„Dnevnik jedne majke” Jelene Ćustić: Kad je teško, zagrlimo se

-U našoj priči osmehom se kupuje sve, lepom rečju se grade prelepi zamkovi, a poljupci su tačke koje stavljamo između reči, van svakog pravopisa. Taj naš svet je nalepši, zato što ga krase njih troje… naši mali čarobnjaci.

Porođaji u bolnici

Još od prve trudnoće žudela je za iskustvom prirodnog porođaja kod kuće, ali nedostajala je hrabrost da to ostvari. Tokom druge trudnoće približila se tom trenutku ali se sve uravnotežilo tek treći put, kada više nije bilo ni mrve sumnje ili nesigurnosti. Znala je da je to najbolji način. Slobodanova apsolutna podrška bila je od velikog značaja i samo je učvrstila njene želje.

-Prvi porđaj bio je izuzetno težak jer sam bila blokirana strahovima pa smo se namučili i Vasilije i ja. Sa Tanasijem sam imala vrlo lep porođaj, koji sam sama vodila, jer sam uveliko bila na nekom višem nivou svesti. Osoblje Gradske bolnice, gde sam se porodila, bilo je divno. Mene uvek čude one horor priče koje se prepričavaju, ja nisam srela ni jednu neprijatnu osobu u toj bolnici. Ali, porođaj kod kuće je ono pravo, ono zaista prirodno. Tu žena oseti sebe, svoje telo, koje je sazdano za taj čin i tu se vidi najbolje ona iskonska snaga koju u sebi nose sve žene, sve majke.

A porođaj kod kuće?

Telefon babice Divne Miljković imala je zabeležen još od druge trudnoće, ali je hrabrost da je pozove skupila tek pred porođaj. S obzirom da je za nju i Slobodana čin porođaja potpuno prirodna i normalna stvar, nisu smatrali da je potrebno decu „odstraniti“ već su bili tu, u stanu, u iščekivanju novog člana porodice.
-Vasilije je video Zariju čim je rođena i odmah je hteo da je poljubi, a Tanasije se probudio sat kasnije. Deca nemaju predrasude i strahove od nepoznatog, to im mi, odrasli, usađujemo. Slobodan i ja se trudimo da im ne stvaramo odbojnost i strah od prirodnih stvari.
Čitav porođaj bio je za Jelenu magičan. Jedno sasvim posebno iskustvo.
-Sama sam vodila svoj porođaj, Divnu sam pozvala kasnije. Bili su mi potrebni samoća i mir, da osetim svu dubinu onoga kroz šta prolazim, da potpuno budem u kontaktu sa sobom, svojim telom i bebom. Trenutak kad je Zarija rođena, a zatim i prvi dodir, koža na kožu, i sve to u svojoj kući, okružena ljubavlju, eksplozijom predivnih emocija, osmesima i radošću… Zaista je neopisivo.

Naum Majke Prirode

-Nisam mislila ni o čemu, sem o tome da smo uspele. Ona i ja. Uz Divnu. Onako kako treba. Kako je Majka Priroda osmislila. Osećala sam je svakim atomom svog bića, znajući da kroz nju struji svaka moja emocija i vibracija. Taj trenutak nas je definitivno povezao na jedan poseban način. Nas dve smo imale večnost i uživale smo u tome. Ona je odmah zaspala uz mene, pošto je posisala prve kapi kolostruma, a i ja sam uz nju odspavala prvi san posle porođaja… To je još ejdan bajkovit momenat – zaspati uz svoje tek rođeno mladunče i uz njega se probuditi.

Okrenuti ka porodici

Jelena i Slobodan imaju „prelomne trenutke“ u svom roditeljstvu, rastu, uče i uživaju u životu zajedno sa svojom decom… Novi trendovi u roditeljstvu koji su sve više prisutni i kod nas, za njih nisu novi već su samo izvučeni iz zaborava: porođaj kod kuće, dojenje, nevakcinisanje dece, bezpelenaštvo…
-Slobodan i ja se trudimo da budemo okrenuti ka sebi, ka porodici. Težimo pojednostavljivanju života, ne nasedamo na kapitalističke trikove i reklame, ne dozvoljavamo da nas opšta pomama zavede… i zato uspevamo da sprovedemo sve naše zamisli. A ono što nas je učvrstilo u odluci d aovim putem nastavimo, jesu upravo naša deca, ovakva kakva su – zdrava, uravnotežena, vesela, radoznala i neobično živahna!

Beba bez pelena

Za Jelenu Ćustić bilo kakvo angažovanje oko dece nije gubljenje vremena. Tako je i sa bezpelenaštvom, za koje se odlučila sa ćerkom Zarijom. U nekom smislu, to su već imali spontano i intuitivno sa prvim sinom Vasilijem.
-Bebe ne vole da su sputane, da se pakuju u slojeve pelena i garderobe. Vasilije je to jasno davao do znanja, vrištao je pri svakom stavljanju pelene. Tako je počelo. Ostavljali smo ga „još malo“ da uživa, nismo se naročito trudili da uhvatimo signale, jer tada nismo baš ni imali svest o tome šta radimo. Sa Tanasijem je bila ista priča. Obojica su prepuzali i prohodali vrlo rano, i još od tada su bili po kući samo u pantalonicama. Ipak, kada je mala Zarija u pitanju, tata Slobodan ima dobru koncentraciju i bolji je u bezpelenašenju od mene.

