Prof. dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog i alergolog, načelnik pulmologije na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, kaže za TV Prvu da maske nemaju nikakvu svrhu
Lekari pričaju jedno, resorno Ministarstvo drugo. Danima pojedini pulmolozi upozoravaju na to da se povećava broj pacijenata s respiratornim tegobama.
Njihova je ocena da tome, uz vremenske uslove, doprinosi i zagađenje vazduha.
S druge strane, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje, pozivajući se na podatke zdravstvenih ustanova, ističu da nije povećan broj dece, koja su primljena na lečenje, u odnosu na isti period prethodnih godina.
Ima li razloga za zabrinutost, svi se pitamo, kao i to da li maske pomažu? Prof. dr Branimir Nestorović, dečji pulmolog i alergolog, načelnik pulmologije na Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj, kaže za TV Prvu da maske nemaju nikakvu svrhu, a pogotovo one hirurške koje ljudi nose po ulici jer su one namenjene da zaštite hirurga u sali, a ne ljude od aerozagađenja.
Osim toga, napominje ovaj stručnjak, ni one druge maske napravljene za aerozagađenje, osim što su nepraktične i što u njima ne može da se diše, takođe uopšte ne štite. Naime, kako objašnjava dr Nestorović, u svetu je urađeno ozbiljno istraživanje o efikasnosti tih maski, a rezultati su bili, kako kaže, smešni.
Ispostavilo se da te maske štite svega 20 odsto.
Postavlja se onda pitanje i ima li svrhe ostajati u kući, kao što glase mnoga obaveštenja i preporuke vezane za aerozagađenje – jer i u toj kući vazduh je isti onaj koji je napolju? Dr Nestorović se slaže s tom ocenom i dodaje da doduše postoje određeni prečišćivači vazduha za kućne uslove, koji uspevaju da apsorbuju određenu količinu štetnih materija iz vazduha.
Najzagađenije je ujutro, kaže on, a na pitanje da li bi svoje dete jutros pustio napolje, odgovorio je da ne bi.
S druge strane, čuveni doktor napominje i da niko ne govori o onome što je najvažnije, a to je sumpor-dioksid koji je pravi ubica. Tu su i čestice dizela koje “kače” sve za sebe. Takođe, kada se govori o aerozagađenju treba napomenuti, kaže on, da nisu ugroženi samo disajni putevi već i oči, koje su same po sebi osetljive.
Problem o kom ovde govorimo je veliki i on zahteva široku društvenu konsenzus i velike napore države, objašnjava doktor i ističe da je ekologija skupa u početku, a jeftina posle.
Razboljevaće se deca, a za 20 godina će se plaćati lečenje astme, bronhitisa…
Izvor: Prva/B92
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Problemi gutanja: najčešći uzroci otežanog gutanja i kome se obratiti
Šta su zapravo problemi gutanja? Problemi gutanja ili disfagija su jako širok pojam i obuhvataju put od vizuelnog prepoznavanja hrane, mirisa, ukusa pa preko planiranja i izvođenja svih pokreta žvakanja,...
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Imam dete od 9 godina, koje je kao mala imala problema sa bronhijama, plucima i disanjem jer je rodjena malo pre vremena. Kako bih je zastitila u ovo ludo vreme, kupili smo ruski preciscivac vazduha za stan. Prezadovoljni smo i vidimo da ne kija u kuci, dok u skoli kaze da ne moze bez maramice. Trudimo se da joj olaksamo disanje, kako njoj tako i nama.