Kroz programe deca uče da prepoznaju i razumeju svoje emocije, osećaju empatiju, donose odluke i grade i održavaju odnose.
Školski programi razvijanja emocionalne inteligencije ne samo da odmah poboljšavaju mentalno zdravlje i socijalne veštine već deca imaju koristi od njih i godinama kasnije, tvrde naučnici Univerziteta Lojola i Univerziteta Ilinois u Čikagu.
Profesorka Eva Oberle navodi da programi unapređivanja socijalno-emocionalnih veština omogućavaju deci da u kasnijem školovanju i životu postignu bolji uspeh. „Znamo da ovi programi imaju neposredan pozitivan efekat”, navela je ona.
Kroz programe deca uče da prepoznaju i razumeju svoje emocije, osećaju empatiju, donose odluke i grade i održavaju odnose. Prethodno istraživanje je pokazalo da uključivanje tih programa u nastavu poboljšava ishode učenja i odnose među učenicima, a smanjuje anksioznost i probleme u ponašanju. Nova studija je analizirala rezultate 82 takva programa koji uključuju više od 97.000 dece od vrtića do srednje škole u Americi, Evropi i Velikoj Britaniji, a efekti su procenjeni najmanje šest meseci po završetku programa. Istraživači su otkrili da socijalno-emocionalno učenje doprinosi boljim rezultatima u školi, ali da takođe ima i dugoročne pozitivne ishode.
Profesorka Oberle ističe značaj uvođenja ovih programa u škole kao obaveznog predmeta.
Studenti koji su učestvovali u programima završili su koledž sa uspehom višim za 11 posto od drugih vršnjaka. Njihova stopa diplomiranja u srednjim školama bila je šest posto veća. Upotreba droga i problemi u ponašanju bili su za šest procenata niži kod učesnika programa, a dijagnoza poremećaja mentalnog zdravlja bilo je čak 13,5 posto manje.
Priredila: Tatjana Cvejić
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Tajno zatupljivanje je svrha obaveznog školovanja
Autor: Marina Vulićević Evo jedne subverzivne knjige koja uopšte ne pretenduje da bude takva – „Zatupljuju nas: tajna strategija obaveznog školovanja” američkog pedagoga Džona Tejlora Gata. Govori o štetnosti masovnog...
Vrabac bi se mučio sa orlovima – očekivanja od dece
Autor: Snežana Golić, pedagog i koordinator Razvojnog centra "Faktor" 1 - nedovoljan 2 - dovoljan 3 - dobar 4 - vrlo dobar 5 - odličan Opisi ocena su realno...
Nije fer dati PISA zadatke na maloj maturi
Piše: V. Andrić Ako je školovanje bilo orijentisano na drugačiji tip nastave i drugačiji vrstu znanja, nije fer tražiti od učenika da se snalaze na završnom ispitu sa zadacima koji...
Umesto prijemnog ispita na fakultetu, polagaće se velika matura u školama, test će trajati četiri sata
Prva državna ili velika matura za gimnazije i srednje stručne škole biće održana na kraju školske 2021/22, odnosno u junu 2022. godine, potvrđeno je „Večernjim novostima“ u Ministarstvu prosvete, nauke...
Nema komentara.