kombinovana sedišta od devet do 36 kilograma. Postoje, takođe, i sedišta za decu od 0 do 36 kilograma. Napominjem da je za novorođenče pa dok beba ne počne da sedi najbolje odabrati „jaje“, a ne kombinovana auto-sedišta, jer bi dotad trebalo da se vozi pod uglom od 45 stepeni što je gotovo nemoguće postići kod kombinovanih sedišta – objašnjava Jovanovićeva.
Predočava naša sagovornica i da postoji ISOFIX sistem pričvršćivanja auto-sedišta u automobile i objašnjava da je pre odluke o kupovini ovakvih sedišta neophodno proveriti da li automobile ima ISOFIX. On omogućuje lakšu montažu auto-sedišta, a mogućnost da roditelji pogreše prilikom montaže mnogo je manja nego kada koriste pojas automobile. Zato se često kaže I da je ISOFIX bezbedniji.
-Glavno je da se sedište montira prema uputstvu proizvođača i dobro pričvrsti kao i da se dete pravilno i čvrsto veže. Sedišta uglavnom nisu dovoljno čvrsto pričvršena pojasom automobila, mada ima i sutuacija i da pojas auta nije provučen pravilnom putanjom. Kada se dobro pričvrsti, sedište ne bi smelo da se pomera više od dva centimetra levo-desno kada ga jako prodrmamo u donjem sedalnom delu. Najčešća greška je i dalje što deca nisu dovoljno čvrsto vezana kaiševima auto-sedišta. Ako sedište nije dobro pričvršćeno, postoji opasnost da prilikom sudara izleti sa detetom iz automobila, dok dete koje nije dovoljno čvrsto vezano kaiševima može izleteti iz auto-sedišta – objašnjava Jovanovićeva.
Zablude o auto-sedištima
Među roditeljima su rasprostranjene četiri velike zabluda o auto-sedištima.
-Na prvom mestu je ono čuveno „kako smo mi odrasli beze auto-sedišta“, a kada ih pitamo da li su imali ozbiljniju saobraćajnu nezgodu, usledi negativan odgovor. Nisu današnja deca ništa posebno u odnosu na nas, i njima ne trebaju auto-sedišta ako smo sigurni da neće doživeti saobraćajnu nezgodu, ali to niko od nas ne zna. Naravno, treba da uradimo sve što je u našoj mogućnosti da izbegnemo nezgodu, ali za razliku od vremena kada smo mi bili deca, sada postoji i nešto što će spasti dete i ako dođe do saobraćajne nezgode. Osim toga, ja bih istakla još tri. Prva je „dete mi je sigurno u naručju“, a zaboravlja se da su sile u slučaju sudara izuzetno velike i gotovo je nemoguće zadržati dete u naručju, jer mališan od pet kilograma pri sudarnoj brzini od samo 20 km/h postaje težak oko 100 kilograma. U slučaju i da ostane u naručju, postoji realna opasnost da bude upovređeno od naletanja odrasle osobe na njega, jer pri istoj brzini čovek od 60 kilograma naleteće težinom od 1,2 tone na dete. Druga je „idemo blizu“, a zaborvlja se da se više od 90 odsto nezgoda događa u naselju. Imajući u vidu da i sudari pri najmanjim brzinama mogu biti opasni po život i zdravlje deteta u automobilu, to što se ide samo do vrtića ili prodavnice ne sme biti izgovor za nekorišćenje auto-sedišta. I treća, odnosno četvrta zabluda je da „novorođenče mora ležati na ravnom“. Tačna je tvrdnja da je to najzdravije kada nam nije u naručju, ali to nije slučaj kada se radi o vožnji automobilom. Te vožnje su obično kratke, naročito u prvim mesecima života bebe, te stoga nije opasno za novorođenče da to vreme provede u položaju pod uglom od 45 stepeni – kaže Jovanovićeva.
Važeće direktive
Kada je reč o važećim direktivama, naša sagovornica roditeljima savetuje da znaju da su snazi dve: UN/ECE R44/04 i R129. Dovoljno je da to provere na atestu (obično narandžastoj nalepnici na auto-sedištu), pogotovo ako nasleđuju polovna sedišta.
-Skraćenica UN/ECE znači Economic Commission for Europe of the United Nations i to je telo koje izdaje odredbe u vezi s homolagacijom auto-sedišta. Regulative R44/04 je stara ali još važeća, a od 2013. godine uvedena je regulativa R129. Glavne razlike između ove dve regulative su da je klasifikacija auto-sedišta po regulativi R129 jednostavnija za razumevanje i zasniva se na visini deteta, a ne na težini kao kod R44/04. Po regulative R129 takođe je obavezna vožnja u smeru suprotnom od smera vožnje do navršanih 15 meseci deteta. Regulativa R44/04 nije podrazumevala testiranja na bočne sudare dok je novom regulativom uvedeno nekoliko kriterijuma u vezi sa tim. Jedna od glavnih ideja nove regulacije je da se u potpunosti pređe na montiranje auto-sedišta pomoću ISOFIX-a, kako bi se smanjio procenat nepravilne montaže – pojašnjava Jovanovićeva.
Izvor: Baby planeta
