Snažna veza sa jednim ili oba roditelja, makar oni bili i kriminalci, sprečava dete da razvije delinkventno ponašanje i čak mu usađuje osećaj poštovanja prema policiji.
Tri naučnika dele ovogodišnju Stokholmsku nagradu za kriminologiju koja im je dodeljena, jer su pokazali roditeljima kako da spreče da njihovo dete postane delikvent, saopštio je danas Univerzitet u Stokholmu.
Istraživači, dvoje Amerikanaca i jedan Šveđanin, nagrađeni su za svoj rad na razumevanju faktora koji mogu da utiču na pojavu kriminala.
Trevis Herši, profesor sociologije na Univerzitetu u Arizoni, započeo je svoju studiju još daleke 1965. godine, prikupljajući podatke o 4.077 tinejdžera iz zloglasnog predgrađa San Franciska.
Koristeći policijske izveštaje i prateći kriminalne aktivnosti i ponašanje tinejdžera, bio je u prilici da dokaže da je privrženost roditeljima od presudnog značaja za vaspitanje deteta i njegovo stasavanje u pristojnu osobu.
Snažna veza sa jednim ili oba roditelja, makar oni bili i kriminalci, sprečava dete da razvije delinkventno ponašanje i čak mu usađuje osećaj poštovanja prema policiji.
Njegova koleginica Keti Spac Vidom, profesor psihologije na “Džon Džej” Koledžu krivičnog pravosuđa u Njujorku, pratila je 908 dece koja su bila zanemarivana ili žrtve zlostavljanja.
Rezultati do kojih je ona došla ukazuju na mnogo složenije odnose roditelja i zapostavljenog deteta nego što postavlja konvencionalna teorija o začaranom krugu nasilja, po kojoj nasilje rađa nasilje, i to u tri od četiri slučaja.
Treći nagrađeni je Per Olaf Vikstom, profesor kriminologije na Univerzitetu u Kembridžu, čije istraživanje ističe ključnu ulogu roditelja u prevenciji delinkvencije tako što ograničavaju druženje deteta sa kriminogenim vršnjacima i oblikuju njegov moralni stav.
Stokholmska nagrada za kriminologiju osnovana je 2005. godine, a finansiraju je fondacije iz SAD, Švedske i Japana.
Laureati će podeliti ček u vrednosti od 1,5 miliona švedskih kruna (172.000 dolara).
Izvor: Tanjug
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Kako pomoći detetu da prihvati gubitak bliske osobe
Da li je neophodno konsultovati stručnjake u slučaju gubitka roditelja tokom detinjstva ili adolescencije, i da li na savetovanje ide odrasla osoba ili dete? Preporučljivo je, ali ne i obavezno....
Samostalno dete – mali trikovi koji će mnogo pomoći
Velika većina roditelja nema samostalnu decu. Retkost je da nam dete bude od starta tako saradljivo i željno nezavisnosti. Zato moramo to da podstičemo na svakom koraku. Sigurno među vama...
Zoran Milivojević: Kada roditelj vređa
Autor: Zoran Milivojević Postoji velika razlika između izrečene uvrede i osećanja uvređenosti. Ljudi, uključujući i decu mogu se uvrediti na bilo šta, svaki put kada zaključe da ih je neko...
Priča jednog psihoterapeuta – kako roditelj želeći dobro naudi sopstvenom detetu
Ljudi su nam dosadni kada ih ne poznajemo stvarno, kada oni ne poznaju sebe… ili kada mi ne poznajemo sebe. Tome me je naučio moj „najdosadniji klijent na svetu“: Ispričaću...
Naslov je odlican. Ipak, da li konstatacija one gospodje treba da znaci da treba da toletisemo nasilje nad decom. Da li deca koja zbog nasilja postanu plasljiva, povucena i depresivna postaju dobri odrasli?!