Odlomak iz knjige: Politika za decu: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas, Službeni glasnik, 2018
U Srbiji je procenat majki koje doje i dalje prilično mali, pa tim pre mnogi još nisu ni imali priliku da se priviknu na ovakve prizore. Zbog toga se negativne reakcije posmatrača na dojenje u javnosti pre mogu svrstati u vrstu kulturnog šoka, nego neke osvešćene „laktofobije“ protiv koje se treba boriti.
Piše: Jovana Papan
Da li je „sisa“ ugrožena? Da li majke u Srbiji zaista ne mogu da doje svoju decu kada žele ili je dojenje u javnosti tabu?
Ovih dana opet se priča o ovoj temi, koje je, inače, svako malo aktuelna u domaćoj i svetskoj štampi, kad god se desi da neka majka doživi neprijatnost na javnom mestu – u prodavnici, kafiću, avionu itd. Svaki ovakav događaj povod je za pisanje gnevnih i beskompromisnih reakcija u kojima se dojenje uzdiže do neba a majke proglašavaju za svetice-mučenice koje, onako iscrpljene i obnevidele od majčinstva, terorišu bezosećajni sebičnjaci alergični na ljudsku dobrotu i posvećenost.
Naravno, nemam ništa protiv dojenja u javnosti. Majke ne treba da sede u četiri zida dok doje samo zato što neko oseća nelagodnost zbog prizora na koji nije navikao. S druge strane, nemam ni nerealna očekivanja. Normalizacija dojenja je dug kulturni proces. Dobro znamo da je kod nas, dojenje u javnosti pola veka bilo, blago rečeno, antimoderna praksa. Usled sticaja društvenih i ideoloških faktora asociralo je na prostotu i zatucanost i zbog toga je polako nestajalo iz javog prostora. Generacije su odrastale nenaviknute da gledaju majke koje vade dojku u javnosti kako bi nahranile svoje gladno bebče. I treba im vremena da se naviknu. Što uglavnom uspešno i čine. Upravo to, što se s vremena na vreme digne takva frka kada nekom zasmeta dojenje, pokazuje da je u pitanju pre izuzetak nego pravilo.
U Srbiji je procenat majki koje doje i dalje prilično mali, pa tim pre mnogi još nisu ni imali priliku da se priviknu na ovakve prizore. Zbog toga se negativne reakcije posmatrača na dojenje u javnosti pre mogu svrstati u vrstu kulturnog šoka, nego neke osvešćene „laktofobije“ protiv koje se treba boriti.
![Pinterest](https://pinterest.com/pin/create/button/?url=https://www.detinjarije.com/doji-i-pusti-da-ne-doje1/&media=https://www.detinjarije.com/wp-content/uploads/2014/06/dojenje-problemi.jpg&description=Da li je dojenje u javnosti tabu i da li majke u Srbiji zaista ne mogu da doje svoju decu kada žele? Mada to nije ničija namera, svaki put kada se, povodom nekog incidenta, dojilje proglašavaju za svetice-mučenice, pritisak na žene da budu "totalne majke" koje su){kind=link}
Formula je super, za zene koje nemaju mleka! I to niko ne osporava.
Statistike kazu da je procenat dece u Srbiji koja se u prvih šest meseci života hrane isključivo majčinim mlekom 13,7 odsto.
Hocete mi reci da preko 85% zena u Srbiji nema dovoljno mleka?
Moje licno iskustvo je da se u Srbiji veoma malo pomaze zenama da uspostave laktaciju. Ja sam mome sinu davala dohranu prvih mesec dana jer je trebalo da ispitam 3 patronazne sestre i dva pedijatra, od kojih su mi neki rekli i da nemam dovoljno mleka, da bih uspela da uspostavim laktaciju. Zene su neobavestene i nemaju pojma sa cime se suocavaju. Beba mora da visi na sisi non-stop u pocetku, i tu ima regada i bolnih grudi i nije ni malo zabavno. I ne smatram da su majke koje doje decu svetice i mucenice, ali smatram da se zbog dobrobiti svoga deteta treba pomuciti. Iako svako ima pravo izbora ne smatram da je ispravno radi sopstvenog komfora raditi na ustrb deteta. Sto se tice dojenja na javnom mestu ja stvarno ne znam odakle ta halabuka. Ja sam mog sina dojila na javnim mestima, vidjala sam zene kako u gradskom prevozu doje decu i nikada nisam cula negativne koentare. Pa i ako ih je bilo, pa sta? Ako je zena sama sa sobom cista po pitanju onoga sto radi, sta je zanimaju komentari drugih ljudi?
Meni ovde jedna stvar nije jasna – naime, kad god se pokrene tema dojenja, dolazi se do statistickog podatka da jako mali broj zena u Srbiji doji! Pa nije li jednostavnije i jeftinije (pogotovo u danasnje vreme) dojiti bebu? Najkvalitetnije adaptirano mleko kosta oko 1500 dinara, a beba ga popije za dva – tri dana… majcino mleko kosta 0 dinara… ovo je samo jedna od prednosti koja u tekstu nije navedena… Takodje, ni u jednom tekstu na ovu temu ne pise koji su razlozi zbog kojih veliki broj majki ne doji… Ne osudjujem majke koje ne doje (iako moj sin nije popio ni kap adaptiranog mleka), samo mi je zao majki koje propustaju taj divni cin, ja nista lepse od toga nisam dozivela… A sto se tice dojenja na javnom mestu, meni licno nije bilo prijatno da dojim bebu na ulici, uvek sam se organizovala da u vreme podoja budemo kod kuce, mada vidjam majke po parku da doje dete, i nisam primetila da je ijedna imala problem zbog toga…
Slažem se sa tobom, ali se ne slažem da je „divni čin“, s obzirom na činjenicu da ne mogu da dojim, već se izmlazam… Zbog toga se, takođe, slažem sa Jejom, da lekari i sestre nedovoljno rade sa pacijentima – majkama, jer upravo zbog njih ja nisam znala da uvučene bradavice mogu da predstavljaju toliki problem. 🙁
Moje dete za sad samo sisa i dobro mu ide od 15og minuta zivota. 🙂 ponosna sam na njega. Ne verujem u izjave da mama nema mleka. I sama sam dobijala pogresne savete od babice. Ne cudi me podatak koliko mama ne doji jer su ih iste te babice ubedile da nemaju mleka. Nije to iz lose namere. Prosto, ne trude se da nauce nesto novo. I mene su u srednjoj medicinskoj ucili nesto za sta je sad dokazano da je bilo pogresno. Za sad pazim da sam kod kuce u vreme podoja i verujem da cu nastaviti. Mogu samo da se divim mamama koje imaju petlju da pokazu svoju sisu u javnosti, pa bila ona i u ustima deteta.
Mislim da se oko dojenja dize neverovatna , bespotrebna prasina. Raspravlja se oko toga toliko , kao da je prosto neverovatno da su mlade mame u toj meri zainteresovane… a kad , jednog dana , tu istu decu bude trebalo dobro vaspitati, onda se neke od njih nece ni cuti, jer ce biti isto tako u problemima oko puberteta, npr., bas kao i sada sto dizu frku oko dojenja, ali tada, ne verujem da ce toliko da talasaju, jer ce krivicu videti u sebi i nece im pasti na pamet da potraze savet, pa makar i ovako, od ljudi koji imaju neka iskustva u vaspitavanju dece. Ljudi su cudo! Gde osete da mogu, razgalame se i teraju, Boze moj, kao neku prevdu, kao- oni su dobri roditelji i niko vise, kao -sad njima neko ne da da doje, kao oni ce da doje na svim mestima, beba mora da jede :))… Ma, ljudi, tj. zene, saberite se malo!Dojte i treba da dojite, ali to sto radite, toliko je providno, toliko degutantno, toliko smarate, toliko je strasna ta vasa potreba da vas neko gleda dok dojite- kao da je to neko remek-delo… Uprtite male, osetljive bebe i spacirate kao da niste rodile. pojavljujete se tek porodjene sa slikama na instagramu. Ne razumem, je l treba da se neko divi ili sta? Dojite svoju decu po kaficima!?! Ma kome pricate price ? Kakvi kafici? Deca se doje kod kuce, u prijatnoj atmosferi, a ne u kaficima , gde i vas i dete gleda i Kurta i Murta… I na kraju, sta cete u kaficima sa malom bebom?Bakterije, muzika, mozda neki pijan gost…sta ce vam to? Toliko zelite da prikazete kako je nesto sto je totalno nenormalno, po vama – normalno. Ako neko to radi, onda je on neizivljen! Znate kako dojenje u kaficu meni izgleda? Evo ovako: majka se doterala, kao- ona moderna ostala, Bozeeee, kao da nije ni rodila, u top formi, a beba mala, rovita, osetljiva…place, gladna, a mama skoro dezurni inventar postala u kaficu, eto je svaki dan na kafi sa drugaricom koja je jos devojka i nema bebu… E, onda mama vadi sisu- koja