Digitalno vs klasično obrazovanje

Nije na odmet povremeno kako deci, tako i roditeljima skrenuti pažnju na prednosti, a posebno na mane koje nam donose digitalni materijali.

Piše: Nataša Mojsilović

Kažu da živimo u digitalnom dobu. Nismo čak više ni na početku, već smo duboko zakoračili.
I neosporno da digitalizacija svakako igra sve važniju ulogu i u obrazovanju. Digitalne table, laptopovi, kompjuteri, tableti i digitalni materijali često su prisutni u učionicama, ali statistike i realnost nas već opominju i govore da oduševljenje i euforiju po pitanju digitalizacije treba obuzdati i da treba biti više obazriv kad je u pitanju implementacija digitalnih uređaja u obrazovanju. Većina škola digitalne uređaje i materijale ne bi trebala da koristi kao osnovno sredstvo, već kao nužno pomoćno sredstvo. Digitalni nastavni materijal imaju mnoge prednosti, ali i svoje velike nedostatke. Stoga uvek mora postojati kontrola i balans između digitalnih i klasičnih materijala. Ma koliko bili neophodni u današnjim vremenima s digitalnim materijalima se mora biti oprezan i uvek bi trebali biti dozirani.

Nije na odmet povremeno kako deci, tako i roditeljima skrenuti pažnju na prednosti, a posebno na mane koje nam donose digitalni materijali.

Neke od značajnih prednosti na kojima treba insistirati bile bi:

Korištenje digitalnih nastavnih materijala, putem raznih obrazovnih aplikacija, priprema učenike za digitalno doba.
Digitalne lekcije su aktuelnije od lekcija iz knjige koje mogu biti stare i nekoliko godina.
U toku digitalne lekcije-predavanja moguća je veća interakcija.
Učenici lakše proveravaju da li su tačno odgovorili na pitanja.
Uz digitalne nastavne materijale, lako je moguće koristiti slike i filmove što pruža više raznolikosti u kurikulumu.
Na internetu postoji mnogo informacija. Veoma je važno učenike naučiti koje su informacije pouzdane, a koje nisu. Zvuči jednostavno, ali nije. Na prvi klik se uglavnom ne dobijaju detaljne a ni pouzdane informacije.
S digitalnim nastavnim materijalima deca se mogu motivisati da uče kroz igru (gamifikacija), jer su u skladu sa današnjom percepcijom učenika i učenje čini zabavnijim.
Sve je dostupno u cloudu, pa se ništa ne može izgubiti i zaboraviti.
Korišćenjem klasične metode van clouda predavač ima veću kontrolu nad lekcijom. Ne zavisi od WiFi-ja i eventualno loše veze da ne možete otvoriti web stranicu koja je ključna za uputstva i smernice. Predavač je apsolutni gospodar svoje lekcije i ima bolji uvid i pregled šta učenici rade, a to pruža opšti mir.

Ali ne smemo zaboraviti i na mane, odnosno ono što svakako treba izbegavati ili dozirati:

Priprema digitalnih lekcija traje duže nego klasična priprema, jer predavač uvek mora pratiti i prelaziti na nove alate i aplikacije.
Informacije se bolje obrađuju ako se čitaju sa papira umjesto sa ekrana.
Bolje se uči pisanjem iz beleški, nego tipkanjem.
Kao predavač zavisni ste o internetu koji je obično u školama često spor što utiče na kvalitet predavanja i korišćenje.
Nedovoljan broj softvera za kontrolu otvorenih pitanja ograničava mogućnost digitalnog proveravanja učenika.

Savremena nastava svakako treba da bude kombinacija pasivnih i aktivnih metoda učenja u kojima klasična nastava mora ustupiti deo digitalnoj po meri i u skladu sa vremenom.

Izvor: Pravo u centar

Podeli tekst: