Direktora osmoletke „Vuk Karadžić” đaci od milja nazvali Hitmen

Zlatko Grušanović (Foto R. Krstinić) Izvor: Politika

„U svemu što radim vodim se čuvenom jevrejskom poslovicom – ako ne budem bolji, biću gori”, ističe Zlatko Grušanović, prvi čovek Osnovne škole „Vuk Karadžić”, jedini direktor beogradskih škola dobitnik Svetosavske nagrade. Za ovo prestižno priznanje predložili su ga nastavnici, desetak obrazovnih i kulturnih institucija, udruženja i opština Stari grad – svi sa kojima je unapređivao rad osmoletke u prethodnih sedam godina.

– Na Filološkom fakultetu diplomirao sam u januaru 2003, a već u februaru samo došao u ovu školu na zamenu. Potom sam otišao u OŠ „Ratko Mitrović”, a 2006. kolege su me ponovo pozvale ovde jer je bilo upražnjeno mesto za profesora srpskog jezika. Dve godine kasnije tadašnja direktorka se razbolela. Kolektiv me je predložio za mesto rukovodioca. U tom trenutku bio sam najmlađi direktor u gradu, a zbog frizure koju sam tada nosio bio sam poznat kao „direktor sa repićem” – kaže tridesetdevetogodišnji Grušanović koji se sa kolegama šali da jedini ispunjava uslove za čelno mesto ove škole jer kao i Vuk Karadžić potiče iz Loznice.

Da su kolege tada dobro procenile sposobnosti mladog profesora ubrzo su potvrdili rezultati. Dobrim predstavljanjem škole broj upisanih prvaka za samo nekoliko godina porastao je sa 40 na 95, a ukupan broj đaka sa 530 na 650. Jedna od najvećih njegovih zasluga je, kako su istakle kolege i saradnici, što je u školu u Takovskoj povratio poverenje roditelja.

– Mene poznaju svi roditelji. Zovu me, šalju mejlove, redovno dolaze. Škola mora da ima dobar odnos sa njima jer to je važno za bolji rad i atmosferu. Ako postoji neki problem, roditelje uputim na nastavnike i psihološko-pedagošku službu jer red je da prvo sa njima popričaju – ukazuje Grušanović koji je stekao i naklonost učenika. Nije ni znao da je među đacima nosio nadimak Hitmen. Zbog ožiljka u obliku broja sedam koji ima na glavi poistovetili su ga sa plaćenim ubicom iz igrica i crtaća. Šalu je prihvatio i počeo je da nosi majicu sa tim likom.

– Kada se sa đacima uspostavi dobar odnos i kada im je zabavno u školi sa njima se može raditi sve. Dok sam im predavao, osim o lekcijama, sa njima sam pričao o igricama i filmovima. Kako drugačije da im priđemo ako ne preko onoga što ih interesuje – smatra Grušanović dodajući da prvi čovek škole mora da bude dobar rukovodilac, ali i dobar menadžer.

Osmoletka u Takovskoj ulici stara 176 godina minule jeseni je postala jedna od najsavremenijih, a samo pre nekoliko godina od ministarstva je dobila trojku zbog nekorišćenja modernih nastavnih sredstava.

– Sada u školu više ne može da ulazi i izlazi ko želi jer se sve nadzire preko interfona. Prati se i nivo ugljen-dioksida u učionicama, a kada se otvore prozori grejanje se gasi kako se ne bi trošila energija. Sada imamo i sistem za čuvanje podataka koji se ne može uništiti, a uz pomoć interneta đaci će lekcije moći da uče i elektronski – opisuje novine „glavni menadžer” OŠ „Vuk Karadžić”.

——————————————————————-

Modernizacija škole

Za sedam godina deo škole je renoviran, kineski i japanski su počeli da se uče kao fakultativni jezici, unapređena su nastavna sredstva, organizovane humanitarne akcije… Dramska sekcija u kojoj su učestvovali i mališani sa smetnjama u razvoju i za koju je Zlatko Grušanović pisao tekstove, postala je prepoznatljiva i u pozorištima širom Srbije. Taj „minuli rad” Grušanovića je preporučio za Svetosavsku nagradu Ministarstva prosvete.

——————————————————————-

Kutak za sve stare đake

Velika želja Zlatka Grušanovića je da jedna od najstarijih beogradskih osmoletki bude mesto na koje će se bivši đaci rado vraćati.

– Kad god saznam ko je sve bio đak trudim se da ga pozovem da poseti školu ili da učestvuje u pripremi nekih programa. Cilj mi je i da mlađima usadim to da bi, šta god postigli u životu, trebalo da se vrate u svoju prvu školu, da ponovo osete radost kada uđu u nju. Stavljanje u prvi plan emotivnih i socijalnih vrednosti je najvažnije jer iz škole potiču najlepše uspomene, a mi treba da stvorimo uslove za to – ističe Grušanović.

——————————————————————-

Dva tri akorda na gitari za opuštanje

Od kada je postao direktor kolege i đaci mogu ga sresti sa gitarom u rukama.

– Kada sam imenovan na ovo mesto brzo sam shvatio da će mi biti potrebno malo opuštanja. Nisam imao vremena da idem na jogu ili taiči, u školu sam doneo gitaru. Vrlo često sa njom izađem i sviram po hodnicima. Posle napornog dana odsviram dva-tri akorda i to me brzo opusti. Ali, dajem je i učenicima – priča Zlatko Grušanović.

Učiteljica koju đaci ne puštaju u penziju

Ranko Rajović: Učenjem napamet, dete ulazi u stres

Skupo ovo naše besplatno školovanje

2018. donosi promene u školama u Srbiji: Manje lektire, telefoni u nastavi, više časova u gimnaziji

Nobelovac savetuje decu kako da lakše uče u četiri koraka

Da bi vaš mališan lakše savladao gradivo, ali i kasnije – bilo šta što ga zanima ili mu je potrebno da zna, neka pokuša sa savetom Ričarda Fajnmana, američkog dobitnika...

Dr Kon: Onlajn nastava nije rešenje, sve ovo trajaće nekoliko godina

U današnjoj emisiji Jutro na Prvoj govorio je član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon. Govoreći o situaciji u školama, on je rekao da, prema poslednjim podacima, ima samo pet...

Skraćeni časovi dobri za đake, roditelji teško usklađuju obaveze

Đaci iz Srbije ove godine mogu da kažu da imaju uslove kao njihovi drugari upisani u neku od elitnih privatnih škola. Tako izgleda bar na prvi pogled. U učionicama projektovanim...

Zašto prećutkujemo svojoj deci istinu o uspehu?

Mnogi od nas još mogu da čuju glas svojih roditelja kako im govori stvari poput: “Kako misliš ti s tim ocenama da upišeš neki dobar fakultet?” ili “Bez dobre škole...