O razlikama u odrastanju prvorođenog i drugorođenog deteta u jednoj porodici, ali i načinu na koji se roditelji prema njima postavljaju – govorio je dr Vlajko Panović.
Fokus je bio na tome kako se roditelji, zbog neznanja, manjka iskustva i straha, postavljaju prema prvom detetu, a kako se dinamika u porodici menja kada dođe drugo dete:
„Prvorođena i drugorođena deca imaju potpuno drugačiju dinamiku odrastanja.
Prvorođeno dete dolazi na svet u kome roditelji nemaju mnogo iskustva. Oni eksperimentišu, ali sa mnogo straha. Oni sa prvom temperaturom prave dramu.
Ona viče njemu: ‘Zovi doktora, zovi Hitnu, zovi babu, zovi dedu, zovi prijateljicu koja je doktorka… ŠTA DA RADIMO? Odmah mu daj brufen, vidiš da ima 38-37,8.’
I ta panika, ja sam sad samo jedan deo izdvojio… Sa druge strane, razvija jednu našu bolesnu potrebu da dajemo prvorođenom detetu SVE. Odakle god ko ide, to se donosi, donosi… I ljubi se dete, grli, štipa, bac, golica… I dete se razvija u jedno biće koje je naučilo da dobija u životu, da prima. Jer zapravo ono nije ništa uradilo da bi sve to dobilo.
A onda, posle nekog vremena, majka se zaokruglila, i kažu detetu: ‘Ti ćeš dobiti batu ili seku’. Šta on kaže? – ‘Šta će mi, ne treba mi’. I sve češće onda roditelji, kobajagi, psihološki pripremaju dete – ‘to će biti tvoje‘, ali onda on kaže ‘nisam ja to tražio‘.
Sad – dolazi na svet drugorođeno dete koje vrlo brzo kapira, jer je dečiji mozak plastičan, on uči brzo, kapira da mora da se bori. Nećete govoriti prvo ovom starijem: ‘A pusti ga, on je mali, on ništa ne zna, ma on će to tebi da vrati igračku…’. I kakvu ste poruku poslali? Da više volite ovo malo dete, a zapravo vi tako ne mislite, ali ne razmišljate kako se to prima u glavi odraslog i onda to dete počinje da mrzi ovog drugog.“
Izvor: Detinjarije.com