Deset jednostavnih pravila za podizanje psihički čvrste dece

Ovo je deset jednostavnih stvari koje možete da učinite da bi vaša deca lakše izlazila na kraj sa svim vrstama izazova, od opakih šefova do vojnih diktatura:

Piše: Najdžel Lata

Svi priželjkujemo da će svet biti nežan prema našoj deci. Nadamo se da će uvek imati prijatelje, da ljudi neće biti zli prema njima, i da nikada neće upoznati razočarenje i ostati slomljenog srca. Svi bismo to voleli, ali većina nas je dovoljno trezvena da zna da su slomljeno srce, razočarenje i zlonamerni ljudi – prosto sastavni deo života sa kojim moramo da se suočimo, pre ili kasnije. Pitanje je, kako da mi kao roditelji, najbolje pripremimo decu za ova životna iskušenja?

Problem je u tome što su određene veštine dobre samo za određene probleme. Možete ih naučiti da demontiraju bombu ili pobegnu od nosoroga, ali to su veštine koje teško da će im u životu zatrebati, a ne mogu im koristiti u drugim situacijama. Mogli biste da se usprotivite i kažete da će onaj ko ume da beži od nosoroga lakše umeti da zbriše i bilo kom drugom velikom i besnom sisaru, ali i to je prilično nategnuto.

Ono što je ljudima zaista potrebno je sticanje otpornosti na sve vrste nedaća, kao jedan uopšteni stav prema životu. Potreban im je dobar način gledanja na probleme i način na koji će odgovoriti na njih – istovremeno fleksibilan i univerzalan. Štaviše, pravo vreme da ih tome naučite je dok su mali, jer će im to značiti kasnije kad porastu i kad ne budete tu da im pomognete.

Ovo je deset jednostavnih stvari koje možete da učinite da bi vaša deca lakše izlazila na kraj sa svim vrstama izazova, od opakih šefova do vojnih diktatura:

1. Učite ih empatiji

Empatija je jedna od onih ključnih životnih veština. Ako umete da se stavite u tuđu kožu, život će vam biti mnogo lakši. Kad razumete šta ljudi osećaju, lakše vam je da razumete njihove postupke i predvidite sledeće korake. Decu ćete učiti empatji tako što ćete im pričati o njoj i podsticati ih da situaciju sagledaju iz tuđe pozicije. Jednostavan primer je pitanje: “Kako misliš da se Joca osećao kada niko nije želeo da se igra sa njim?”