Potrebe dece

Čustići osluškuju potrebe svoje dece, prate ih i poštuju, traže načine da ih artikulišu. Za njih su deca ličnost za sebe.
-Često su nas kritikovali da ćemo razmaziti decu. A oni su danas sve, samo ne razmaženi. Nosilismo ih danima i noćima, nisu nikad ostvaljani da plaču, kako su nas savetovali, „ostavi gatri noći da se dere i videćeš kako više ne traži da ga uspavaš.“ Za nas je to uvek bilo nezamislivo. Zašto, odakle ideja da beba treba da se uspava sama? Odakle ideja da bebu treba ostaviti da plače? Potrebni smo našoj deci, i nije greh odgovoriti na to. Beba koja nas doziva, i vidi da ne odgovaramo, nauči od najranijih dana da mi nismo tu za nju.

Zdrava ishrana

Bračni par Ćustić nije ekstreman ni u kom smislu, pa ni u ishrani, samo se trude da nabavljaju što kvalitetnije, domaće namirnice. Neke od njih i sami uzgajaju na svom placu u Banatskoj Dubici.
-Što se tiče samog načina pripreme hrane, mi uglavnom kombinujemo ono što se nama učini najpametnijim izborom. Jedno vreme smo više naginjali makrobiotici, u nekom sledećem trenutku bili smo naklonjeni veganskom načinu ishrane, ali to se sve menja. Nikakav ekstrem nije povoljan po čoveka, a naročito po decu. S obzirom da su dece zdrava kao dren, znamo da smo na dobrom putu.

Izazovi roditeljstva

Za svoju decu imaju energije koliko treba, ne opterećuju ih pričama o umoru, novcu, vremenu… Jelena kaže:
-Mi smo decu rađali iz ljubavi, iz želje, i nikada nismo seli da pravimo matematičke proračune… Nama naša deca nisu teška. Komplikovano je sve to zajedno, ali je lepo, i kad vidimo plodove onoga što sejemo – presrećni smo.
U danima kada su izazovi roditeljstva veliki, Jelena ne oseća teret obaveza, nije usamljena jer je Slobodan zajedno sa njom u svemu.
-Kada bih bila u braku sa muškarcem koji nije Slobodan, verovatno bih rekla da je najveći udar na ženu. Ovako, Slobodan i ja jednako brinemo o deci, jedino što nam se put razmimoilazi na mestu gde počinje njegov posao, a moja briga o kući. Ne bih mogla da kažem da je nekome tu teže ili lakše, niti o tome razmišljamo. A kad nam dođe neki težak trenutak – zagrlimo se.

Kako se biva dete

Vasilie Vid, Tansije i Zarija njihovo su najveće bogatstvo.
-Čovek je nezajažljivo biće. Naročito ako primeti da mu ide od ruke to „sticanje bogatstva.“ Deca su moje najveće dostignuće, moja najveće blago i njaveći ponos. Oni su me naučili da volim, više poštujem, budem strpljivija, posložim prioritete kako valja… Pokazali su mi kako se raste, ali i podsetili kako se biva dete. Oni su suština mog života.

Izvor: Alternativa.rs

Tužna poruka jedne bake: Tek kad ostarite shvatite koliko vam je potrebno da imate dete

“Najzelenija” mama savetuje kako da budete ekološki svesni roditelji

Detinjstvo sa ‘zlom’ mamom: Imali smo majku zbog koje smo imali osećaj da smo drugačiji od ostale dece

Decu u kriminal vodi otuđenost od roditelja

Jednom kad ne bude interneta

Piše: Jasmina Jovanović Čekam. Strpljivo čekam neku... pa ne znam, recimo elektromagnetnu oluju (ako takvo nešto postoji) ili neka zračenja sa sunca, meseca, šta ti ja znam, nešto što neće...

Ženi u parku, koja gleda u svoj telefon, ignorišući svoju decu…

Ženi u parku, koja gleda u svoj telefon, ignorišući svoju decu, veliki pozdrav. Zato što se ne obazireš na mišljenje javnosti da moraš da budeš na dužnosti 24 sata dnevno....

Samo ponekad operite j….e sudove a da to od vas nije traženo!

Piše: Konstans Hol Dok sam nedavno džangrizala o činjenici da apsolutno sve po kućim radim ja, prijateljica mi je rekla "ako želiš pomoć moraš biti određena... zatraži je. Ljudi ne...

Istina koju prećutkuju sve “predivne” mame

Prenosimo njen status u celosti. "Ok, potpuno razotkivanje: Ja sam stvarno haotična mama. Konstantno sam pet koraka udaljena od sveta odgovornog odraslog čoveka. Stvarno. Nikada nisam pomislila: "O Bože, mislim...