Nije na odmet povremeno kako deci, tako i roditeljima skrenuti pažnju na prednosti, a posebno na mane koje nam donose digitalni materijali.
Piše: Nataša Mojsilović
Kažu da živimo u digitalnom dobu. Nismo čak više ni na početku, već smo duboko zakoračili.
I neosporno da digitalizacija svakako igra sve važniju ulogu i u obrazovanju. Digitalne table, laptopovi, kompjuteri, tableti i digitalni materijali često su prisutni u učionicama, ali statistike i realnost nas već opominju i govore da oduševljenje i euforiju po pitanju digitalizacije treba obuzdati i da treba biti više obazriv kad je u pitanju implementacija digitalnih uređaja u obrazovanju. Većina škola digitalne uređaje i materijale ne bi trebala da koristi kao osnovno sredstvo, već kao nužno pomoćno sredstvo. Digitalni nastavni materijal imaju mnoge prednosti, ali i svoje velike nedostatke. Stoga uvek mora postojati kontrola i balans između digitalnih i klasičnih materijala. Ma koliko bili neophodni u današnjim vremenima s digitalnim materijalima se mora biti oprezan i uvek bi trebali biti dozirani.
Nije na odmet povremeno kako deci, tako i roditeljima skrenuti pažnju na prednosti, a posebno na mane koje nam donose digitalni materijali.
Neke od značajnih prednosti na kojima treba insistirati bile bi:
- Korištenje digitalnih nastavnih materijala, putem raznih obrazovnih aplikacija, priprema učenike za digitalno doba.
- Digitalne lekcije su aktuelnije od lekcija iz knjige koje mogu biti stare i nekoliko godina.
- U toku digitalne lekcije-predavanja moguća je veća interakcija.
- Učenici lakše proveravaju da li su tačno odgovorili na pitanja.
- Uz digitalne nastavne materijale, lako je moguće koristiti slike i filmove što pruža više raznolikosti u kurikulumu.
- Na internetu postoji mnogo informacija. Veoma je važno učenike naučiti koje su informacije pouzdane, a koje nisu. Zvuči jednostavno, ali nije. Na prvi klik se uglavnom ne dobijaju detaljne a ni pouzdane informacije.
- S digitalnim nastavnim materijalima deca se mogu motivisati da uče kroz igru (gamifikacija), jer su u skladu sa današnjom percepcijom učenika i učenje čini zabavnijim.
- Sve je dostupno u cloudu, pa se ništa ne može izgubiti i zaboraviti.
- Korišćenjem klasične metode van clouda predavač ima veću kontrolu nad lekcijom. Ne zavisi od WiFi-ja i eventualno loše veze da ne možete otvoriti web stranicu koja je ključna za uputstva i smernice. Predavač je apsolutni gospodar svoje lekcije i ima bolji uvid i pregled šta učenici rade, a to pruža opšti mir.
Ali ne smemo zaboraviti i na mane, odnosno ono što svakako treba izbegavati ili dozirati:
- Priprema digitalnih lekcija traje duže nego klasična priprema, jer predavač uvek mora pratiti i prelaziti na nove alate i aplikacije.
- Informacije se bolje obrađuju ako se čitaju sa papira umjesto sa ekrana.
- Bolje se uči pisanjem iz beleški, nego tipkanjem.
- Kao predavač zavisni ste o internetu koji je obično u školama često spor što utiče na kvalitet predavanja i korišćenje.
- Nedovoljan broj softvera za kontrolu otvorenih pitanja ograničava mogućnost digitalnog proveravanja učenika.
Savremena nastava svakako treba da bude kombinacija pasivnih i aktivnih metoda učenja u kojima klasična nastava mora ustupiti deo digitalnoj po meri i u skladu sa vremenom.
Izvor: Pravo u centar
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Rad u razredu – jedno od najstresnijih zanimanja
Edukacije, tablice, formulari, nepregledna administracija, roditeljski pozivi, dete s posebnim potrebama, individualni programi , vršnjačko nasilje, formativno ocenjivanje, nadaren u razredu kojem je dosadno… sve to u jednom danu. Nekada...
Uskoro dvogodišnje srednje obrazovanje za 40 najtraženijih zanimanja
U Srbiji će uskoro biti uvedeno dvogodišnje srednje obrazovanje za čak 40 najtraženijih zanimanja, a srednja škola biće obavezna za sve, otkriva ministar prosvete Mladen Šarčević! Kako Informer saznaje, na spisku novih...
Atletika se vraća u srpske škole
Atletika, kraljica sportova će od nove školske godine u klupe s decom. Mladen Šarčević, ministar prosvete, Veselin Jevrosimović, predsednik ASS-a i Milan Stošić, predsednik Udruženja pedagoga fizičke kulture Beograda i...
Ministar Šarčević predložio kako nadoknaditi propuštene časove zbog produženog raspusta
Direktori škola trebalo bi da “kombinuju” načine za nadoknadu nastave, preporučuje ministar prosvete Mladen Šarčević nakon odluke da raspust u centralnoj Srbiji bude produžen do ponedeljka, 24. februara, kada će...
Nema komentara.