Dr Smilja Kostić-Joksić, borac za be-se-že vakcinu u SFRJ

Autor: Branka Vasiljević

Navode nekih stručnjaka da je smrtnost od kovida 19 manja u zemljama gde se koristila be-se-že vakcina protiv tuberkuloze u odnosu na one države gde se imunizacija ovom vakcinom ne sprovodi proveravaju stručnjaci. Ova vakcina ima takozvane nespecifične korisne efekte, što znači da štiti i od drugih bolesti, a ne samo od tuberkuloze za koju je proizvedena. Naša zemlja se posle Drugog svetskog rata podvrgla ovoj preventivi, a žena koja je dala nemerljiv doprinos u njenom širenju na posleratnim jugoslovenskim prostorima odlikovana je i Legijom časti. Reč je o prof. dr Smilji Kostić-Joksić, supruzi poznatog naučnika prof. dr Aleksandra Đ. Kostića i majci čuvenog kompozitora i gastronoma Vojislava Vokija Kostića.

– Profesorka dr Smilja Kostić-Joksić (1895–1981) bila je ugledni pedijatar, naučni radnik, redovni profesor na Katedri pedijatrije Medicinskog fakulteta, šef prvog dečjeg dispanzera u Beogradu u okviru Dečje klinike, osnivač Savetovališta za odojčad, pisac, autor više od 50 naučnih radova, među kojima su i oni u direktnoj vezi sa primenom be-se-že vakcine. Kada je Histološki institut Medicinskog fakulteta u Beogradu dobio svoje prostorije, dr Kostić-Joksić postala je prvi asistent na toj katedri. Godine 1925. premeštena je za asistenta u novoosnovanu Pedijatrijsku kliniku. Osniva pri klinici dečji dispanzer i postaje šef te službe, a poseban medicinski problem njenog interesovanja postaje tuberkuloza kod dece, kao i organizacija preventive. Godine 1939. izabrana je za docenta pedijatrije, čime postaje i prva žena docent Medicinskog fakulteta – kaže Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka i kustos Legata dr Aleksandra Kostića.

Profesorka Smilja se posle rata odmah angažovala u organizovanju lečenja tuberkulozne dece koje je u to vreme bilo mnogo.

Ali neki njeni stavovi nisu bili po volji tadašnjoj vlasti, zbog čega je udaljena sa Medicinskog fakulteta. Njeno mišljenje tumačili su mnogi, naravno, na svoj način. Tako je list „Narodni student” objavio tekst Miroja Perovića u kome stoji: „…prof. dr Smilja Kostić-Joksić tendencionalno objašnjava kako je porast tuberkuloze kod dece u Jugoslaviji posledica pogoršanja životnih uslova posle pobede revolucije… Tako, ona ispoljava svoj neprijateljski stav prema našoj socijalističkoj zajednici…”

– Igrom sudbine, ubrzo je odlikovana francuskim ordenom Legije časti upravo za uspešnu primenu be-se-že vakcine u suzbijanju tuberkuloze kod dece na prostorima Jugoslavije. Odlikovanje joj je uručio francuski predsednik i tom prilikom, u znak posebnog poštovanja, darovao i broš od brilijanata sa inicijalima BCG. I njen suprug prof. dr Aleksandar Kostić zbog doprinosa nauci 1940. godine odlikovan je Legijom časti. To ih je svrstalo u jedinstven par supružnika nosilaca ovog visokog odlikovanja. U tom trenutku na svetu samo je još jedan bračni par nosio ista odlikovanja. Bili su to Pjer i Marija Kiri – objašnjava Zorica Atić.

Nekoliko godina kasnije fakultet je pozvao profesorku da se vrati, ali je ona to odbila. Otvorila je svoju privatnu praksu.

– Doktorka Smilja neumorno je lečila decu i to potpuno besplatno. Meštani pričaju da su taljige i zaprege u kojima su bili bolesni mališani vijugale daleko nizbrdo na kome se nalazio letnjikovac. U sećanju Gročana ona je ostala kao ljubazna i požrtvovana doktorka koja je znalački lečila decu i svesrdno savetovala majke u brizi oko potomstva – kaže direktorka Centra za kulturu Grocka.

Umrla je 1981. godine u Beogradu i sahranjena na Novom groblju u Aleji zaslužnih građana, gde počivaju i njen suprug Aleksandar i sin Vojislav.

Uspomenu na ovu izuzetnu ženu čuva Legat dr Aleksandra Kostića u Grockoj, u čijoj se stalnoj postavci nalaze foto-albumi sa prikazom kliničke slike dece obolele od tuberkuloze, firma – tabla koja svedoči o postojanju privatne ordinacije, fragmentovani medicinski predmeti, kao i separati i naučni radovi dr Smilje Kostić-Joksić. O stalnoj postavci Legata, priređenoj 2018. godine u galeriji Biblioteke „Ilija Garašanin” u saradnji sa Muzejom grada Beograda, stara se Centar za kulturu opštine Grocka.

Izvor: Politika