Danas je punih 15 (petnaest) godina kako je moj otac odlučio da ga nema.
Kap koja je prelila čašu je došla sa posla. Ta se čaša prilično i “punila” na poslu i oko posla. Možda je metafora. Možda i nije.
Ja sam ga našao na današnji dan.
Isto toliko godina moje borbe sa “demonima”, sa samim sobom. Baš ti dueli su dobili sasvim novu perspektivu od kako sam dvojici ja otac. Tata.
Pričam o tome.
Nekada pišem.
Mislim da je važno.
Imam šta da kažem o motivaciji.
Inspiraciji.
Zašto delim ovde?
Zato što verujem da svi poznajemo nekoga ko je sagoreo na poslu, koga drma depresija. Ko se oseća kao da je “sateran u ugao”.
Zato što sam izabrao da pričam o temama koje nisu lake.
Potpuno je ok potražiti pomoć.
Potpuno je ok predložiti pomoć.
Mislim da je pokazivanje slobosti deo procesa koji te ojača.
Pre par dana sam sinovima zadavao “zadatke” da pomoću samo jedne reči opišu jedan drugog, ljude oko sebe. Mene.
Mlađi me je opisao: “Umoran”.
Mora promena.
Radni nalov projekta je: “3 do 50”
Izvor: Dejan Pataki / Facebook
Pročitajte drugi tekst istog autora.