je bujna kao da ima silikone…i to kao nekome treba da se svidi, da se divi njenoj bujnoj sisi…nema veze sto beba sisa, bitno da se sisa vidi…pa jos ako je mama obucena po poslednjoj modi, mini suknja, uska majca sa dekolteom do pupka, nokti, sminka,… pa mobilni u ruke, pa slikanje bebe kako sisa…Ma, nemojte samo da mi kazete da niste ocekivale da se neko vise divi vama nego bebi, jer, Boze moj, vi ste herojke naseg vremena, vi ste rodile, vi dojite, majka- to je vase zanimanje…Zene, dodjite sebi! Radjalo se od kad postoji sveta! A pored toga se i radio svoj posao i nije se filozofiralo oko toga, nisu se pokazivale sise na svakom cosku i nije se vikalo: ja sam ponosna majka… Nista vi tu niste revolucionarno izmislile! Sta se sepurite po kaficima i javnim mestima sa tim svojim mlecnim sisama? Nemam nista protiv dojenja, bebica mora da sisa, ali, organizujte se, dojite svoju bebu kod kuce ili ako morate javno prekrite se i nemojte da to bude u kaficu i mestima gde to nije primereno, Shvatiti da ima puno, puno ljudi koji nisu, zaista, protiv dojenja i shvataju ga kao vrlo bitnu stvar za bebu i majku, ali isti ti ljudi ne vole da gledaju dojenje, a ponajmanje vasu sisu…nekima je to suvise degutantno.. I razlikujte vise vec jednom sta vam se porucuje: dojite svoju decu, ali ne na javnim mestima!!!A narociti NE po kaficima!!! Ako ste zelele kafice, onda je roditeljstvo trebalo da se odlozi za malo zrelija i manje ludja vremena doticne mame. Eto, toliko. Ah, da, sad cete navaliti sa kritikama, a prvo sto cete me pitati je: da li imam decu i da li sam dojila :))). Naravno, imam decu i dojila sam, ali to niko nije gledao sem mene i moje bebe, jer je to najintimniji cin izmedju majke i deteta. :))) A o stavljanju takvih slika na instagram, o tom neki drugi put… :)))))
ako ti smetaju te majke koje doje na javnom mestu, ti jednostavno okreni glavu?ne razumem zasto ih gledas ako ti smetaju, a da ih ne gledas ne bi zapazila ni sta su obukle ni ostale detalje o kojma si pisala?Dokazano je da ljudima najvise smeta kod drugih ono cime su frustrirani, oa se tu zapitaj bolje u cemu je zaista problem kad ih javno prozivas?!Ne razumem ni zasto je u ovoj zemlji normalno da se ljudi bave tudjim zivotima umesto svojim?!
Uopste me ne zanimaju ti stazisticki podaci da ce moje dijete biti pametnije, zdravije i slicno ako ga dojim. .. znam djecu koja su bez kapi majcinog mlijeka premetna… ALI…. ja samo radim ono sto mi je od Boga dato. Bog je nama zenama dao tu cas da to malo bice nosimo u stomaku 9 mjeseci, da ga rodimo i naravno da nam je dao piliku da to dijete podignemo na svom mlijeku dok ne bude sposobno za drugu hranu. Kao sto je slicaj kod svih sisara ! I za mene ne postoji alternativa!!
moje dete nije dojilo ni jedan dan, zelela sam da se vratim na posao i vratila sam se kada je ona imala 4 meseca. U nemackoj imate 8 nedelja i to je to ali zato mozete da nadjete posao a kod nas zbog tih nesrecnih godinu dana odsustva niko nece da zaposli devojku koja nema dece a posle jer ima decu i tako u krug! Moja cerka ima sada 4 ipo godine, samostalna je, vesela, omiljena u vrticu, prevejana, prezabavna, omiljena kod mojih drugarica koje nemaju decu ama bas nista joj ne fali. Tako da je po meni to samo stvar izbora. Nas dve se obozavamo, bliske smo i vezane svuda putujemo zajedno od kako se rodila, sa 4 meseca je sa mnom presla 2000 km, mi smo tim sto govori da je ne zanemarujem i nisam sebi na prvom mestu ona je naravno a ja odmah uz nju tj pored nje ne iza nje. Pozdrav
Dojenje u početku nije jednostavno, uz nespavanje i velike promjene, teško je izdržati pritisak. Smatram da velik broj žena počne posustajati zbog stresa, a gubitak mlijeka je samo posljedica. Potpora je JAKO bitna. A dojenje u javnosti ne prakticiram, niti osuđujem.
