Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali je ono tebe videlo. Pred ponekom mišlju ostaneš u nedoumici, naročito gledajući greh ljudski, pa se zapitaš: “Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?” Svagda odlučuj…
Pred ponekom mišlju ostaneš u nedoumici, naročito gledajući greh ljudski, pa se zapitaš: “Da li treba silom pobeđivati, ili smirenom ljubavlju?”
Svagda odlučuj ovako: “Pobediću smirenom ljubavlju.” Odlučiš li se tako jedared za svagda, ceo svet ćeš moći pokoriti. Smirena ljubav je velika sila, od svih najjača, nema joj ravne na svetu! Svakog dana i časa, svakog trenutka nadgledaj samoga sebe, da ti izgled bude blago lep.
Eto, prošao si pored malog deteta, prošao si ljut, sa ružnom rečju, sa ozlojeđenom dušom; i nisi možda ni primetio dete, ali je ono tebe videlo, i lik tvoj, ružan i zao, možda je ostao u njegovom slabačkom i nezaštićenom srdašcu. Ti to ne znaš, međutim, možda si već time bacio rđavo seme u njegovu dušu, a to seme će možda i porasti, a sve stoga što se nisi uzdržao pred detetom, jer u sebi nisi odgajio pažljivu i delatnu ljubav.
Braćo, ne bojte se grehova ljudskih, volite čoveka i u grehu njegovom, jer kad ko voli čoveka grešnog, to je već slika Božanske ljubavi i vrhunac je ljubavi na zemlji. Volite sve stvorenje Božje i celokupno i svaku mrvicu. Svaki listić, svaku zraku Božju volite. Volite životinje, volite bilje, volite svaku stvar. Budeš li voleo svaku stvar – i tajnu ćeš Božju razumeti u stvarima.
A shvatiš li je jedared, ti ćeš je posle neumorno početi poznavati sve dalje i više, svakodnevno. I zavolećeš, najzad, sav svet vascelom i vasionom ljubavlju.
Životinje volite: njima je Bog dao klicu misli i tihu radost. Nemojte im je narušavati i remetiti, ne mučite ih, ne oduzimajte im radost, ne protivite se misli Božjoj. Čoveče, ne uznosi se, ne misli da si bolji od životinje: one su bezgrešne, a ti, sa svojim veličanstvom, ti samo gnojiš zemlju svojom pojavom, na njoj trag svoj gnojni ostavljaš posle sebe, – i to, avaj, skoro svaki, svaki između nas!
Decu volite naročito, jer ona su bezgrešna kao anđeli i žive da bi nas razdragala i usrećila; ona žive zarad čišćenja srdaca naših, kao neki putokaz za nas. Teško onome ko uvredi dete…
Fjodor Mihajlovič Dostojevski
Izvor: Znakovi pored puta
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽIVOTARIJE
Bajka utorkom: Ako ne stižeš sve, do mozga je
Najčešće pitanje koje dobijam je: Kako stižeš sve, majke ti? Čak i mene uvek ovo pitanje iznenadi i zbuni. Počnem da premotavam svoj život i zapitam se: šta navodi ljude...
Bajka utorkom: Ne seče mač nego reč
Možda ste čuli za ovu izreku? A možda i ne. Ja sam je naučio sa svojih 17 godina dok sam pio pivo ispred kafića u maloj varošici. Nikada nisam bio ljubitelj zagušljivog...
Bajka utorkom: Tuga. Zašto je se toliko plašimo?
Kada ste poslednji put bili tužni? Al ono izistinski, bez maske i suzdržavanja? Danas je stota bajka. Ponosan sam na sebe. Bravo Johny Kralju kažem sa očima punim suza. Šta...
Bajka utorkom: Bez naslova
Danas mi nije do pisanja. A baš sam se radovao. Bližim se svom jubileju. Još dve mi fali do Sto bajki. Sto nedelja. Sto dana sam istrajao. Najmanje 100 sati pisao....
1 komentar.