Nije na odmet povremeno kako deci, tako i roditeljima skrenuti pažnju na prednosti, a posebno na mane koje nam donose digitalni materijali.
Piše: Nataša Mojsilović
Kažu da živimo u digitalnom dobu. Nismo čak više ni na početku, već smo duboko zakoračili.
I neosporno da digitalizacija svakako igra sve važniju ulogu i u obrazovanju. Digitalne table, laptopovi, kompjuteri, tableti i digitalni materijali često su prisutni u učionicama, ali statistike i realnost nas već opominju i govore da oduševljenje i euforiju po pitanju digitalizacije treba obuzdati i da treba biti više obazriv kad je u pitanju implementacija digitalnih uređaja u obrazovanju. Većina škola digitalne uređaje i materijale ne bi trebala da koristi kao osnovno sredstvo, već kao nužno pomoćno sredstvo. Digitalni nastavni materijal imaju mnoge prednosti, ali i svoje velike nedostatke. Stoga uvek mora postojati kontrola i balans između digitalnih i klasičnih materijala. Ma koliko bili neophodni u današnjim vremenima s digitalnim materijalima se mora biti oprezan i uvek bi trebali biti dozirani.
Nije na odmet povremeno kako deci, tako i roditeljima skrenuti pažnju na prednosti, a posebno na mane koje nam donose digitalni materijali.
Neke od značajnih prednosti na kojima treba insistirati bile bi:
- Korištenje digitalnih nastavnih materijala, putem raznih obrazovnih aplikacija, priprema učenike za digitalno doba.
- Digitalne lekcije su aktuelnije od lekcija iz knjige koje mogu biti stare i nekoliko godina.
- U toku digitalne lekcije-predavanja moguća je veća interakcija.
- Učenici lakše proveravaju da li su tačno odgovorili na pitanja.
- Uz digitalne nastavne materijale, lako je moguće koristiti slike i filmove što pruža više raznolikosti u kurikulumu.
- Na internetu postoji mnogo informacija. Veoma je važno učenike naučiti koje su informacije pouzdane, a koje nisu. Zvuči jednostavno, ali nije. Na prvi klik se uglavnom ne dobijaju detaljne a ni pouzdane informacije.
- S digitalnim nastavnim materijalima deca se mogu motivisati da uče kroz igru (gamifikacija), jer su u skladu sa današnjom percepcijom učenika i učenje čini zabavnijim.
- Sve je dostupno u cloudu, pa se ništa ne može izgubiti i zaboraviti.
- Korišćenjem klasične metode van clouda predavač ima veću kontrolu nad lekcijom. Ne zavisi od WiFi-ja i eventualno loše veze da ne možete otvoriti web stranicu koja je ključna za uputstva i smernice. Predavač je apsolutni gospodar svoje lekcije i ima bolji uvid i pregled šta učenici rade, a to pruža opšti mir.
Ali ne smemo zaboraviti i na mane, odnosno ono što svakako treba izbegavati ili dozirati:
- Priprema digitalnih lekcija traje duže nego klasična priprema, jer predavač uvek mora pratiti i prelaziti na nove alate i aplikacije.
- Informacije se bolje obrađuju ako se čitaju sa papira umjesto sa ekrana.
- Bolje se uči pisanjem iz beleški, nego tipkanjem.
- Kao predavač zavisni ste o internetu koji je obično u školama često spor što utiče na kvalitet predavanja i korišćenje.
- Nedovoljan broj softvera za kontrolu otvorenih pitanja ograničava mogućnost digitalnog proveravanja učenika.
Savremena nastava svakako treba da bude kombinacija pasivnih i aktivnih metoda učenja u kojima klasična nastava mora ustupiti deo digitalnoj po meri i u skladu sa vremenom.
Izvor: Pravo u centar
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Čija je odgovornost početak školske godine?
Piđše: Ljubinka Boba Nedić Za razliku od prethodnih godina, kada su i roditelji i prosvetni radnici u avgustu imali svoje tradicionalne teme za raspravu, sada je najaktuelnija jedna – kako...
Toplomer obavezan pre škole: Krizni štab razmatra set protivepidemijskih mera za najmlađe u novoj školskoj godini
Masku će morati da imaju uvek kod sebe, a tek će biti odlučeno u kojim uslovima će ih đaci nositi. Ove mere najavio je u sredu epidemiolog dr Predrag Kon,...
Dr Kon: Više računamo na onlajn nastavu, nemamo još odluku da li će biti produženog boravka
Na današnjoj konferenciji Kriznog štaba govorili su premijerka Ana Brnabić i epidemiolog Predrag Kon, a jedna od tema bio je i početak školske godina. Već nekoliko nedelja se polemiše o...
Pandemija prepolovila vreme koje deca troše na učenje
Vreme koje deca svakog dana troše na školske aktivnosti i učenje prepolovilo se tokom pandemije korona virusa sa prosečnih 7,4 na 3,6 sati dnevno, rezultat je ankete koju je u...
Nema komentara.