Deset načina da pomognete deci da se zaljube u prirodu

Da bi kao odrasli bila zdrava i jaka, deca treba da budu napolju i da rade stvari za koje je njihovo telo i predviđeno, puno kretanja i aktivnosti.

To što je napolju proleće uveliko u jeku, što je sve olistalo, procvetalo i procvrkutalo, neće puno značiti deci ako su poput klinaca iz knjige Ričarda Louva “Poslednje dete u šumi”. Da, to proleće u jeku trebalo bi da izmami decu napolje, u prirodu pa i blato, ali današnjim generacijama to ne deluje primamljivo.

Prema opsežna istraživanjima Louva i drugih naučnika koja su sprovođena dugi niz godina, boravak u prirodi ima ogromne prednosti, uključujući poboljšanje koncentracije, bolju koordinaciju, poboljšanje ukupnog kognitivnog funkcionisanja i veću mogućnost da se uključe u kreativne igre. Takođe je primećeno da može da pomogne osobama sa simptomima mentalne bolesti.

Godine 2008, Američka akademija za pedijatriju izdala je saopštenje u kojem navodi da je 60 minuta dnevno na vazduhu u slobodnoj igri od suštinskog značaja za fizičko i mentalno zdravlje dece.

Ipak, Erika Kristakis, psiholog za period ranog detinjstva i autor knjige “Važno je pustiti ih da budu mali: Šta je zapravo potrebno deci od odraslih?”, u svojoj studiji objavila je da u proseku jedan predškolac provede više od četiri sata ispred ekrana. Za stariju decu statistika je još gora, prema podacima iz 2015. godine – 92 posto tinejdžera je bilo onlajn skoro čitav dan!

Ako hoćete da vam deca idu na Harvard, pošaljite ih napolje!

“Aktivno učenje i igra u prirodi su od suštinskog značaja za zdrav ljudski razvoj”, složni su svi istraživači i psiholozi.

“Ali, igra s jedne, i znanje kako se igrati s druge strane, mogu biti dve različite stvari, naročito u današnjem svetu gde tako mali broj dece ima dovoljno kontakta sa vršnjacima, prirodom i igrama uopšte. Mi često grešimo u pretpostavci da se dečija igra odvija bez napora, bez učenja, tolerancije i podrške, a to jednostavno nije istina,” izjavila je Kristakis.

Deca takođe imaju koristi od čulnih iskustava u prirodi, uključujući sve prirodne pojave, mirise, zvukove i teksture koje sreću napolju, kažu stručnjaci. Osećaj vetra na licu može biti okidač za razgovor o nauci i kretanju vazduha. Miris predstojeće kiše nekome je veoma prijatan, ali može i da posluži da dete nauči nešto više o vremenskim prilikama. Nezaboravan ukus zrelih jagoda, svežina povrća iz bašte, mogu da budu podstrek za razgovor o zdravoj hrani. I zvuk različitih ptica pevačica može deci dati lekciju o raznolikosti prirode i njenih stanovnika.

“Zaista smo izgubili poimanje sveta, svest da smo deo prirode i povezani sa prirodom”, smatra Kejsi Flegal, kiropraktičar u Ešlendu, specijalizovana za pedijatriju. “Da bi kao odrasli bila zdrava i jaka, deca treba da budu napolju i da rade stvari za koje je njihovo telo i predviđeno, puno kretanja i aktivnosti. Mi ne želimo da se deca razbole, naravno,” dodala je ona. “Ali baš napolju, gde se sreću i sa prljavštinom i sa različitim mikroorganizmima, njihov imunitet se razvija na pravi način.”

U nastavku sledi 10 ideja kako povećati vreme provedeno u prirodi:

1 2 3 Sledeća strana