Sedenje je novo pušenje, čak i za one koji treniraju, prenose svetski mediji. Naime, ni redovno vežbanje u kombinaciji sa sedentarnim stilom života nimalo ne smanjuje posledice sedenja po zdravlje.

U studiji objavljenoj u časopisu “Journal of National Cancer Institute”, naučnici tvrde da osobe koje dnevno provode nekoliko sati u sedećem položaju imaju i do 66 odsto veći rizik od razvoja nekih vrsta raka od onih koji su fizički aktivniji. U istraživanju su učestvovala 43 ispitanika, a naučnici su otkrili da je povezanost između sedenja i rizika od pojave raka jaka bez obzira na to koliko su neki ispitanici bili fizički aktivni. Drugim rečima, čak i oni koji redovno treniraju ili se bave bilo kakvom fizičkom aktivnošću izloženi su većoj opasnosti da obole ako, uprkos treningu, provedu nekoliko sati dnevno sedeći pred televizorom ili kompjuterom.

“Naučnici su otkrili da je povezanost između sedenja i rizika od pojave raka jaka bez obzira na to koliko su neki ispitanici bili fizički aktivni.”

I studija sprovedena u Španiji pokazala je da je prekomerno sedenje ispred televizora faktor koji bitno povećava rizik od rane smrti i obolevanja od bolesti kao što su dijabetes i srčane bolesti. “Gledanje televizije podrazumeva sedenje, odnosno fizičku neaktivnost. U celom svetu postoji pad fizičke aktivnosti među ljudima”, rekao je profesor Migel Martinez-Gonzales sa univerziteta “Navaro”.

Istraživači su pratili zdravstveno stanje 13.284 mladih ljudi, kako bi proverili na koji način sedenje ispred televizora povećava rizik od rane smrti. Ispitivano je takođe i da li postoji veza između rane smrti i vremena koje ljudi provode u vožnji ili ispred ekrana računara.

Rizik od rane smrti bio je dvostruko veći kod onih koji su tri ili više sati dnevno provodili sedeći ispred televizora, u poređenju sa onima koji televiziju gledaju oko sat vremena ili manje.

Prethodna istraživanja pokazala su da ljudi koji televiziju gledaju šest ili više sati tokom dana maju u proseku pet godina kraći životni vek u odnosu na one koji ne gledaju televiziju. Oni koji dugo sede imaju veći obim struka, viši nivo holesterola, šećera u krvi i triglicerida, a takođe su i češće gojazni.

Zašto je sedenje toliko štetno?

1. Sedenje vodi gojaznosti

Kada sedite, trošite samo po kaloriju svakog minuta, pa ne možete da potrošite oo što pojedete. Gojaznost vodi mnogim hroničnim bolestima, insulinskoj rezistenciji i upalnim procesima, što su faktori koji povećavaju rizik od raka.

2. Sedenje čini mišiće neaktivnim i šalje opasne signale metabolizmu

Krupni mišići muskulature poput kvadricepsa i gluteusa tokom sedenja ne rade ništa. Kada su uposleni, ovi mišići proizvode korisne molekule, poput lipoproteina lipaze, enzima koji naučnici nazivaju “usisivačem masnoća iz krvotoka”. Istraživanje na pacovima pokazalo je da mirovanje smanjuje aktivnost lipaze za 90-95%, pa telo ne može da ukloni masnoće iz krvotoka, a dolazi i do pada “dobrog” HDL kolesterola.

Takođe, samo par sati sedenja isključuje gen koji održava vaš kardiovaskularni sistem zdravim kontrolišući upale i nastanak naslaga na krvnim sudovima. Ono što zabrinjava je da nakod dana provedenog u sedenju, fizička vežba, poput trčanja, ne može da pokrene ovaj gen, objašnjava Mark Hamilton, direktor Programa za fiziologiju neaktivnosti na Istraživačkom Biomedicinskom centru Pedington u Luizijani.

Šta učiniti?

Ono što je dobro, jeste da istraživanja pokazuju da kratki periodi aktivnosti tokom sedenja – stanjanje ili lagani hod – imaju pozitivan efekat. Koliko česti i dugi treba da budu ovi prekidi? Par minuta hodanja na svakih pola sata, može značajmo smanjiti štetne posledice sedenja, savetuju naučnici, pa bi osobe koje rade  za računarom ili dugo uče za pisaćim stolom, umesto da sede, trebalo da što više stoje ili hodaju po pokretnoj traci prilikom rada.

U svetlu novih naučnih saznanja, kako bi smanjila štetne posledice stajanja po dečije zdravlje, osnovna škola u engleskom gradu Bredfordu uvela je pisaće stolove za stajanje za decu od devet i deset godina, u okviru pilot projekta koji želi da ispita da li stajaći stolovi mogu da poboljšaju koncetntraciju i zdravlje kod učenika.

Izvor: B92/Mondo/Quarz

Stanislav Peharec: Nikad roditelji nisu više brinuli o deci, a deca nikad nisu bila zapuštenija

Kakva ishrana je najbolja za zdravlje? I šta o tome mogu da nas nauče drevni narodi?

Otpornija su deca koja odrastaju u prljavštini

Škola u kojoj đaci čitaju dok voze bicikle

Zašto deca ne razvijaju komplikacije usled infekcije novim korona virusom?

Otkad je započela čitava pandemijska priča oko novog korona virusa, naučnici pokušavaju da utvrde zašto deca mnogo manje od odraslih imaju šanse da dožive ozbiljne komplikacije. Najnovija istraživanja sugerišu da...

Vakcinu protiv gripa primaće sva deca uzrasta od tri do dvanaest godina

U svom obraćanju javnosti i medijima predsednik Vučić govorio je o pogoršanju epidemijskog stanja u Srbiji, novim merama koje uključuju i policijski čas ovog vikenda, ali i o problemu koji...

Zašto nikako ne smete da koristite antibiotike za prehladu i druge virusne infekcije?

Antibiotici se nikako ne smeju koristiti za lečenje prehlade, a posledice mogu biti opasnije nego što možete i da zamislite. Zapravo ne postoji lek za prehladu, jedino što možete da...

Kupanje u jezerima i bazenima: Da li se možemo zaraziti korona virusom?

Leto je počelo, a tropske temperature motivišu nas da se rashladimo i olakšamo sebi i deci nepodnošljivu vrućinu. Ipak, zbog trenutne epidemiološke situacije postoji dilema da li bi trebalo da...