Erih From: Doktrina „bezbolno, bez napora“ stvara poluobrazovane ljude

Pročitajte i: Savremeno školovanje podanika

Uzmite čitav naš metod obrazovanja. Mi svoju omladinu ubeđujemo, mi je doslovno preklinjemo, da se obrazuje. U ime „samoiskazivanja“, „antidostignuća“, „slobode“, sve časove im olakšavamo i činimo prijatnim koliko je god moguće. Jedini izuzetak su prirodne nauke, gde namera i jeste da se postigne neko stvarno dostignuće i koje se ne mogu savladati „lakim“ poukama. Ali kad je reč o društvenim naukama, umetnosti, književnosti, svuda se teži istom, i u osnovnim i u srednjim školama. Olakšati i olako prihvatati! Profesora koji zahteva ozbiljan rad optužuju za „autoritarnost“ ili da je staromodan.

Pročitajte i: Obrazovanje se uništava jer sistemu trebaju poslušni radnici koji ne postavljaju pitanja

Nije teško otkriti uzoke ovog današnjeg pravca. Sve veća potreba za tehničarima, poluobrazovanim svetom koji radi u uslužnim delatnostima, za činovnicima i nižim službenicima, zahteva ljude s upravo onakvim površnim znanjem kakvo naši koledži i pružaju. Kao drugo, čitav naš društveni sistem počiva na fiktivnom uverenju da niko nije primoran da radi ono što radi, nego da mu se to dopada. Ova zamena javnog anonimnim autoritetom izražava se u svim oblastima života: prisila je kamuflirana pristankom; pristanak je dobijen metodama masovne sugestije. Posledica toga je da i studije treba osećati kao nešto prijatno a ne prisilno, i to utoliko više što su potreba za ozbiljnim znanjem u određenim oblastima manje.(…)

Pročitajte i: Erih From: Kako vaspitanje suzbija individualnost i spontanost deteta

S ovom doktrinom o neulaganju napora povezana je i doktrina o bezbolnosti, koju takođe odlikuje fobična želja da se pod svim okolnostima izbegnu bol i patnja, telesni i posebno mentalni. (…) Bolno je i vežbati muzičke skale satima svakog dana, izučavati predmet koji nije zanimljiv ali je neophodan da bi se steklo znanje za koje je neko zainteresovan; bolno je sedeti i učiti za nekoga ko bi u to vreme hteo da se vidi sa svojom devojkom, ili da prošeta, ili da se provodi s prijateljima. Sve su to zaista sitne boli. Nažalost, čovek mora biti voljan da ih prihvati vedro, i ne praveći oko toga gužvu, ako hoće da nauči ono što je suštinsko…

Erih From, „Umeće življenja“ (1989.)

(Prevela Tatjana Bižić, Mono i Manjana, 2006)

Pročitajte i: Pre 30 godina, đačke torbe su bile lakše, ali je znanje bilo veće