Snažna veza sa jednim ili oba roditelja, makar oni bili i kriminalci, sprečava dete da razvije delinkventno ponašanje i čak mu usađuje osećaj poštovanja prema policiji.
Tri naučnika dele ovogodišnju Stokholmsku nagradu za kriminologiju koja im je dodeljena, jer su pokazali roditeljima kako da spreče da njihovo dete postane delikvent, saopštio je danas Univerzitet u Stokholmu.
Istraživači, dvoje Amerikanaca i jedan Šveđanin, nagrađeni su za svoj rad na razumevanju faktora koji mogu da utiču na pojavu kriminala.
Trevis Herši, profesor sociologije na Univerzitetu u Arizoni, započeo je svoju studiju još daleke 1965. godine, prikupljajući podatke o 4.077 tinejdžera iz zloglasnog predgrađa San Franciska.
Koristeći policijske izveštaje i prateći kriminalne aktivnosti i ponašanje tinejdžera, bio je u prilici da dokaže da je privrženost roditeljima od presudnog značaja za vaspitanje deteta i njegovo stasavanje u pristojnu osobu.
Snažna veza sa jednim ili oba roditelja, makar oni bili i kriminalci, sprečava dete da razvije delinkventno ponašanje i čak mu usađuje osećaj poštovanja prema policiji.
Njegova koleginica Keti Spac Vidom, profesor psihologije na “Džon Džej” Koledžu krivičnog pravosuđa u Njujorku, pratila je 908 dece koja su bila zanemarivana ili žrtve zlostavljanja.
Rezultati do kojih je ona došla ukazuju na mnogo složenije odnose roditelja i zapostavljenog deteta nego što postavlja konvencionalna teorija o začaranom krugu nasilja, po kojoj nasilje rađa nasilje, i to u tri od četiri slučaja.
Treći nagrađeni je Per Olaf Vikstom, profesor kriminologije na Univerzitetu u Kembridžu, čije istraživanje ističe ključnu ulogu roditelja u prevenciji delinkvencije tako što ograničavaju druženje deteta sa kriminogenim vršnjacima i oblikuju njegov moralni stav.
Stokholmska nagrada za kriminologiju osnovana je 2005. godine, a finansiraju je fondacije iz SAD, Švedske i Japana.
Laureati će podeliti ček u vrednosti od 1,5 miliona švedskih kruna (172.000 dolara).
Izvor: Tanjug
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Vladeta Jerotić: Zašto dete uvek radi ono što mu je zabranjeno
„Roditelji se pitaju zašto dete uvek, kad bi mu otac ili majka rekli, recimo, nemoj to raditi, ili nemoj to jesti; ili evo ja sad moram da izađem, a imaš...
Zoran Milivojević: Beskonačno uživanje
Mala deca veruju svom telu, tako da sve što donosi neprijatnost doživljavaju kao nešto što je loše i štetno, dok sve što donosi prijatnost doživljavaju kao nešto što je dobro...
Porodica, braća i sestre: Da li redosled rođenja zaista utiče na našu ličnost
Teorija o redosledu rođenja kaže da to kada smo došli na svet utiče na našu ličnost, našu inteligenciju, pa čak i na uspeh koji ćemo postići u životu. Ali, da...
Šta ako vam se ne dopadaju prijatelji vašeg deteta?
Tokom predškolskog perioda i mlađih razreda osnovne škole, prijateljstva vašeg deteta su uglavnom modelovana od strane vas. Vaše dete se druži sa decom vaših prijatelja ili sa decom iz kraja,...
Naslov je odlican. Ipak, da li konstatacija one gospodje treba da znaci da treba da toletisemo nasilje nad decom. Da li deca koja zbog nasilja postanu plasljiva, povucena i depresivna postaju dobri odrasli?!