Sofi, bravo!
Nemam nista protiv dojenja na javnom mestu, naravno da su i majke ziva bica, i da imaju potrebu nekad da izadju. Naravno, za bebe nisu kafici u zatvorenom prostoru, i njihova majka nije idealna samim tim sto ih je dovela tamo, bez obzira da li ih doji. Ali dojenje u kaficima na otvorenom, u parku, gradskom prevozu, prodavnicama i javnim ustanovama, kao i svim mestima gde je majka morala da ide sasvim je OK.
Samo, ako biste mogli da nista ne glorifikujete, i nista ne osudjujete, nego da stvari pogledamo realno. Ja dojim, ali poznajem osobe koje nisu mogle da izvuku mleko iz dojki cak ni pumpicama, a zarko su zelele. Te osobe su divne majke, i potresene su propagandom prema kojoj su one samo sebicne kucke.
Kao sto postoje ljudi rodjeni bez prstiju, sa naslednim bolestima itd., tako postoje zene koje ne mogu da doje. Na pitanje kako su se hranila deca takvih majki u vreme kad nije bilo flasica odgovorila bih da su ljudi ranije bili mnogo slozniji, i nisu bili otudjeni kao danas, te je jedna zena dojila i po troje dece, svoje i tudje.
A razlog zbog kog zene koje mogu da doje odustaju na preprekama je u tome sto se zdravstveni radnici ne posvecuju dovoljno porodiljama, kako u porodilistu, tako i patronaznw sestre, pedijatri i ginekolozi, a razni dusebriznici koji dolaze u prve posete detetu samo gundjaju i daju „dobronamerne“ sugestije, umesto da svoje namere, ako su zaista dobre, pokazu na delima – da posete majku sami (kad niko ne vidi kakav su poklon doneli i kako su dobro ispekli pogacu i pile), pomognu joj oko kucnih poslova, pridrze bebu, pomognu joj da se izmlaza i da namesti bebu, zagrle je i objasne joj da je divna majka samim tim sto se uporno trudi i ne odustaje, bez obzira kakav ce ishod biti.
Takodje, ne bih osudjivala ni zene koje same odluce da ne doje. Posmatrajmo siru sliku. Tacno je da dojenje ima ogromnih prednosti u razvoju bebe, ali bebi je pre svega potrebna smirena majka, jer ce tako i beba biti zadovoljna. Majka koja je nervozna prenosi na bebu svoju nervozu, a majka koja ne zivi svoj zivot onako kako zeli, kad joj dete odraste i krene svojim zivotnim putevima, shvatice da nema vise nikakvih drugih zadovoljstava u zivotu, pa ce, da bi popunila prazninu, poceti da se mesa u zivot svom odrasom detetu i da mu nabija osecaj krivice zbog njenih zrtvi. Treba da zrtvujemo dosta toga zbog deteta, ali ne ceo svoj zivot. A svako neka sam odluci sta ce da radi sa svojim telom i svojim zivotom.
Naposletku, prva godina ce proci, dete ce biti nahranjeno, na ovaj ili onaj nacin, i shvaticemo da za pravilno vaspitanje i psihicki razvoj deteta sledi izazovniji period. Da li je bolja majka i da li ce dete biti bolje ako majka detetu samo tutne tablet u ruke, a prethodno ga je dojila, ili ako majka detetu posvecuje svoje vreme i paznju, a nije ga dojila? Za pravilan razvoj deteta dojenje je ne bas kap u moru, ali jeste plicak u moru.
I bravo za tekst! Jovana Papan, odusevljena sa Vasim tekstovima!
I izvinjavam se na poredjenju majki koje ne doje sa urodjenim deformitetima i urodjenim bolestima. To je preterano, ispada da sam htela da kazem da su one deformisane i bolesne. Realnije je poredjenje da, kao sto se neko radja sa klempavim usima i krivim nosem, tako postoje i zene koje ne mogu da doje.