Džon Kliz: Ljudi su skoro uvek zahvalni strogim roditeljima

Kako se ponašamo sa svojom decom? Kako da nam deca izrastu u uravnotežene osobe? Čuveni Pajtonovac Džon Kliz i njegov psihoterapeut Robin Skiner u duhovitom dijalogu otkrivaju kako struktura porodica iz kojih smo potekli oblikuje naš život, i nude ohrabrenje i putokaz za ostvarivanje sreće.

Džon: Ponekad mi padne mrak na oči kad čujem vrlo napredne roditelje i učitelje koji odbijaju da preuzmu odgovornost uspostavljanjem pravila za decu i davanjem smernice, jednostavno zato što bi neko mogao da pomisli da ne vole decu dovoljno ili da su fašisti. Takav nedostatak odgovornosti mi izgleda dostojan krajnjeg prezira.

Robin: A, naravno, najviše za to krive Frojda. Mada je on, u stvari, bio veoma razuman i realističan po tom pitanju. Ali, ljudi ga interpretiraju kako hoće, kao i Bibliju.

Džon: Čekaj malo. Pretpostavimo da su roditelji veoma strogi? Kakav bi efekat to imalo?

Robin: Pa, po mom iskustvu, dok god postoji i mnogo ljubavi, strog odgoj sam po sebi ne izaziva mnogo problema. On može da proizvede osobu koja je skučenija i sklonija konformizmu – koja može da ima prilično konzervativne poglede i da prihvata hijerarhiju i autoritet lakše od tebe i mene, ali to bi joj pomoglo da se posebno dobro uklopi u organizacije i profesije gde se traži konformizam, kao što su vojska, policija, javna služba, pravosuđe i tako dalje.

Džon: Zaboravio si računovođe. Oni se podvrgavaju disciplini, i ne vide ništa loše u tome.

Robin: U stvari, vrlo zanimljivo, primetio sam da su ljudi skoro uvek zahvalni strogim roditeljima. Čak i kao deca osećaju da to roditelje nešto košta.

Džon: Pod uslovom da je to za dobro dece.

Robin: Da. Ako su roditelji strogi da bi preko deteta zadovoljavali sopstvene potrebe ili iz nekog sličnog razloga, onda je to druga priča. I baš kao što su deca zahvalna roditeljima koji su strogi iz ljubavi, nikad ne opraštaju onima koji suviše ugađaju sebi.

Džon: Nekako osete da to u krajnjoj liniji nije dobro za njih?

Robin: Da, čini se da shvataju da je takvo preterano samougađanje posledica ili lenjosti ili detinjaste potrebe roditelja da budu stalno voljeni i hvaljeni. Čak i ako deca to tada ne vide, obično kasnije u životu to prepoznaju.

Džon: Dakle, ti kažeš da, pod uslovom da postoji ljubav, čak ni starinska, „viktorijanska“ strogoća verovatno neće naneti psihološku štetu.

Robin: Pod uslovom da stalno naglašavamo „dok god se to radi sa ljubavlju i za dobro deteta“, mislim da bih se s tim složio.

Džon: Zvuči kao: kada roditeljima nije jasno šta da rade, bolje je da budu strogi.

Robin: Rekao bih da je tako, da. Ali srećom, postoji neka vrsta ugrađenog mehanizma koji pomaže roditeljima da to urade kako treba. To je u stvari vrlo jednostavno pravilo. „Ako te deca dovode do ludila, to je zato što žele da im pročitaš Zakon o pobuni.“ Dakle, kada nisi siguran, pročitaj im ga pre nego što postanu nemogući. Ali, zanimljivo, postoji i drugi razlog zašto su greške u korist strogoće ispravniji način da se greši, a to je da posledice preoštre discipline uglavnom izblede vremenom, te tako osoba koja joj je bila podvrgnuta ima veće šanse da bude normalnija. S druge strane, nekome ko nije imao dovoljno pomoći u samokontroli kad je bio mlad, biće mnogo teže da krene u drugom pravcu, prema pravoj samodisciplini.

Džon: Ali sigurno čuješ da se neka deca, a i neki odrasli, žale da njihovi roditelji jesu strogi.

Robin: O da. Ali kad bolje pogledam porodičnu istoriju ljudi koji krive „previše stroge“ roditelje za svoje poteškoće, obično se ispostavi da su njihovi roditelji bili suviše slabi, suviše podložni manipulaciji.

Džon: Pa odakle dolazi ta ideja – „previše strogi“?

Robin: Zato što se roditelji boje da su suviše strogi iz straha da ih deca zbog toga neće voleti. Pa deca „prime“ to osećanje i uzimaju ga zdravo za gotovo. Najzad, ako već roditelji neprestano okrivljuju sami sebe, može se očekivati da će dete koristiti situaciju tako što će ih i ono okrivljavati!

Džon: Deca poznaju samo standarde svojih roditelja.

Robin: I pošto otkriju da se roditelji zaista boje da ne budu optuženi za strogoću, deca nauče da zloupotrebljavaju roditeljski osećaj krivice da bi isterala da bude po njihovom.

Prethodna strana 1 2 3 4 Sledeća strana

Podeli tekst: