Zbog čega vam o svemu ovome pričam? U prvom redu zbog toga što primećujem kako danas, u eri navodnog oslobađanja učenika od nepotrebnog gradiva, đaci-prvaci svejedno bespotrebno baldišu pod jarmom prenatrpanih školskih torbi. U ekstremnijim slučajevima one su neretko veće i od (m)učenika koji ih tegle. Uostalom, zamislimo jedno nejako stvorenje željno znanja koje jedva hoda pritisnuto teretom prenatrpane školske torbe!
Pročitajte i: Šta čini dobrog nastavnika… i zašto Srbiji neće biti bolje dok njih ne bude više
Zapitajmo se, odmah potom, čemu prenatrpane torbe kada su deca navodno rasterećena „suvišnog znanja”? Zar situacija ne bi morala biti obrnuta u eri „bolonje”?
Zbog čega klinci od 25 kilograma žive vage moraju da nosaju torbe od 30 kila? Toga nije bilo u vreme socijalističkog obrazovanja, kome se sada pripisuju kojekakvi, uglavnom opskurni, epiteti. Štaviše, deca su u ono vreme nosila daleko laganiji bagaž na leđima, ali im znanje, za razliku od današnjeg vremena, nije bilo „lagano“. Jesu učili o narodnooslobodilačkoj borbi i neprijateljskim ofanzivama, ali su takođe i osposobljavani da gramatički pravilno napišu nekoliko prosto-proširenih rečenica.
Danas se suočavamo sa neprijatnom činjenicom da nam tzv. veliki maturanti pišu poput đaka-prvaka. Nerazgovetno, i sa očiglednim odsustvom elementarnog smisla prilikom povezivanja jednostavnih pojmova. Je li to napredak? „Đe je ba zapelo?“, što bi rekli „nadrealisati“ – kada već uživamo u daleko „kvalitetnijem” obrazovnom sistemu?
A da, SMS generacija je u pitanju!
Pročitajte i: Zar smisao škole nije da ,,poskupi” čoveka?
P.S.
U današnjim srednjim školama, torbe/rančevi predstavljaju obavezan đački ukras. No, u njima se retko mogu naći dve sveske, a još ređe sredstva za pisanje – poput, recimo, hemijske olovke. Šminka, patike za fizičko, žu-žu iz obližnje pekare, dva mobilna telefona…, to je uobičajeni inventar polupraznih đačkih torbi diljem ovdašnjih srednjih škola.
Na koncu, da li je đačka torba paradigma obrazovnog sistema? Ili je to mobilni telefon? Razmislite sami, „kuda vodi ovaj put?“
Nastaviće se…
Autor: Boris Jašović
Izvor: Zelena učionica
Proćitajte i: Priča o obrazovanju, priča o dostojanstvu
Bio sam i ja đak sredinom osamdesetih, i kukalo se i tada kako su torbe teške (mada ja to nisam primećivao). Sećam se da je moj ranac jednom prilikom izmeren baš iz tog razloga, i imao je 6kg.
Ove današnje „torbe od 30 kila“, koliko su one tačno teške ? Čisto da znam o čemu razgovaramo.
Teške su 6 kg. Ravno. Đak prvak, nema nijedne suvišne stvarčice unutra (dakle, samo ono što učiteljica traži).
torba mog djaka prvaka je tezila kako koji dan izmedju 12-15 kg, ne racunajuci ipremu za fizicko koja nije mogla stati u ogromni ranac, vec se nosi u dodatnom „malom rancu za fizicko“. Sada je trecak, torba nesto malo manje teska, ali je bar on jaci i veci pa je lakse nosi 😉