BEOGRAD – Povećanje fonda časova srpskog jezika u osnovnim i srednjim školama, ali da se uvede srpski jezik na fakultete kao obavezni ili izborni predmet, predlog je Društva za srpski jezik i književnost da se nađe u novoj „Strategiji obrazovanja 2030“.
Oni kažu da Predlog strategije obrazovanja prepoznaje značaj srpskog jezika i književnosti, ali na „stidljiv način“.
Jasmina Stanković iz Društva za srpski jezik, kaže da su u julu prošle godine podržali Deklaraciju o položaju srpskog jezika i zatražili da se poveća fond časova maternjeg jezika koji je trenutno najniži u Evropi.
Stanković je navela da u srpskoj gimnaziji u Budimpešti đaci imaju šest časova nedeljno srpskog jezika, a u osnovnoj školi osam časova.
„Mi ovde imamo duplo manje. Naravno, to iziskuje jednosmenski rad kako bi sve moglo da se uklopi u sistem. Raspitala sam se da li imaju toliko časova zato što su manjina i rekli su mi da i mađarske škole imaju isti fond časova mađarskog jezika“, navela je ona na vanrednoj sednici Nacionalnog prosvetnog saveta na kojoj se razgovaralo o predlogu Strategije obrazovanja.
Zbog malog fonda časova srpskog jezika u školama, kako kaže, teško je u programe uklopiti velika nacionalna dela.
Prof. Slavko Petaković iz Društva za srpski jezika kaže da u Strategiju treba da se uvrsti zahtev da se srpskom jeziku da natpredmetni status, kako se ne bi povredio fondovi časovi ostalih predmeta. On je rekao da bi u Srbiji trebalo tražiti rešenje kao u ostalim drugim evropskim zemljama.
„Rađena je analiza stanja i poređenje našeg sa drugim školskim sistemima i ispostavilo se da smo mi , po zastupljenosti nacionalnog jezika u fondu časova, na poražavajuće niskom mestu“, rekao je on.
Podseća da je na univerzitetskom nivou srpski jezik i književnost obavezan predmet samo na nacionalnim katedrama filoloških fakulteta i na studijskim profilima učiteljskih, odnosno pedagoških fakulteta.
„Mislimo da bi bilo svrsishodno razmisliti o uvođenju srpskog jezika na univerzitetski nivo kao obaveznog ili izbornog predmeta“, rekao je Petaković.
Siniša Ranković iz Društva defektologa Srbije rekao je da je u Strategiji neophodna konkretnija podrška za učenike sa smetnjama u razviju i invaliditetom.
On je ukazao da su Akcionim planom Strategije predviđena tri resursna centra, dok isto toliko ima Crna Gora koja ima znatno manji sistem.
„Trenutno ima 48 škola za učenika sa smetnjama u razvoju i mi ne bežimo od transformacije, ali projektovanje tri resursna centra nije dovoljno“, naveo je on.
Državni sekretar Ministarstva prosvete Anamarija Viček istakla je da je Akcionim planom predviđeno samo ono što će biti naredne tri godine.
„Tri resursna centra su planirana, ali ne znači da ćemo tamo stati. Ni na koji način ne želimo da ukinemo specijalne škole“, navela je ona.
Snežana Marković iz Društvo za strani jezik i književnost istakla je da su višejezične kompetencije učenika veoma važne, da oni traže obavezno učenje dva strana jezika u svim srednjim školama, kao i da se drugi strani jezik uvede od četvrtog, umesto od petog razreda.
Goran Petrović iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja rekao je da je Strategijom fizičko vaspitanje potpuno zapostavljeno.
Izvor: RTV
