Da mi popravi dan…
Da se nasmešim…
I da znam…
I koliko unuka ima…
I koji je dan u nedelji…
Tri puta kinder jaje…
Tri puta haribo medvedici…
Tri puta medeno srce…
Kesu naravno nije hteo, poneo je on svoju, kao i svaki pošteni penzioner. Pa neće se valjda novac uludo rasipati na gluposti. Zna se za šta mora da ima. I šta su prioriteti…
Dobro se on presabrao još u povratku iz pošte, tamo negde oko desetog u mesecu…
Odmah sam znao i koliko mu je važno to što je Deda… I koliko je ponosan na tu prestižnu titulu I kud je pošao. Ili ko mu to u ovaj Posebni Dan dolazi u goste…
No to je neuporedivo manje važno od činjenice da je baš lepo u ovo sumorno vreme videti nekoga ko je shvatio istine važnije od svih. Da novac nema apsolutno nikakav značaj ukoliko nemaš na koga da ga potrošiš…
Da je sposobnost da nekoga voliš, čak i više nego sebe u stvari najveći pokazatelj duševnog zdravlja. I da je možda i najveći trijumf evolucije upravo činjenjica da se ta ozbiljna privilegija što se neko može nazvati Čovekom i ne može bolje iskoristiti…
No na Ljubav…
Izvor: Dr Vladimir Đurić