Dočekala 5.000 beba: Mirjana Voratović, babica porodilišta Betanija u Novom Sadu

Mirjana Voratović je do sada na svet donela više od 5.000 beba u novosadskoj Betaniji. Kao da je bila sudbinski predodređena baš za posao babice, jer ju je prvi porođaj nakon srednje škole dočekao u komšiluku.
– Samo što sam završila srednju školu i krenula u potragu za poslom, ćerka komšinice koja je čekala treće dete došla mi je na vrata. Kazala je da joj se majka porađa. Odmah sam pozvala Hitnu pomoć i uputila se kod porodilje, ali beba nije htela da čeka lekare. Nisam imala izbora, morala sam da porodim komšinicu. Nije bilo vremena ni za tremu, ni za strah. Pribrala sam se, a bebina glava mi je bila u rukama i tako je sve počelo. Vlada je na svet došao pre 35 godina, a početkom 2000. godine dočekala sam na ruke i Vladino dete, a porađala sam mu i sestru – priseća se Mira svojih početaka.

Godišnje u Betaniji bude 6.500 porođaja, koje prati oko 30 medicinskih sestara. Mira je tako na svojim rukama dočekala više od 5.000 beba.

Mirjana kaže da u novosadskom porodilištu već godinama najviše posla imaju u avgustu, kada bude i do 700 porođaja, dok drugih meseci bude do 550.

– Nikada neću zaboraviti jedan avgustovski dan kada smo u smeni imali 28 porođaja. Koleginica i ja nismo skidale kecelje. Bilo je kao na pokretnoj traci – kaže Mirjana.

Kada na svet dođe novorođenče, medicinske sestre saopštavaju radosne vesti roditeljima, pa se dogode nepredviđene situacije. Tako je jedan od očeva toliko bio radostan zbog novog člana porodice da je izvukao medicinsku sestru kroz šalter da je izljubi. Otvor je bio dovoljno velik, a sestra potaman, pa je sve prošlo bez incidenata.

Bude i onih manje veselih, pogotovo kada čuju da je njihova porodica dobila novog ženskog člana.

– Nekoliko puta nam se dešavalo da kažemo očevima da su dobili devojčice, a oni samo odmahuju rukom i ne veruju, traže da proverimo još jednom. Međutim, na kraju i to prevaziđu i budu zadovoljni jer imaju zdravo dete – priča Mirjana.

Ona savetuje porodiljama da na porođaju sarađuju sa babicama.

– Sve što im govorimo, to radimo s razlogom. Ne mogu da lažem žene, kažem im: boleće, oči će vam ispadati, ali to je znak da je gotovo i da beba stiže – priča Mira, koja je baka i ponosna majka dva sina.

Ima ona u svojoj karijeri i priča zbog kojih i danas zaplače. Tako je i tokom razgovora s nama kroz suze pričala o ženi koja je rodila četvrto dete i preminula.

– Došla je kod nas bolesna. Imala je kancer u poodmakloj fazi. Nije imala više od 35 godina i 40 kilograma. Videlo se da je izmučena od bolesti. I danas se sećam kako je jaukala od bolova. Premestili su je u Kamenicu na Institut i tamo je preminula, a decu je preuzeo Centar za socijalni rad jer oca nije bilo – priseća se Mira kroz suze.

Kaže da posao babice mora da se radi s ljubavlju, te da se odmah može prepoznati ko je za tu profesiju, a ko ne.

– Nije svaka medicinska sestra za porodilište, ali je zato dobra za neko drugo odeljenje. Često se šalimo kako u porodilištu rade mazohisti jer se dešava da nemate vremena za jelo i toalet. Nije to baš posao kao svaki drugi, jer kada beba krene, ne možete mami koja se porađa reći sačekajte momenat. To u našoj profesiji ne postoji – zaključuje Mira.

Slađana Aničić

Izvor: Blic