Domaće kašice ili kupovne kašice?

Nekome moramo verovati – sebi, ljudima, kompanijama, a od toga kome verujemo zavisiće i odgovor na ovo pitanje.

Piše: Jelena Smiljković Nikolić

Svaki roditelj želi da se njegovo dete ispravno hrani i to želi da mu pruži. Šta svako od nas smatra zdravom ishranom zavisi od informisanosti, stečnih vrednosti, ličnih stavova i ubeđenja, kao i godine rođenja. Na putu odrastanja već se nakon šestog meseca, kada dojenje i/ili adaptirano mleko više nije dovoljno za rast i razvoj, nameće novi izazov koji zahteva novi izbor. Da li sami kod kuće spremiti kašicu ili kuputi već pripremljenu kašicu?

Pri donošenju odluke i rešavanju ove dileme mogu pomoći sledeća smernice:

Da li su namirnice koje su korišćene za pripremu sveže, kada su proizvedene i kako su transportovane i skladištene?
Sveža namirnica omogućava više očuvanih hranljivih sastojaka i time bolju nutritivnu vrednost. Kod pripreme domaćih kašica vreme branja (ili klanja) se može saznati, dok u slučaju kupovnih kašica nije moguće doći do ove informacije.
Da li su namirnice tretirane nekom hemijskom supstancom, na koji način i da li se ostaci nalaze u krajnjem proizvodu? Ukratko jel’ prskano?
Ukoliko se dođe do saznanja kojim je hemijskim sredstvima namirnica tretirana potrebno je imata znanje i o njihovom metaboličkom putu kroz plod i naš organizam. Potrebno je osloniti se na poverenje u proizvođača i prodavca ili ukoliko to nije moguće proizvoditi za svoje potrebe.
Da li je namirninica genetski modifikovana?
U Srbiji nije dozvoljna proizvodnja i prodaja genetski modifikovane hrane međutim nije ni jasno definisano kako se deklariše. Ukoliko nepoverenje preovlada može se umisliti i verovati da je svaka namirnica genetski modifikovana. Iz toga razloga najbolje je koristiti organsku hranu jer se u njoj sa sigunošću može reći da ne sadrži genetske modifikovane organizme.
Na koji način je životinja gajena i čime se hranila?
Domaće životinje koje pasle travu, kljucale po dvorištu i trčale po ceo dana bolji su izbor od onih koje su jele industrijsku hranu i živele u neadekvatnim prostorijama. U slučaju velikih proizvođača mesa neisplativo je proizvoditi po prvom principu zbog čega je bolje odlučiti za ličnu gajenje ili kupovinu mesa od osobe od poverenja. Trenutno u Srbiji ne postoji klanica koja zadovoljava organske prinicpe proizvodnje i prerade stoga nije moguće naći meso koje ima oznaku organic već samo bio.
Da li su namirnica ili pripremljena kašica mikrobiološki stabilana? Ukratko jel’ pokvareno?
Pitanje koje je našim precima zadavalo mnogo više problem nego nama danas jeste očuvanje zdrave namirnice koja nije zahvaćen mikrobiloškim kvarom. Prvo je potrebno voditi računa da sirovine od koih se pravi kašica nisu zahvaćene kvarom a zatim voditi računa da pripremljena kaša nije podlegla mikrobiološkom kvaru. Skladištenje na nižoj temperaturi namirnica, pasterizacija kašica i upotreba u odgovarajućem roku su siguran način da kašica ne bude pokvarena.
Da li je namirnica ili gotov proizvod proizveden po principima organske proizvodnje?
Kontrolisano korišćenje aditiva koji nisu štetni po ljudski organizam, nekorišćenje genetski modifikovanih organizama, prioretizacija domaće autohtinih sorti i sorti tolerantnih na prouzrokovače bolesti i štetočine, nekorišćenje azotnih đubriva i još niz principa organske proizvode čine zdravijim. Spisak proizvođača organske hrane i uvoznike organskih proizvoda mogu se naći na ovde.