Povrće je pravi izbor za sve one koji vode računa o dobroj ishrani, a žele da regulišu težinu. Može i treba da se unosi u velikim količinama, bar pola kilograma dnevno. Treba ga ograničiti samo onda kad neko hoće da se ugoji!
Povrće je nekako neopravdano poslednja rupa na svirali, a pored niske energetske vrednosti i tih egzotičnih jedinjenja, u sebi sadrži i druge prave sastojke.
Spanać, blitva i slične vrste povrća imaju dosta gvožđa i folata. Svako tamnozeleno povrće obiluje vitaminom K, pored vitamina A i vitamina C, koje smo već pominjali. Dijetskih vlakana ima u izobilju, a bitna su ne samo za tvoje crevne bakterije već i za ukupnu dobru pokretljivost creva i njihovo uredno pražnjenje. Ponekad i to nazivaju detoksikacijom.
Tikve, tikvice i plavi patlidžan odlična su osnova za mnoga veoma ukusna jela. Mogu se puniti, ali i spremati na druge načine, kao musaka, na primer. Ukoliko se spremaju s malo ulja i s nemasnim mesom, treba da se nađu na svakom meniju dobre balansirane dijete pa i one za regulaciju težine.
Ako se tikvice ispohuju, pa se meso dinsta na uobičajenoj količini ulja, i još se jelu doda i pavlaka – naravno da će to biti kalorijska bomba, odlična za one koji žele da se ugoje. Svež plavi patlidžan ima dvadesetak kalorija, kad se griluje ili peče ima 33 kalorije, a kad se ispohuje, upije toliko ulja da stigne čak i do 700 kalorija! Ovo je možda pre informacija za roditelje, pa kad ti spremaju ručak neka misle na to.
Da li povrće mora da se jede sveže da bi se dobili vitamini? Ne baš i ne sve povrće! Plavi patlidžan, kao i krompir, sadrži solanin koji može da izazove muku, povraćanje i razne druge neprijatnosti, pa se zato te vrste povrća nikada ne jedu sveže. I ja sam se kao lekar sretala s decom koja su uzimala svež krompir da bi izbegla neke časove u školi. To nije opasno, ali može da bude baš neprijatno zbog muke i bolova, a čak se može dobiti i temperatura.
Paradajz je podjednako hranljiv u svakom obliku. Jedino je kečap problem, jer mu prilikom pravljenja dodaju mnogo šećera, pa onih 20 kalorija paradajza naraste na 100. Zato vrlo pažljivo s kečapom! Koristi ga kao začin – ali ne previše.
Da kažemo ponešto i o voću. Osim što je vrlo ukusno, voće, kao i povrće, ima visok sadržaj vitamina, posebno vitamina C i provitamina A. Sadrži i vlakna i razne obojene supstance, lep miris i ukus, pa ga većina ljudi više voli od povrća.
Dobra vest je da ima voćki koje su po kalorijama sličnije povrću, kao što su dinje i lubenice (one botanički i jesu povrće, to se uči u biologiji.
Razne bobice, kao jagode, maline, kupine, borovnice imaju od 35 do 45 kalorija.
Više od 65 kalorija imaju grožđe, kivi, mango i banane, a kruške i jabuke imaju oko 55 kalorija.
Sad, kad sve ovo znaš, uopšte nije teško napraviti neki plan.
Prof. dr Jagoda Jorga
Specijalistička ordinacija
Njegoševa 69/4
11000 Beograd
+381 11 2440146
+381 65 2440146
jagoda.jorga@gmail.com
Izvor: Detinjarije.com
