Snažna veza sa jednim ili oba roditelja, makar oni bili i kriminalci, sprečava dete da razvije delinkventno ponašanje i čak mu usađuje osećaj poštovanja prema policiji.
Tri naučnika dele ovogodišnju Stokholmsku nagradu za kriminologiju koja im je dodeljena, jer su pokazali roditeljima kako da spreče da njihovo dete postane delikvent, saopštio je danas Univerzitet u Stokholmu.
Istraživači, dvoje Amerikanaca i jedan Šveđanin, nagrađeni su za svoj rad na razumevanju faktora koji mogu da utiču na pojavu kriminala.
Trevis Herši, profesor sociologije na Univerzitetu u Arizoni, započeo je svoju studiju još daleke 1965. godine, prikupljajući podatke o 4.077 tinejdžera iz zloglasnog predgrađa San Franciska.
Koristeći policijske izveštaje i prateći kriminalne aktivnosti i ponašanje tinejdžera, bio je u prilici da dokaže da je privrženost roditeljima od presudnog značaja za vaspitanje deteta i njegovo stasavanje u pristojnu osobu.
Snažna veza sa jednim ili oba roditelja, makar oni bili i kriminalci, sprečava dete da razvije delinkventno ponašanje i čak mu usađuje osećaj poštovanja prema policiji.
Njegova koleginica Keti Spac Vidom, profesor psihologije na “Džon Džej” Koledžu krivičnog pravosuđa u Njujorku, pratila je 908 dece koja su bila zanemarivana ili žrtve zlostavljanja.
Rezultati do kojih je ona došla ukazuju na mnogo složenije odnose roditelja i zapostavljenog deteta nego što postavlja konvencionalna teorija o začaranom krugu nasilja, po kojoj nasilje rađa nasilje, i to u tri od četiri slučaja.
Treći nagrađeni je Per Olaf Vikstom, profesor kriminologije na Univerzitetu u Kembridžu, čije istraživanje ističe ključnu ulogu roditelja u prevenciji delinkvencije tako što ograničavaju druženje deteta sa kriminogenim vršnjacima i oblikuju njegov moralni stav.
Stokholmska nagrada za kriminologiju osnovana je 2005. godine, a finansiraju je fondacije iz SAD, Švedske i Japana.
Laureati će podeliti ček u vrednosti od 1,5 miliona švedskih kruna (172.000 dolara).
Izvor: Tanjug
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Imala je sve petice, ali mama je primetila da se ne smeje
Piše: Snežana Golić, pedagog Kao mala bila je dobro dete. Nije vikala u ulazu, slagala je svoje stvari, nije gurala i čupala vršnjake, delila je igračke, trčala je oprezno. Na...
Slikamo đačke knjižice, diplome, dižemo kredite zbog dečijih rođendana…
Psihoterapeutkinja Vahida Đedović, poznata i kao “doktorka za ljubav”, bila je gošća “Novog dana” na televiziji N1, a govorila o deci kao “statusnim simbolima” i o tome kako roditelji deci...
Kako najlakše da uništite svog adolescenta: Tipovi roditelja u ključnom periodu odrastanja deteta
Piše: Sanja Dutina Dragović, Psihobrlog Vaspitavati i odgajati dete od dve godine i adolescenta nije isto. Svaka razvojna faza je podjednako važna i nosi jedinstvene izazove i za decu i...
Kad su mama i tata narcisi: Porodice kao drveće koje je istovremeno i lepo i trulo
Piše: Marica Stijepović, Psihobrlog U knjizi Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives autori prespituju koncept moći u psihoterapijskom odnosu, diskutujući Fukoov stav da je znanje, kao i slika o sebi, neodvojiva od ovog koncepta....
Naslov je odlican. Ipak, da li konstatacija one gospodje treba da znaci da treba da toletisemo nasilje nad decom. Da li deca koja zbog nasilja postanu plasljiva, povucena i depresivna postaju dobri odrasli?!