Dr Zoran Milivojević: Mlađe i starije

Piše: Dr Zoran Milivojević

Polazeći od pretpostavke da su ih vaspitavali na isti način, roditelji se često pitaju zašto postoje razlike između starijeg i mlađeg deteta. Smatrajući da je i jedno i drugo dete dobilo isto vaspitanje, roditelji zaključuju da su se razlike pojavile zbog nekih faktora na koje nisu mogli uticati: detetove prave prirode, temperamenta, genetskih sklonosti, horoskopskog znaka, fizičke sličnosti sa nekim drugim članom porodice, itd. Zato što ove razlike doživljavaju kao izraz nečega što je nepromenljivo, roditelji se mire sa tim da je dato dete takvo kakvo je i prihvataju pasivnu i nemoćnu poziciju.

Priroda ili vaspitanje?

Ali šta ako to nije tako i ako su razlike rezultat nečega u vaspitanju što jeste promenljivo? U tom slučaju će roditelji napraviti grešku, jer će propustiti da utiču na decu da isprave nepoželjne razlike. U nauci o deci je odavno prisutan sukob onih koji misle da je za izgradnju detetove ličnosti presudna njegova priroda i onih koji misle da je presudno vaspitanje dece. Sa aspekta roditelja, to je dilema – da li da zauzmem stav da detetov razvoj ne zavisi od mene, već od njegove prirode ili da zauzmem stav da detetov razvoj zavisi od mene?

Novija saznanja govore u prilog ovog drugog. Kada se dete rodi, njegov mozak je „poluproizvod“. Kako će se mozak razvijati zavisi od toga kako će dete biti stimulisano od strane okoline, prvenstveno roditelja. Dakle, vaspitavajući decu, mi utičemo na to da se njihov mozak razvija u određenom pravcu, a kamoli njihova ličnost.

Isti roditelji, drugo roditeljstvo

Zato je važno da preispitamo pretpostavku da isti roditelji vaspitavaju decu na isti način. Kako možemo objasniti nekada velike razlike u ponašanju i tipu ličnosti između mlađeg i starijeg deteta istih roditelja?

Odnos između vaspitavanja od strane roditelja i detetovog ponašanja ili crta detetove ličnosti nije odnos uzroka i posledice. Umesto da se razume kako roditelji uzrokuju detetovo ponašanje, treba razumeti da roditelji vrše uticaj na dete, a da od deteta zavisi da li će taj uticaj prihvatiti ili neće. To je glavni razlog zbog kojeg je deci neke stvari potrebno ponavljati mnogo puta, jer se tako vrši pritisak na njih da usvoje roditeljsku poruku. Ako su poruke koje upućuje roditelj glavni sastavni element onoga što zovemo vaspitanje, onda treba znati da dete ne reaguje na samu poruku ili na nameru roditelja, već da dete tu poruku razume na jedan ili drugi način. Isto tako, ne razlikuje poruku od značenja koje joj je pripisalo. Zbog toga su mogući razni nesporazumi i „šumovi“ u komunikaciji, naročito kod mlađe dece.

Jedinstveni komplet poruka

Vaspitanje možemo shvatiti kao skup određenih poruka koje roditelji upućuju deci, a koje se tiču važnih aspekata života. Roditelji mogu misliti da su isti komplet poruka „isporučili“ i jednom i drugom detetu. Čak i da su to zaista uradili, veoma je važan i redosled kojim dete usvaja određena znanja, a upravo je nemoguće ponoviti isti redosled ovih poruka. Ako uvažimo činjenicu da pored majke dete ima i oca, i da su to dve najvažnije figure čije poruke dete registruje kao veoma važne, onda ove stvari postaju još kompleksnije.

Dr Zoran Milivojević: Kazna je delotvorna samo ako je dete prihvati

Vladeta Jerotić: Koliko smo u detinjstvu bili voljeni, toliko ćemo biti u stanju da volimo druge

Dr Zoran Milivojević: Mama, meni je dosadno

Kako negovano uskraćivanje obogaćuje našu decu

Kako traume iz detinjstva utiču na život odrasle osobe

Detinjstvo se smatra najosetljivijim periodom odrastanja, a iskustva koja se tada proživljavaju mogu da ostave neizbrisiv trag u životu pojedinca, na mnogim poljima. Kad razmišljate o svojim ranim godinama života,...

Šta su zaboravili roditelji (u lovu na ocene, uspehe i postignuća)

U želji da ispune visoka očekivanja svojih ambicioznih roditelja, neka deca ulagaće veliki napor. Uz puno odricanja, potisnutih konflikata i straha od razočaranja, ona će kraju “očvrsnuti”. Ipak, bolja priprema...

Razvojni psiholog: Uskraćivanje igre zarad ranog učenja veoma šteti deci

Učenje akademskih znanja u obdaništu nema dugoročnih dobrobiti, već je štetno, piše razvojni psiholog Piter Grej, pozivajući se na istraživanja naučnika. "Rano učenje ne smanjuje jaz između bogatih i siromašnih,...

Upotreba ekrana dovodi do strukturnih promena u mozgu male dece

Upotreba ekrana je izuzetno rasprostranjena i stalno raste kako u domovima, tako i u ustanovama za čuvanje dece i školama, u sve ranijem uzrastu Studija, objavljena u JAMA Pediatrics, pokazala...