Snažna veza sa jednim ili oba roditelja, makar oni bili i kriminalci, sprečava dete da razvije delinkventno ponašanje i čak mu usađuje osećaj poštovanja prema policiji.
Tri naučnika dele ovogodišnju Stokholmsku nagradu za kriminologiju koja im je dodeljena, jer su pokazali roditeljima kako da spreče da njihovo dete postane delikvent, saopštio je danas Univerzitet u Stokholmu.
Istraživači, dvoje Amerikanaca i jedan Šveđanin, nagrađeni su za svoj rad na razumevanju faktora koji mogu da utiču na pojavu kriminala.
Trevis Herši, profesor sociologije na Univerzitetu u Arizoni, započeo je svoju studiju još daleke 1965. godine, prikupljajući podatke o 4.077 tinejdžera iz zloglasnog predgrađa San Franciska.
Koristeći policijske izveštaje i prateći kriminalne aktivnosti i ponašanje tinejdžera, bio je u prilici da dokaže da je privrženost roditeljima od presudnog značaja za vaspitanje deteta i njegovo stasavanje u pristojnu osobu.
Snažna veza sa jednim ili oba roditelja, makar oni bili i kriminalci, sprečava dete da razvije delinkventno ponašanje i čak mu usađuje osećaj poštovanja prema policiji.
Njegova koleginica Keti Spac Vidom, profesor psihologije na “Džon Džej” Koledžu krivičnog pravosuđa u Njujorku, pratila je 908 dece koja su bila zanemarivana ili žrtve zlostavljanja.
Rezultati do kojih je ona došla ukazuju na mnogo složenije odnose roditelja i zapostavljenog deteta nego što postavlja konvencionalna teorija o začaranom krugu nasilja, po kojoj nasilje rađa nasilje, i to u tri od četiri slučaja.
Treći nagrađeni je Per Olaf Vikstom, profesor kriminologije na Univerzitetu u Kembridžu, čije istraživanje ističe ključnu ulogu roditelja u prevenciji delinkvencije tako što ograničavaju druženje deteta sa kriminogenim vršnjacima i oblikuju njegov moralni stav.
Stokholmska nagrada za kriminologiju osnovana je 2005. godine, a finansiraju je fondacije iz SAD, Švedske i Japana.
Laureati će podeliti ček u vrednosti od 1,5 miliona švedskih kruna (172.000 dolara).
Izvor: Tanjug
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Prepoznajte anskioznost kod dece na vreme
Ova tri elementa u ponašanju ukazuju da dete možda pati od anksioznosti. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju da biste detetu mogli da pomognete na vreme. Svi roditelji...
Strah od škole: Zašto se javlja i šta možemo da učinimo?
Тo je otpor deteta da ide u školu zbog iracionalnog straha koji je vezan za određene objektivne ili izmišljene okolnosti. Strah prouzrokuje jaku nelagodnost i dete se na različite načine...
Saveti psihologa: Dečja igra – ključ za srećno detinjstvo
Piter Grej, razvojni psiholog sa Bostonskog koledža, smatra da je igra ključna za prevazilaženje urođenih nagona ka agresiji i dominaciji. Kao i da su, zahvaljujući igri koja dovodi do uzajamne...
Da li je opasno imati previše samopouzdanja?
Iako umeju da nas impresioniraju odvažni stavovi (pogotovo tokom političkih izbora), činjenica je da previše samopouzdanja može biti fatalna greška. Ne čudi onda što je laureat za Nobelovu nagradu Danijel...
Naslov je odlican. Ipak, da li konstatacija one gospodje treba da znaci da treba da toletisemo nasilje nad decom. Da li deca koja zbog nasilja postanu plasljiva, povucena i depresivna postaju dobri odrasli?!