Sa Gordanom Maletić razgovarali smo o tome kako je došla na ideju da napiše knjigu Lutanja baštenskih patuljaka i kako treba da izgleda dobra knjiga za decu, a saznali smo i koje su njene omiljene dečje knjige.
Devojčica Mila kupila je s mamom ukrasnog patuljka za malu baštu ispod njihovog prozora. Već posle nekoliko dana patuljak je nestao, a Mila i njen brat Marko krenuli su u potragu za njim. Nisu ni slutili kakav tajanstven i čudesan život vode ti simpatični baštenski ukrasi.
Nagrađivana autorka Gordana Maletić napisala je novu knjigu za decu mlađeg školskog uzrasta – Lutanja baštenskih patuljaka, koju je nedavno objavio Kreativni centar. Gordana Maletić piše kratke priče, pripovetke, romane i eseje, kao i poeziju, putopise i biografije, a za svoje stvaralaštvo dobila je više domaćih nagrada. Bavi se i književnom kritikom, prevođenjem, antologičarskim i uređivačkim radom.
Sa Gordanom Maletić razgovarali smo o tome kako je došla na ideju da napiše knjigu Lutanja baštenskih patuljaka i kako treba da izgleda dobra knjiga za decu, a saznali smo i koje su njene omiljene dečje knjige.
Кako ste došli na ideju za knjigu Lutanja baštenskih patuljaka?
Obično žudimo za nečim što nemamo. Volela bih da imam baštu i da radim u njoj. Кako toga nema, napisala sam priču o jednoj porodici koja je u sličnoj situaciji. U njoj deca, kao detektivi, traže nestalog ukrasnog patuljka. I kao već nekoliko puta do sada, priča je prerasla u roman. Tako su nastale i moje knjige „Spasonosna odluka“, „Legenda o neosvojivom gradu“ i „Tajna Velikog medveda“. Ima ideja koje same traže da se o njima piše nadugačko i naširoko.
O čemu govori ova knjiga?
Radnja knjige se odvija u dva plana: u prvom, baštenski patuljci odlaze na svoja redovna godišnja putovanja radi proširivanja vidika i znanja. U drugom, ljudi, a posebno deca, Mila i Marko, kao i njihov pas Žiži, traže patuljke, verujući da su ukradeni. Tako prva istraživanja utiču na druga tumaranja. Uz pomenute, tu su i sporedni likovi drugova i drugarica, roditelja, komšija, poštara, pa i cirkuskih artista, radnika u rasadniku i mačaka. Svi oni zapetljavaju, pomažu ili odmažu da se dođe do istine.
Кome je knjiga namenjena?
Кnjiga je namenjena mlađem školskom uzrastu, ali je mogu čitati svi koji vole prirodu i nezlobivu avanturu.
Кako je tekao rad na knjizi? Šta je bio najveći izazov, a u čemu ste najviše uživali?
Rad na ovoj knjizi, koja nije iziskivala prikupljanje građe, tekao je neuobičajeno lako. „Patuljci“ su bili predah između dve veće prozne celine za nešto stariji uzrast. I donela mi je mnogo zadovoljstva. Uživala sam u humornim scenama. Često sam jedva čekala da sednem za kompjuter i nastavim pisanje. Ponekad sam se i smejuljila, recimo kad sam ubacila lik poštara, ili kada sam se setila da zavadim patuljke i mačke. Кao retko kada, nisam imala mnogo dilema oko raspleta. Moji junaci srećno su stigli kući, na radost dece i ljudi, i sve se lepo završilo.
Šta je za vas formula za dobar dečji roman?
Takav roman sigurno mora da bude zanimljiv, što znači da ima razvijenu fabulu. U središtu radnje treba da bude neka tajna za rešavanje. Onda će, lako ili teško, deca doći do različitih istina nad kojima će se zamisliti, a ako u romanu ima humora, utoliko bolje.
Mislim da dobre knjige uopšte treba da pruže deci uživanje i radost čitanja. Na piscu je da se postara da tako bude.
Кoje su vaše omiljene knjige za decu?
Budući da sam zaljubljenik u književnost, uvek mi je teško da odgovaram na ovakva pitanja. Svejedno, pomenuću neke knjige: volim Andersenove bajke, i bajke uopšte. Od naših starijih pisaca, uživam u delima Aleksandra Vuča i Aleksandra Popovića za decu, kao i u delima Branka Ćopića. Volim knjige: „Tri čoveka u čamcu“ Džeroma Džeroma, slikovnice o Petsonu i mačku Findusu Svena Nurdkvista, „Bajke i sličice“ Valentina Sutejeva, romane Marka Tvena i Žila Verna. Najzad, ovim knjigama mogu pridodati i knjigu prethodnog veka, „Gospodara prstenova“ od Tolkina, koji je za starije, ali ga svi više nego rado čitaju. I mnogi drugi, naročito naši savremeni pisci, zaslužuju da budu pomenuti, ali nije red da izdvajam nikoga među kolegama – jer su mi svi dragi.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Da li laje morski pas?
U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Razvigor, objavljena je zbirka pesama autora Peđe Trajkovića Da li laje morski pas? namenjena uzrastu starijem od pet godina. Edicija Razvigor nastala je s...
Zašto baš tate treba da čitaju deci priče za laku noć
Za dete je korisnije da mu priču za laku noć čita tata nego mama. Prema novom istraživanju Univerziteta Harvard, tatina interpretacija priča deci pomaže da više koriste maštu. Istraživači tvrde...
Pustolovine neobičnih gusara na Panonskom moru
„Jedrenjak?!“, uzviknula je guska Ljubinka. „Ko se tome nadao!“ „A kako ćemo bez okeana?“, upitao je mačak Zgubidan. „Zar nam neće trebati nešto mokrije i slanije nego što je Panonsko...
Novo iz Kreativnog centra: 32 IGRE ZA SVAKO DETE
Napisala Ljubica Sikimić Ilustrovao Miroljub Milutinović Brada Igre su deca stvarala od davnina. Stvaraju ih i danas, za sebe i po svojoj meri, zbog čega im se najčešće nema šta...
Nema komentara.