Ugledni pedijatar dr Harvi Karp, poznat po svojoj knjizi „Najsrećnija beba u kraju“ nedavno je na okruglom stolu posvećenom zagađivačima u hrani i životnoj sredini govorio o mogućoj uzročno-posledičnoj vezi između hemikalija i omasovljenosti autizma kod dece.
“Pošto se ispostavilo da vakcinacija dece nema veze sa autizmom, postavlja se pitanje šta ima? U opticaju su dva objašnjenja – prvo, da se dijagnoza postavlja i kod dece kod koje ranije ne bi bila postavljena. Ipak, to može da objasni možda polovinu slučajeva, dok se za drugu polovinu moramo zapitatati – zašto?” kazao je dr Karp.
Jedna teorija je da određene hemikalije remete endokrini sistem, a one se nalaze u plastici. “Ako ste čuli za BPA (bisfenol A) – to je hemikalija koja remeti endokrini sistem. Stvorena je kao estrogen, pa je otkriveno da može da se ubacuje u plastiku. Svako od nas ima BPA u telu, kao i ftalate, čestice iz pastike koje danas imate u svakom automobilu. Još desetine drugih hemikalija utiče na našu hormonsku ravnotežu jer im nalikuje. A hormoni govore telu: “Čini to, ne čini to”, pa kada ove hormonski aktivne supstance stignu do mozga bebe, one mogu čak i pre rođenja da poremete njegov razvoj,” upozorava on.
Kada je 2009. godine utvrđeno da BPA iz flašica za bebe “curi” u mleko, ova hemikalija je izbačena iz njihovog sastava, ali se i dalje nalazi u konzervama i drugoj prehrambenoj ambalaži. Što je još gore, zamena za BPA izgleda da je jednako opasna. U pitanju je bisfenol S (BPS), za koji je skorašnja studija pokazala da izaziva neurološke poremećaje kod fetusa, ukoliko stigne do materice, a da je naročito pogubna za ravnotežu muških hormona, upozorava dr Karp.
Šta roditelji mogu da učine?
- Izbegavajte plastične posude označene sa #7 – to znači da sadrže BPS.
- Jedite što više svežeg voća i povrća, pošto se konzerve hrane iznutra oblažu sa ove dve hemikalije.
- Koristite silikonske posude, pošto nemaju ni BPA ni BPS.
- Što manje dodirujte fiskalne račune i nikako ih ne dajte deci da se igraju sa njima, pošto je termalni papir obložen bisfenolom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Istraživanje: Gojaznost sedam puta češća kod dece koja nemaju braću i sestre?
Istraživači su otkrili da je gojaznost sedam puta češća kod dece koja nemaju braću i sestre. To je zato što su porodice sa više dece “prisiljene“ da planiraju obroke unapred,...
Dr Branimir Nestorović: Zašto nam deci opada IQ
Priča se dosta o novim nalazima, da IQ novih generacija počinje da pokazuje znake opadanja. Uzrok je uglavnom pronalažen u manje kreativnom načinu života, čitanju knjiga ili pisanju rukom. Ne...
Vašljivost kod dece: Kako se prepoznaje i leči
Na prvi pogled je neverovatno da se u 21. veku bavimo ovom temom, ali je činjenica da, bez obzira na opšti civilizacijski napredak, imamo i mini-epdemije vašljivosti! Najšešće se ovi...
Svako treće dete anemično
Autor: Danijela Davidov-Kesar Ukoliko beba ili dete starijeg uzrasta pokazuju simptome razdražljivosti, otežano diše, manje jede, ima bledunjava kožu – postoji mogućnost da pati od anemije. Reč je o nemogućnosti...
Nema komentara.