Kroz programe deca uče da prepoznaju i razumeju svoje emocije, osećaju empatiju, donose odluke i grade i održavaju odnose.
Školski programi razvijanja emocionalne inteligencije ne samo da odmah poboljšavaju mentalno zdravlje i socijalne veštine već deca imaju koristi od njih i godinama kasnije, tvrde naučnici Univerziteta Lojola i Univerziteta Ilinois u Čikagu.
Profesorka Eva Oberle navodi da programi unapređivanja socijalno-emocionalnih veština omogućavaju deci da u kasnijem školovanju i životu postignu bolji uspeh. „Znamo da ovi programi imaju neposredan pozitivan efekat”, navela je ona.
Kroz programe deca uče da prepoznaju i razumeju svoje emocije, osećaju empatiju, donose odluke i grade i održavaju odnose. Prethodno istraživanje je pokazalo da uključivanje tih programa u nastavu poboljšava ishode učenja i odnose među učenicima, a smanjuje anksioznost i probleme u ponašanju. Nova studija je analizirala rezultate 82 takva programa koji uključuju više od 97.000 dece od vrtića do srednje škole u Americi, Evropi i Velikoj Britaniji, a efekti su procenjeni najmanje šest meseci po završetku programa. Istraživači su otkrili da socijalno-emocionalno učenje doprinosi boljim rezultatima u školi, ali da takođe ima i dugoročne pozitivne ishode.
Profesorka Oberle ističe značaj uvođenja ovih programa u škole kao obaveznog predmeta.
Studenti koji su učestvovali u programima završili su koledž sa uspehom višim za 11 posto od drugih vršnjaka. Njihova stopa diplomiranja u srednjim školama bila je šest posto veća. Upotreba droga i problemi u ponašanju bili su za šest procenata niži kod učesnika programa, a dijagnoza poremećaja mentalnog zdravlja bilo je čak 13,5 posto manje.
Priredila: Tatjana Cvejić
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Sastav školskog osoblja biće primetno izmenjen od 1. septembra
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Prema najavama predstavnika vlasti i procenama sindikata, sastav školskog osoblja u učionicama, ali i van njih, biće primetno izmenjen od 1. septembra zbog „racionalizacije obrazovnih ustanova”. Tim rečima...
Čemu filozofija u obrazovnom sistemu?
Piše: Ivan Milenković Nije danas prevelik problem ukloniti filozofiju iz srednjoškolskog obrazovanja, naročito ako se njen leš rastvori u kiselini nekog slaboumnog opravdanja tipa: filozofija ničemu ne služi, ona samo...
Ovako se trenira mozak!
Pripremila Gordana Glavinić Umor, nepažnja, dosada, česti su razlozi za loše rezultate i nedisciplinu učenika na času. Tragajući za rešenjem kako da motiviše đake da aktivnije prate nastavu - Prva...
Lijam Nison: Posao učitelja mi je bio najteži i najgori u životu
Pre nego što je postao glumac i pre nego što se proslavio čuvenom trilogijom „Oteta”, Lijam Nison je bio učitelj. Ovim poslom se bavio oko dve godine, mnogo pre nego...
Nema komentara.