Dr Zoran Milivojević: Mama, meni je dosadno

Piše: Dr Zoran Milivojević

Dosada je osećanje koje, kao i druga osećanja, ima svoju logiku i svrhu. Dosadu osećamo kada procenimo da se nalazimo u situaciji u kojoj ne možemo ostvariti ono što želimo. Neprijatnost dosade nas motiviše da se pokrenemo i napustimo situaciju u kojoj ne možemo ostvarivati svoje želje i odemo u neku drugu situaciju u kojoj to možemo. Ovu vrstu dosade, koja je povezana sa situacijama, nazivamo „situaciona dosada“.

“Kako je naš zadatak da pripremimo decu za samostalan život u ljudskom društvu, važno je da ih naučimo kako da podnose dosadu, kako da im ne bude dosadno, kako da na osnovu osećanja dosade otkriju šta je ono što žele.”

Međutim, ako bismo mi, kao odrasli, stalno napuštali situacije u kojima nam je dosadno, imali bismo mnoge negativne posledice. Kako je naš zadatak da pripremimo decu za samostalan život u ljudskom društvu, važno je da ih naučimo kako da podnose dosadu, kako da im ne bude dosadno, kako da na osnovu osećanja dosade otkriju šta je ono što žele.

Dosađivanje u simbiozi

Malo dete nije u stanju da upravlja svojim osećanjima. Ono je, u prve četiri godine, sa roditeljem u odnosu koji zovemo primarna simbioza, a za koji je karakteristično da dete doživljava sebe i roditelja kao jedno biće. Kada dete kaže: „Mama, meni je dosadno!“, ono traži od roditelja da ga zabavi, da mu ponudi neku aktivnost u kojoj će se osetiti prijatno. Dete misli da je roditelj kriv ako mu je dosadno i zato je u stanju da se ljuti na roditelja kada mu ne posvećuje pažnju.

U ovom periodu je sasvim u redu da roditelji zabavljaju dete, ali treba da znaju da je njihov pravi cilj da pomognu detetu da nauči da samo osmišljava svoje vreme.

Učenje samostalnog prevazilaženja dosade

Već pri kraju primarne simbioze, roditelji treba da uče dete da je ono to koje treba da, kada mu je dosadno, pronađe nešto što bi želelo i moglo da radi. Kada dete kaže da mu je dosadno, roditelj treba da odgovori: „A šta bi mogao/la da radiš sada?“ Tipičan odgovor deteta je: „Ne znam.“ Tada roditelj treba da nabroji nekoliko aktivnosti koje bi detetu mogle biti zanimljive i da mu prepusti da izabere. Na ovaj način ga roditelj uči kako da razmišlja kada oseti dosadu, da sebe zapita šta bi moglo da radi, a zatim da izabere – da se odluči za jednu od aktivnosti.

Mirjana Bobić Mojsilović: Naše čvrste mame

Praktične ideje dovitljivih mama koje olakšavaju život s decom

Znate li šta vam rade deca?

3 načina da vam dete ne bude sklono odustajanju

Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama

Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...

Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže

Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...

Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete

Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...

Porodični psiholog: Da li dete treba da ima obaveze?

Katarina Murašova, porodični psiholog i (dečji) pisac Da li su se u naše vreme izmenile tradicionalne predstave o obavezama dece u porodici? Ako je dete od jutra do mraka zauzeto...