Efraim Kišon: Moje zlato spava

Naš sin tako redovno leže i ustaje da po njemu možete navijati sat. Osim ako ne lažemo, kao i svi roditelji.

Nije se to desilo odjednom. Prvog dana školskih praznika Amir je ostao budan do 3 sata i 45 minuta, a drugoga dana nije sklopio oka sve do 4 sata i 20 minuta. I nama je njegov burni noćni život poremetio san jer, dabome, nismo mogli mirno da ležimo i brojimo ovce dok naše vlastito jagnješce luduje po kući. Iz dana u dan bivalo je sve gore. Amir bi zaspao sve kasnije. Najbolja supruga na svetu htelaje dobro da ga istuče po dupetu ali sam se tome usprotivio jer ne mogu da dopustim da mi tuče decu.

Jedne besane noći najednom joj je sinula spasonosna ideja.

– Efraime – reče i uspravi se u krevetu. – Koliko je sati?

– Pet i deset – zevnuh.

– Efraime, ja mislim da Amirovo vreme za spavanje više ne možemo pomeriti unatrag. Zašto ga onda ne bismo pomaknuli unapred?

Na prvi pogled se njena zamisao činila prilično revolucionarnom, ali se posle pokazala i vaspitno vrlo mudrom. Dali smo njegovim upalim, crveno obrubljenim očima punu slobodu. Štoviše, podsticali smo ga da uopšte ne spava.

– Pođi u krevet kad te je volja. Tako je za tebe najbolje. Pokazalo se da je naš sin vrlo spreman da sarađuje, a evo

i rezultata te saradnje:

Trećeg dana zaspao je u 5 sati i 30 minuta i probudio se posle podneva.

Osmog dana spavao je od 9 sati i 50 minuta do 18 sati i 30 minuta.

Trinaestog dana legao je u 15 sati i 30 minuta i probudio se sav živahan u ponoć.

Šesnaestog dana zaspao je u šest popodne a ustao s petlima.

Poslednjeg, dvadeset prvog dana školskog raspusta, Amir je dostigao samog sebe. Zaspao je tačno u 20 sati i 30 minuta i probudio se tačno u 7 sati, upravo onako kako lekari preporučuju. Na tome je i ostalo. Naš sin tako redovno leže i ustaje da po njemu možete navijati sat. Osim ako ne lažemo, kao i svi roditelji.

Efraim Kišon, Kod kuće je najgore

Prethodna strana 1 2 3

Podeli tekst: