Devojčica Mila kupila je s mamom ukrasnog patuljka za malu baštu ispod njihovog prozora. Već posle nekoliko dana patuljak je nestao, a Mila i njen brat Marko krenuli su u potragu za njim. Nisu ni slutili kakav tajanstven i čudesan život vode ti simpatični baštenski ukrasi.
Nagrađivana autorka Gordana Maletić napisala je novu knjigu za decu mlađeg školskog uzrasta – Lutanja baštenskih patuljaka, koju je nedavno objavio Kreativni centar. Gordana Maletić piše kratke priče, pripovetke, romane i eseje, kao i poeziju, putopise i biografije, a za svoje stvaralaštvo dobila je više domaćih nagrada. Bavi se i književnom kritikom, prevođenjem, antologičarskim i uređivačkim radom.
Sa Gordanom Maletić razgovarali smo o tome kako je došla na ideju da napiše knjigu Lutanja baštenskih patuljaka i kako treba da izgleda dobra knjiga za decu, a saznali smo i koje su njene omiljene dečje knjige.
Кako ste došli na ideju za knjigu Lutanja baštenskih patuljaka?
Obično žudimo za nečim što nemamo. Volela bih da imam baštu i da radim u njoj. Кako toga nema, napisala sam priču o jednoj porodici koja je u sličnoj situaciji. U njoj deca, kao detektivi, traže nestalog ukrasnog patuljka. I kao već nekoliko puta do sada, priča je prerasla u roman. Tako su nastale i moje knjige „Spasonosna odluka“, „Legenda o neosvojivom gradu“ i „Tajna Velikog medveda“. Ima ideja koje same traže da se o njima piše nadugačko i naširoko.
O čemu govori ova knjiga?
Radnja knjige se odvija u dva plana: u prvom, baštenski patuljci odlaze na svoja redovna godišnja putovanja radi proširivanja vidika i znanja. U drugom, ljudi, a posebno deca, Mila i Marko, kao i njihov pas Žiži, traže patuljke, verujući da su ukradeni. Tako prva istraživanja utiču na druga tumaranja. Uz pomenute, tu su i sporedni likovi drugova i drugarica, roditelja, komšija, poštara, pa i cirkuskih artista, radnika u rasadniku i mačaka. Svi oni zapetljavaju, pomažu ili odmažu da se dođe do istine.
Кome je knjiga namenjena?
Кnjiga je namenjena mlađem školskom uzrastu, ali je mogu čitati svi koji vole prirodu i nezlobivu avanturu.
Кako je tekao rad na knjizi? Šta je bio najveći izazov, a u čemu ste najviše uživali?
Rad na ovoj knjizi, koja nije iziskivala prikupljanje građe, tekao je neuobičajeno lako. „Patuljci“ su bili predah između dve veće prozne celine za nešto stariji uzrast. I donela mi je mnogo zadovoljstva. Uživala sam u humornim scenama. Često sam jedva čekala da sednem za kompjuter i nastavim pisanje. Ponekad sam se i smejuljila, recimo kad sam ubacila lik poštara, ili kada sam se setila da zavadim patuljke i mačke. Кao retko kada, nisam imala mnogo dilema oko raspleta. Moji junaci srećno su stigli kući, na radost dece i ljudi, i sve se lepo završilo.
Šta je za vas formula za dobar dečji roman?
Takav roman sigurno mora da bude zanimljiv, što znači da ima razvijenu fabulu. U središtu radnje treba da bude neka tajna za rešavanje. Onda će, lako ili teško, deca doći do različitih istina nad kojima će se zamisliti, a ako u romanu ima humora, utoliko bolje.
Mislim da dobre knjige uopšte treba da pruže deci uživanje i radost čitanja. Na piscu je da se postara da tako bude.
Кoje su vaše omiljene knjige za decu?
Budući da sam zaljubljenik u književnost, uvek mi je teško da odgovaram na ovakva pitanja. Svejedno, pomenuću neke knjige: volim Andersenove bajke, i bajke uopšte. Od naših starijih pisaca, uživam u delima Aleksandra Vuča i Aleksandra Popovića za decu, kao i u delima Branka Ćopića. Volim knjige: „Tri čoveka u čamcu“ Džeroma Džeroma, slikovnice o Petsonu i mačku Findusu Svena Nurdkvista, „Bajke i sličice“ Valentina Sutejeva, romane Marka Tvena i Žila Verna. Najzad, ovim knjigama mogu pridodati i knjigu prethodnog veka, „Gospodara prstenova“ od Tolkina, koji je za starije, ali ga svi više nego rado čitaju. I mnogi drugi, naročito naši savremeni pisci, zaslužuju da budu pomenuti, ali nije red da izdvajam nikoga među kolegama – jer su mi svi dragi.
Izvor: Detinjarije.com
